Utorak, 27. maj 1997.

SA BEOGRADSKOM DELEGACIJOM BORACA "VELIKOG RATA" U SARAJEVU, MOSTARU I TUZLI

Takva zemlja mozda samo na Mesecu

"Nemojte nas zvati Turcima, jer mi to nismo, i ja cu, pored svega sto se dogodilo, prije doci u Beograd nego u Tursku", porucila je Beogradjanima u Tuzli mlada zena

Dragan Banjac

"Pamtite i opominjite":
Borci iz Beograda kod pijace Markale

Iz Beograda se put Sarajeva, s namerom da ode i do Mostara i Tuzle prosle nedelje zaputila sedmoclana delegacija antifasista ("Brantovi Srbi", kako se nasalio jedan od urednika u "Oslobodjenju"). Rec je o predstavnicima Multinacionalnog udruzenja Bosanaca i Hercegovaca u Beogradu i Drustva za istinu o antifasistickoj borbi 1941-1945. godine. Predvodio ih je Dimitrije Bajalica (84), predsednik Udruzenja (komesar cetvrte divizije, vecnik ZAVNOBiH (sredinom sezdesetih ambasador FNRJ u Etiopiji), tu su jos bili i Veljko Miladinovic, predsednik Drustva (penzionisani general JNA, jedno vreme predsednik JSD "Partizan"), Josip Rukavina, general u penziji, Sead Hadzovic, sekretar Udruzenja (profesor Univerziteta u penziji, bivsi diplomata), Jovica Vejnovic, bivsi ambasador, Slavisa Numic, novinar agencije BETA (clan Udruzenja i Socijaldemokratske unije), a na put je posao i knjizevnik Radomir Konstantinovic.

Kad su stupili na tlo Bosne i Hercegovine, bivsim ratnicima navrla su secanja. Nisu zaboravili ne samo veca mesta i planine koje su gazili terajuci neprijatelja, vec su tacno izgovarali cak i nazive sela, recica, pa i potoka, a duge price obavezno su pratili dodaci, o ovom ili onom poginulom ili zivom drugu i dogadjaju koji se zbio pre vise od pola veka. I o Titu, posebno.

Antifasisticko cvece

Osim posete partizanskom spomen-groblju u Mostaru, borci "Velikog rata" iz Beograda za vreme boravka u Sarajevu obisli su groblja postradalih u poslednjem ratu u BiH, a na mestu neposredno uz pijacu Markale polozili venac na kome je pisalo "Zrtvama fasistickog terora - antifasisti iz Beograda". Na ploci stoji "Na ovom su mjestu srpski zlocinci 28. 8. 1995. ubili 43 gradjana Sarajeva". Ispod, malo sitnijim slovima "Rahmet pokoj i sutnja mrtvima. Proucite fatihu i pomolite se. Pamtite i opominjite". Nesto kasnije Josip Rukavina rekao je da njemu "kao Hrvatu smeta ono srpski". "Ja nemam sada bolji izraz ali mi je onaj na tabli zaista zasmetao", rekao je Rukavina.

U centru Tuzle, na mestu gde je granata ispaljena sa okolnih srpskih polozaja 25. maja 1995. godine, i te veceri stradao 71 mladi zivot, Rukavina, Hadzovic i Miladinovic polozili su cvece.

Pod istim krovom

Kako vreme odmice i Sarajevo i Mostar (pored nesto ocuvanije Tuzle) sve se vise oporavljaju i brzo vidaju rane poslednjeg rata. Kako na ljudima, tako i na objektima.

U glavnom gradu Bosne i Hercegovine docekali su ih, uz neizbeznog generala Armije BiH Jovana Divjaka, ratni drugovi u SUBNOR-u, koji se nekim slucajem nasao pod istim krovom gde su, osim vladajuce SDA, brojne opozicione partije u BiH - Unija bosanskih socijaldemokrata, Muslimansko-bosnjacka organizacija, Liberalno-bosnjacka organizacija, Liberali BiH, Gradjanska stranka... Sutradan, u Domu sindikata bilo je mnogo vise bivsih ratnika, medju kojima su, pored Raifa Dizdarevica, jednog od predsednika Predsednistva SFRJ, bili Mirko Vranic, Dzemil Sarac, Salih Osmanbegovic, Dragutin Braco Kosovac, Zaga Umicevic, Vaso Radic i drugi koji su, kako se culo, pokusali sve da ne dodje do klanja "zbratimljenih" naroda.

"Oprostite, ali drzi me osecanje da
zivim post mortem":
Radomir Konstantinovic

Nakon razgovora u Drzavnoj komisiji za ispitivanje ratnih zlocina (kod sekretara Mirsada Tokace) i Helsinskom odboru za ljudska prava koji vodi Srdjan Dizdarevic, usledio je nastup na redovnoj sesiji asocijasije nezavisnih intelektualaca "Krug 99". Predsednik Vlatko Dolacek, nakon sto je predstavio goste, rekao je za sta se, "naspram dugog spiska protiv cega smo", bori njihova asocijacija i za kakvu BiH, na sta je pesnik Izet Sarajlic u sali rekao da takva zemlja "mozda postoji samo na Mjesecu".

