Pregovori o posebnim odnosima Republike Hrvatske i Federacije BiH

Kompletna hrvatska opozicija se u dokazivanju svog drzavotvorstva odavno jezi na svaku pomisao o konfederalnim odnosima s Bosnom jer bi on, u krajnjem, mogao rezultirati i povezivanjem sa SR Jugoslavijom

Milan Bunjac

Hrvatski predsednik dr Franjo Tudjman pohvalio se u svom nedavnom nastupu na proslavi sedme godisnjice Mladezi HDZ-a, u skladu sa svojim stalnim nastojanjem da impresionira javnost, kako su uspesno prebrodjeni teski pritisci i iskusenja kojima je Hrvatska bila izvrgnuta ovoga leta. Pritisci su trenutno popustili, osetno, koliko zbog kooperativnosti s Hagom, no da li su i sva iskusenja minula? Predsednik "svih Hrvata", naime, u svom govoru ovoga puta nije spominjao konfederaciju izmedju Hrvatske i Federacije BiH, no nije se culo ni "povjesno ne" aspiracijama na bosanski teritorij za sto se vec godinama optuzuje dr Tudjman i sto je ovoga leta, koliko se zna, predstavljalo kljucni razlog za teske pritiske izvana. On je najavio svoju verziju Nacrta ugovora o posebnim odnosima sa bosnjacko-hrvatskom Federacijom koji ce se temeljiti na Vasingtonskom i Dejtonskom sporazumu, zaricuci se istovremeno da nece dozvoliti izigravanje interesa Hrvata u Bosni. Da i se u Zagrebu definitivno odustalo od konfederalne ideje, odnosno cvrsceg povezivanja sa zapadnim delom Hercegovine ili je ucinjen samo takticki korak nazad jer je ta "kosara prepuna velikih zelja" odbijena na svim vaznim adresama. Ocigledno, u Zagrebu su svesni da bi daljnje otvoreno pruzanje ruku prema Bosni u novonastaloj situaciji skupo stajalo. U pojedinim, dobro obavestenim medijima tvrdi se da je Tudjmanu zapreceno, ukoliko se ne prilagodi i ne bude kooperativan, cak i revizijom svih medjunarodnih ugovora i preispitivanjem clanstva i statusa

Hrvatske u svim medjunarodnim institucijama i asocijacijama. Uz to konfederalna ideja nakon sporazuma Lilic-Krajisnik ne mirise dobro ni na domacoj politickoj sceni. Kompletna hrvatska opozicija se, u dokazivanju svog drzavotvorstva, odavno jezi na svaku pomisao o konfederalnim odnosima s Bosnom jer bi oni, u krajnjem, mogli rezultirati i povezivanjem sa SR Jugoslavijom. Najvecu glavobolju, medjutim, Tudjmanu zadaju potresi u vlastitoj stranci, narocito u hercegovackoj frakciji vidno uzdrmanoj i frustriranoj zbog iznudjenih kadrovskih rezova i isporuke Kordica u Hag. Izlaz je pronasao u Vasingtonskom sporazumu koji je zastareo i derogiran i, kako tvrde pojedini strucnjaci, ne predstavlja cvrsto uporiste za uredjenje odnosa izmedju Republike Hrvatske i BiH ali ni u diplomaciji SAD koja insistira na postovanju teritorijalne celovitosti i medjudrzavnih granica. Hrvatska politika se zbog toga mora vratiti ili tek sada podvesti pod okvire Dejtonskog sporazuma kao trenutno jedinog moguceg modela za pronalazenje resenja bosanskog pitanja. Price o konfederaciji koju su sve donedavno rado nudili Tudjman i Susak sada su utihnule. Nema vise ni spomena o obecanom brisanju granica i jedinstvenoj valuti, sve cesce se spominju "posebne" ili "specijalne" veze i vrse usporedbe sa odnosima koji postoje medju zemljama Beneluksa. Hrvatka je, cini se, odustala od konfederativnog modela i odlucila da ponudi Sporazum o posebnim odnosima koji bi bio i prihvatljiv za Sarajevo i po meri SAD. O ovom pitanju raspravljalo se i na sednici Vijeca za nacionalnu sigurnost koja je odrzana u sredu. Najuzi partijski i drzavni vrh Hrvatske odlucio je da Sarajevu ponudi predlog u obliku paket-programa uoblicenog u deset tacaka. Hrvatsko vidjenje vezano za buduce odnose u ekonomiji, medijima, skolstvu, zajednickom ulaganju u infrastrukturu-elektroprivredu i saobracajnice - te trgovini i granicnom rezimu bice prosledjeno Sarajevu i najistaknutijim medjunarodnim faktorima od od Kontakt skupine do SAD pocetkom sledece nedelje. Dakako, u tim papirima nalazi se i predlog za koriscenje luke Ploce kao i slobodan saobracaj kroz Neum, sto prema Dejtonskom sporazumu ne bi trebalo biti sporno. Obuhvaceno je i jedno od do sada najspornijih pitanja: status gradjana BiH - Bosnjaka koji zive u Hrvatskoj. Zagreb bi rado pristao da Bosnjacima omoguci pravo boravka i radne dozvole u Hrvatskoj ali ne zeli da razgovara o dvojnom drzavljanstvu na koje imaju pravo samo Hrvati iz Bosne i Hercegovine.

Sudeci po izjavama pojedinih zvanicnika najvise cenkanja moglo bi biti oko uslova za uspostavljanje slobodne zone luke Ploce. Sarajevski predlog po kome Slobodna zona ne bi trebalo da podleze hrvatskim merama ekonomske politike niti privrednim propisima i zakonodavstvu uopste - nije dobrodosao. Za Zagreb je neprihvatljivo i to sto se trazi neogranicen rok koriscenja prostora od oko 1.420.000 kvadrata za koji iz Sarajeva nude jedan jedini dolar. Apetiti su veoma veliki i obuhvataju najbolje izgradjen i opremljen, najfunkcionalniji deo luke tako da "za hrvatsku privredu ne bi ostalo nista". No, najspornije je to sto se trazi iznajmljivanje "Slobodne zone" drugoj drzavi a ne nekom preduzecu. To prema nekim tumacenjima automatski zadire u pitanje suvereniteta, sto je za vladajuci HDZ nepodnosljivo bolno. U Zagrebu se prizeljkuje kompromis, no s obzirom na obaveze koje je Hrvatska preuzela u Dejtonu - do njega ce tesko doci.

S obzirom da je hrvatski predsednik konstatovao da su prebrodjeni teski pritisci, kojima je bio izlozen upravo zbog bosanskog pitanja, moze se pretpostaviti da ce vrlo brzo doci do pregovora o uspostavljanju "posebnih odnosa" izmedju Hrvatske i Federacije BiH. Polazne osnove za pregovore vec su usaglasene sa diplomatama SAD, koji ce arbitrirati i budno paziti na gabarite sporazuma, a on ce biti potpisan tek kada se sa njim sloze i ostali najznacajniji predstavnici medjunarodne zajednice. Zagreb i Sarajevo, naime, prihvatili su uslov prema kome ne mogu donositi ni sporazume ni medjusobne ugovore bez prisustva posrednika i njihove saglasnosti. U Zagreb je, navodno, vec stigao americki predlog za razresenje spornih pitanja koji uglavnom podupire u Zagrebu vec odbijene ponude iz Sarajeva.