KOSOVSKA OCEKIVANJA OD KRITSKOG SUSRETA JUGOSLOVENSKOG PREDSEDNIKA I ALBANSKOG PREMIJERA

Iako mu verovatno zbog toga nije lako Rugova je najavljeni sastanak ocenio pozitivnim, dodajuci da je "pravo Albanije da odlucuje s kim ce kontaktirati u funkciji mira"

Ismet Hajdari
dopisnik "Nase Borbe" iz Pristine

Samit sefova drzava ili predsednika vlada koji danas pocinje na grckom ostrvu Krit privlaci ogromnu paznju javnosti na Kosovu, posebno zbog najavljenog susreta izmedju albanskog premijera Fatosa Nano a i jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. Sudeci prema prostoru koji ovom dogadjaju poklanjaju i mediji u Tirani, najavljeni susret Nano-Milosevic je jedna od centralnih tema i u politicki m krugovima glavnog grada Albanije.

Susret Nano-Milosevic je, prema albanskim izvorima u Tirani, perfektuirala grcka diplomatija, koja je i domacin samita juznoevropskih zemalja na Kritu. S obzirom na visedecenijsku hladnocu i zaostren ost u odnosima Tirane i Beograda, obezbedjenje saglasnosti dve zemlje za bilateralni susret na najvisem nivou mogla je postici samo ona strana koja je izuzetno bliska vladajucim socijalistima u Tiran i i Beogradu - a to Grcka neosporno jeste.

Od dolaska socijalista na vlast u Tirani u ovdasnjoj albanskoj javnosti su primetne vidne rezerve u politiku nove albanske vlade prema sunarodnicima na Kosovu. U onom delu albanskog bloka na Kosovu k ojeg predstavlja kosovski Mandela - Adem Demaci - te rezerve su otvorene i direktno su izrecene kroz Demacijevu javnu sumnju da ce nove albanske vlasti iskreno zastupati interese kosovskih Albanaca. Na drugom, uticajnijem polu albanske politike na Kosovu, koji predvodi Ibrahim Rugova, stav prema vladajucim socijalistima u Tirani je mnogo fleksibilniji, sto je, izmedju ostalog, i rezultat nezavisne pozicije koju je, za sebe kao lidera kosovskih Albanaca i uopste albanski politicki pokret u od nosu na maticnu drzavu na Kosovu, izborio Rugova.

Iako mu verovatno nije lako sto se albanski premijer bez ikakvog prethodnog uslovljavanja sastaje sa Milosevicem u vreme kada situacija na Kosovu nikada nije bila teza, Rugova je zakazivanje ovog sus reta ocenio pozitivnim jer je "pravo Albanije da odlucuje sa kime ce kontaktirati u funkciji mira u regionu". Istovremeno on podvlaci da "o Kosovu moze pregovarati samo legitimno kosovsko rukovodstvo i da je organizator, ukoliko je zeleo da na kritskom samitu otvori pitanje regionalne bezbednosti i kriznih zarista, onda je na skup trebao biti pozvan i predstavnik Kosova".

Izuzetno ostro reagovanje na susret Nano-Milosevic, dan uoci ovog susreta na Kritu, doslo je u vidu redakcijskog komentara uticajnog pristinskog dnevnika "Bujku" kojeg je potpisao glavni i odgovorni urednik "Bujkua" Avni Spahiu. Spahiu smatra da je Nanoov pristanak da se "bez ikakvog uslova sretne sa licnoscu koja je personifikacija ropstva na Kosovu dovoljan znak o redifinisanju politike Albani je prema Kosovu".

Podeljena misljenja na pristanak albanskog premijera da se sretne sa Slobodanom Milosevicem prisutna su i u Tirani. Najostrije kritike stizu iz krugova Demokratske partije, ciji je lider Sali Berisa ovaj susret proglasio promasenim i pre nego sto su se Nano i Milosevic rukovali. "Sresce se ljudi koji su najvise omrznuti upravo od naroda koje predstavljaju", kaze Berisa.

Susret Nano-Milosevic bice, ukoliko se u medjuvremenu ne desi nesto nepredvidjeno i susret bude otkazan, prvi susret izmedju celnih politicara u Beogradu i Tirani nakon 1948. godine i susreta Josipa Broza Tita sa Enverom Hodzom.

Od tada se kontakti dve zemlje mogu izbrojati na prste. U dva navrata su se na regionalnim skupovima krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih susreli ministri inostranih poslova dve zemlje. U prolec e 1992. godine na nekoliko sati u Tirani je boravio tadasnji jugoslovenski premijer Milan Panic.

Vece otvaranje Tirane prema Beogradu poklapa se sa dolaskom socijalista na vlast u junu ove godine. Novi predsednik Albanije Redzep Mejdani medju prvima je cestitke primio od jugoslovenskog otpravnik a u Albaniji koji mu je uzgred, preneo i Milosevicevu cestitku. Cestitku partijskim "kolegama" u Tirani, istim povodom, uputili su i srpski socijalisti, da bi onda na nedavnom otvaranju ovogodisnje G eneralne skupstine UN doslo do susreta ministara inostranih poslova dve zemlje - Paskala Miloa i Milana Milutinovica.

Uprkos pozitivnim ocenama ovog susreta, sluzbena Tirana je, nakon brutalne policijske intervencije prema mirovnim demonstracijama albanskih studenata 1. oktobra u Pristini, procenila da to nije u duhu procesa izmedju dve zemlje cije su otvaranje nagovestila dvojica ministara u Njujork u, pa je iz tih razloga mogucnost susreta Nano-Milosevic dugo bila dovodjena u pitanje, i cak se do pre nekoliko dana pristanak iz Tirane na susret Nano-Milosevic uslovljavao ostvarivanjem dogovora R ugova-Milosevic o albanskom obrazovanju. Medjutim, pet dana pred pocetak samita na Kritu politicki savetnik albanskog premijera Vladimir Prela rekao je da je "premijer Nano odlucio da se sretne sa Mi losevicem bez prethodnih uslovljavanja i da otvaranje skola na Kosovu nije uslov vec jedna od centralnih tema susreta sa Milosevicem".

Prela je takodje rekao da je Nanoov pristanak da se sretne sa jugoslovenskim predsednikom "deo nove spoljnopoliticke filozofije Albanije u kojoj su osnovni principi otvorenost za kontakte i dijalog b ez obzira na razlike i probleme sa partnerima".