Tek u ratu zakljucak

Za Vlatka Dolaceka Konstantinovic je, bio dobar prorok, ali to nije bilo dobro Sarajlijama, i ko zna kome sve jos. Sta su Sarajlije, koje, da li zbog toga sto im je ovo (sve?) dosta jasno i nisu bili raspolozeni za to, pitali goste. Cinjenica je da dosta znaju, ali ih je zanimalo, recimo, da li je Arkan (to je bilo namenjeno najavljenom gostu, glumcu Ljubi Tadicu) jos u "Zvezdi", ili to sta su "drugovi" iz Drustva za istinu o antifasistickoj borbi uradili da se ne digne spomenik Drazi Mihailovicu i ne izgovori ono sto je receno na poslednjoj ravnogorskoj svetkovini. Na tome se insistiralo prilikom razgovora na tribini na kojoj su svi dobili slabu ocenu jer su se udaljili, mozda i bezali ("Fasizam danas") od teme. Iznenadili su ih i bivsi gradonacelnici. Svi su ostali u Sarajevu, a mogli su, kako rece Braco Kosovac, i da odu. Od Daneta Olbine, prvog posleratnog, Laze Materica, Vase Radica, Dzemala Muminagica, Dane Maljkovica, Juraja Martinovica i Tarika Kupusovica ("opravdano" su bili odsutni Salko Selimovic, koji je na putu, Ugljesa Uzelac, ambasador BiH u Sloveniji i pet koji nisu zivi - Husein Brkic, Ferid Fico Cengic, Anto Sucic, Emerih Blum i Ljubo Kojo). Svi oni nisu menjali svoj stav prema Bosni i Hercegovini, a tek u ratu su, kazu, zakljucili da je bilo vise Srba medju predsednicima.

Sve, osim da peru zube i da se ne ubijaju

"Vi predstavljate maju (kvasac) u Beogradu i ljude koji su zaokupljeni idejom kako da se spasi Bosna i ono zasto smo se borili i zasto su pali mnogi nasi drugovi, ali i nadu da ce jednog dana ponovo ovdje moci da se zivi zajedno", obratio se gostima Salih Osmanbegovic, predsednik SUBNOR-a BiH i istovremeno im dao do znanja da su se mnogi, na njihov glas, pitali "Sta to hoce borci?" Ipak, boracka organizacija (koja je pre rata brojala oko 100.000 clanova, sada oko 30.000) nije zaledila rad, iako je bilo i takvih predloga. Jos na samom pocetku rata u BiH, osamnaest generala se izjasnilo, nesto kasnije ponudilo resenje, ali ih niko nije shvatio za ozbiljno. Sada, posle svega, jedan od njih je kazao da su oni mislili da nasi narodi znaju sve, medjutim "glavnu edukaciju bi trebalo usmeriti na to da - peru zube i da se ne ubijaju".

U Mostaru su se borci osmelili da odu na partizansko spomen-groblje, poznati "spomen park Bogdana Bogdanovica", koji je na zapadnoj (hrvatskoj) strani, a u povratku ponovo su "prelazili" Prenj, Neretvu. Veljko Miladinovic pamti cak stazu kojom se peo iduci preko Igman planine u cuvenom marsu. Vozac Asim Fazlic se, nakon primedbe iz zadnjeg dela malog autobusa, slozio da mozda i nije ispalo dobro sto su partizani u Drugom svetskom ratu pobedili. Na to se generali mrste, iako rekose da shvataju salu.

Kao da su svi pomalo svesni bespomocnosti. I zbog toga tuzni. Koliko zbog trenutne situacije, toliko i zbog svesti o maloj snazi da se izbegne nadolazece. Ipak, najjaci utisak tokom petodnevnog boravka beogradske delagacije u BiH ostavila je jedna mladja zena, na tribini u tuzlanskoj Galeriji portreta. "Nemojte nas zvati Turcima, jer mi to nismo, i ja cu, pored svega sto se dogodilo, prije doci u Beograd nego u Tursku, jer ga smatram vise svojim", rekla je pitajuci nesto. Govorila je tiho, da su svi zamukli i okretali se da je vide. Posle su joj prilazili, obracali se i kao u necije sasvim nepoznato ime pravdali joj se.

Izresetali su mi Kasima Prohica!

"Veoma sam zahvalan sto mi je omoguceno da krocim nogom u ovaj grad, zrtvu fasisticke agresije. Malopre sam, za Televiziju, govorio o svome drugu dr Kasimu Prohicu i to mi je bilo vrlo tesko. Zato sto govoriti sada o njemu, u ovom Sarajevu, u trenutku mog ovakvog susreta sa Sarajevom, znaci produbljivati jedno osecanje koje me sve jace drzi a vi oprostite za takve reci, da malo zivim post mortem. Da zivim pomalo fantomalno. Moje Sarajevo, to je Kasim Prohic, izmedju ostalih, ali pre svega i kad gledam i stojim pred nekom razorenom kucom, to nije razorena kuca, to je Kasim Prohic. Izresetali su mi Kasima Prohica!

Izbombardovali su logos, Teodora Dorna koga je Kasim tako majstorski ne samo prevodio nego i nastavljao. Izbombardovali su mladog Lukaca, koga je Kasim Prohic takodje prevodio i takodje nastavljao. Kasim Prohic je demokrata onoliko koliko zna da je njegova misao u kretanju i da podrazumeva svoju permanentnu izgradnju kao permanentnu samonegaciju, antidogmata, i prema tome, sve sto je u prilog zatvaranju on je protiv toga. On je bio za ono sto sam ja sa drugima naravno nazivao otvorena forma. Mi ne mozemo bez uoblicavanja, bez kuce, bez forme, bez imena. To je neophodno potrebno, ali to je istovremeno i veoma opasno. To je uvek mogucnost, pretnja, zatvaranje. Kasim Prohic me je podrzao ne samo kao recenzent "Bica i jezika", nego i kao covek koji me je branio od velikosrpskih nacionalista i onda kad oni jos nisu ni mislili da ce petokraku zvezdu da zamene kokardom. Ja govorim o Kasimu pod neposrednom impresijom onoga sto sam malopre govorio a u stvari ja govorim o Sarajevu, ja govorim o vama", rekao je Radomir Konstantinovic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /