Velicanje poraza

Mihal Ramac

Ko je pobedio u poslednjem balkanskom ratu? Gledaoci beogradske i zagrebacke televizije nemaju dvojbe: pobednici su HDZ predvodjena Tudjmanom, odnosno SDSS koja je sledila miroljubivu politiku Slobodana Milosevica. Takav utisak mogao se steci gledanjem izvestaja o prvoj sednici novoizabrane vukovarske skupstine. Zvanicni Beograd ne krije zadovoljstvo sto je, konacno i zauvek, na celo Vukovara dosao Tudjmanov covek i sto se s one strane Dunava dinar bez otpora povukao pred kunom.

Neupuceni potrosac SPS informacija mogao bi da pomisli da je to bio i ratni cilj Beograda. I glasoviti vranjanski vrapci, medjutim, znaju da su isti oni koji danas klicu miru godinama ponavljali da u Slavoniju i Baranju nikad vise nece krociti hrvatska noga. I mala deca su znala da je sahovnica nesto najmrskije, a ona malo veca cak su u skoli ucila o nekakvoj Republici Srpskoj Krajini. Javnost je godinama zasipana izjavama kojekakvih probisveta koji su predstavljani kao predsednici i ministri. Odjedared - sve to puj pike ne vazi. Silom proterana, sahovnica se milom vraca u Vukovar. Isti oni koji su velicali rat danas s jednakom neumerenoscu obrazlazu neophodnost mirnog suzivota Srba i Hrvata, uzimajuci za krunskog svedoka - Vladimira Seksa licno ("Ovo podrucje bi trebao biti ljudski i politicki most u suradnji sa Jugoslavijom").

Teski poraz "malo morgen" politike - javnosti se predstavlja kao jos jedna pobeda njenog nosioca. Obicni ljudi ni tada ni danas nista nisu pitani. Vecina njih ni tad, bar u pocetku, nije bila odusevljena klanjem komsija, paljevinama i etnickim ciscenjem. Ali, vreme je cinilo svoje pa je ta ista vecina poslednjih godina verovala da ce je Beograd ipak postedeti od povratka u Hrvatsku. Danas ti napaceni i tesko razocarani ljudi jedino mole Boga da Zagreb sto pre preuzme svu vlasti da ne bude osvete. Kako god bude, uzda se vecina, nece biti gore nego u poslednjih sest godina. Jer, Beograd se prema slavonskim i baranjskim Srbima odnosio gore od najgoreg dusmanina.

Ni Tudjman nije bio bas nezan prema svom narodu, ali preziveli imaju ono sto im je obecavano. Preostali stanovnici bivse RSK imaju samo staru/novu domovinu, krajnju nezainteresovanost zvanicnog Beograda i krhke garancije medjunarodne zajednice koje se svode na ono davnasnje: "Tesko onom koga stiti Liga naroda i Crveni krst".

Jos jednom porazu "malo morgen" politike ne mogu da se raduju ni oni malobrojni koji su od pocetka ukazivali na njenu pogubnost. Jer, i njen tvorac i oni koji su je sprovodili i dalje su na vlasti, i pod plastom miroljublja, vladaju kao sto su i vladali. Onima koji su bili protiv razaranja Vukovara ostaje samo uteha da su bili u pravu i osecanje stida umesto onih koji ga nemaju.