DANAS CE SAVET MINISTARA EVROPSKE UNIJE UPUTITI SPECIJALNU PORUKU JAVNOSTI SRJ

Uslovi za odobravanje tzv. autonomnih trgovinskih mera Jugoslaviji nisu ispunjeni, te shodno tome, one nece vaziti u 1998. ukoliko se do pocetka januara ne "pomere" stvari u Srbiji (izbori, nova Gonsalesova misija, Kosovo) i Crnoj Gori (transfer vlasti sa Bulatovica na Djukanovica)

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Savet ministara EU nece se danas izjasnjavati ni za ni protiv odobravanja tzv. autonomnih trgovinskih mera (tj. izvoznih povlastica) SR Jugoslaviji za narednu godinu. Ostavice to pitanje otvorenim do kraja decembra, a mozda i do pocetka januara, da bi se videlo kako ce se u medjuvremenu razvijati stvari u Srbiji (izbori, nova Gonsalesova misija, Kosovo...) i u Crnoj Gori (transfer vlasti sa Bulatovica na Djukanovica). Odlaganje je, tvrde u briselskim diplomatskim krugovima, "u interesu SRJ... jer ako bi se ministri sada o tome izjasnjavali - ishod bi morao da bude negativan".

Zasto je to tako bice, kako se najavljuje, saopsteno u zakljuccima danasnje sednice Saveta ministara, kao i u posebnoj deklaraciji upucenoj javnosti SRJ. Zakljucci bi, naime, trebalo da sadrze evropske ocene o napretku koji je tokom 1997. ostvaren, ili izostao, u pet zemalja jugoistocne Evrope ukljucenih u tzv. regionalni pristup EU, a na planu demokratskog razvoja, postovanja ljudskih i manjinskih prava, vladavine zakona, ekonomskih reformi, unapredjivanja regionalne saradnje i ispunjavanja obaveza iz mirovnih sporazuma.

Kakve su, na tom planu, evropske ocene razvoja u SRJ, videlo se iz izvestaja Evropske komisije, koji je "Nasa Borba" u opsirnim izvodima prenela u subotnjem dvobroju. U zakljuccima Saveta ministara te ce ocene, kako se ocekuje, biti sazete u nekoliko redaka, u kojima ce se konstatovati da nije bilo znacajnijeg napretka u gotovo nijednoj od navedenih oblasti. No iz toga se, kako smo vec nagovestili, nece izvuci krajnja konsekvenca: da, naime, uslovi za produzavanje izvoznih povlastica nisu ispunjeni, te da, shodno tome, one nece vaziti u 1998. Konsekvence se odlazu.

U zelji da doprinesu kako bi ishod naknadnog izjasnjavanja o statusu odnosa SRJ sa EU bio sto pozitivniji, sefovi diplomatije "petnaestorice" bi danas, kako se predvidja, trebalo da upute posebnu poruku jugoslovanskoj javnosti. Evropski ministri, naime, imaju utisak da ono sto je diplomatskim recnikom bezbroj puta porucivano vlastima... nije u Beogradu "bas najbolje shvaceno", te osecaju potrebu da to isto - ali jasnim, "narodskim", jezikom - poruce i jugoslovenskoj javnosti, ciji se veci deo (onaj u Srbiji) nalazi pred znacajnim opredeljenjima. Sustina te poruke bi, kako saznajemo, trebalo da bude da EU zeli "miroljubivu, prosperitetnu i demokratsku Jugoslaviju", koja ce zauzeti svoje mesto u medjunarodnoj zajednici i ojacati odnose sa EU... cim pokaze odredjeni stepen napretka na planu demokratije; postovanja ljudskih i manjinskih prava (sa posebnim naglaskom na Kosovo); ispunjavanja obaveza iz mirovnih sporazuma (posebno onih prema Haskom tribunalu); ekonomskih reformi i dobrosusedskih odnosa. Dakle: put u Evropu je otvoren, a na vama je da odlucite da li cete njime krenuti, odnosno da izaberete one koji ce vas tim putem voditi.

Nekoliko reci i o ostalim drzavama jugoistocne Evrope koje ce danas biti predmet ocenjivanja Saveta ministara. Prema izvestaju Evropske komisije, ocene za njih bi mogle ovako da izgledaju:

Bosna i Hercegovina: Izvestan, ali spor, napredak u implementaciji Dejtona kao i u jacanju demokratije i ljudskih prava, iznudjen konstantnim medjunarodnim pritiskom. Autonomne trgovinske mere se mogu produziti, ali je za njihovo zadrzavanje neophodno pojacati postovanje evropskih uslova. Ucesce BiH u programu PHARE bice i dalje ograniceno samo na projekte koji direktno doprinose ostvarivanju mirovnih sporazuma (posebno veze izmedju entiteta i povratak izbeglica).

Hrvatska: Bilo je pozitivnih pomaka, ali je neophodan "dodatni progres" na planu demokratije i postovanja ljudskih prava. Autonomne trgovinske mere se mogu produziti, ali ce za njihovo zadrzavanje - kao i u slucaju BiH - biti "neophodno pojacati postovanje relevantnih uslova." Suspenzija na ucesce Hrvatske u programu PHARE ostaje do ispunjavanja tih uslova, a obnavljanje suspendovanih pregovora za zakljucivanje sporazuma o saradnji sa EU... se i ne pominje. Prema diplomatskim izvorima, o tome ce se "poceti razmisljati" mozda tek krajem proleca 1998, kada se vidi kako ce se odvijati stvari u istocnoj Slavoniji.

Makedonija: Pozitivne ocene razvoja u toj republici bivse Jugoslavije omogucavaju njen prelazak u "visi razred" odnosa sa EU. Nakon sto je Evropski parlament na oktobarskom zasedanju dao zeleno svetlo, Savet ministara ce - najverovatnije 24. novembra - doneti formalnu odluku o stupanju na snagu Sporazuma o saradnji EU-Makedonija, potpisanog 29. aprila 1997. u Luksemburgu. Makedonija ce, nakon Slovenije, biti druga drzava bivse Jugoslavije sa takvim sporazumom sa EU.

Albanija: Po evropskim ocenama, ostvaren je dovoljan napredak da bi se oziveo Sporazum o saradnji sa EU, zakljucen jos 1992, ali koji se zbog totalnog kolapsa Albanije nije primenjivao u poslednje dve godine. I Albanija, dakle, ide dalje.