ZAKLJUCCI SAVETA MINISTARA EU O (NE)ISPUNJAVANJU EVROPSKIH USLOVA ZA UNAPREDJENJE SARADNJE

Jugoslaviji se daje jos vremena da "popravi ocene" iz demokratije, postovanja ljudskih i manjinskih prava, obaveza iz mirovnih sporazuma, pa da joj se eventualno odobre izvozne povlastice za iducu godinu. Makedonija i Albanija uskoro u "visem razredu" odnosa sa EU

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Kao pred kraj skolske godine, Savet ministara EU je juce "zakljucio ocene" za pet drzava jugoistocne Evrope ukljucenih u tzv. regionalni pristup EU. Od njih, samo su Makedonija i Albanija dobili "prelazne ocene" za ispunjavanje uslova za unapredjenje odnosa sa evropskom "petnaestoricom". Ucinak ostalih - SRJ, BiH i Hrvatske - je, u manjoj ili vecoj meri, ocenjen kao "nedovoljan".

U zakljuccima jucerasnje sednice Saveta ministara, "najnedovoljnijim" je ocenjen ucinak SRJ na ostvarivanju pomenutih uslova. "Uprkos nekim nedavnim ohrabrujucim znacima u domenu ekonomskih reformi, ostaje jos mnogo toga da se ucini" - konstatuju evropski sefovi diplomatije i nabrajaju podrucja u kojima, po njihovoj oceni, nije bilo "znacajnijeg progresa".

Redom: SRJ se jos nije u zadovoljavajucoj meri angazovala na demokratskim reformama, niti se u njoj u dovoljnoj meri postuju ljudska i manjinska prava; ne postuju se u celosti obaveze iz mirovnih sporazuma; nije bilo nikakvog napretka na planu obezbedjivanja siroke autonomije Kosovu, a unutar granica SRJ. Uz vec pomenute "ohrabrujuce znake" u domenu ekonomskih reformi, jedino sto se jos priznaje Jugoslaviji jeste "izvesno poboljsanje" na planu regionalne saradnje, odnosno normalizovanja odnosa sa susedima.

Nisu mnogo povoljnije ni evropske ocene ucinka BiH. Savet ministara joj zamera "znacajno zakasnjenje" u uspostavljanju zajednickih institucija. Izrazava se, takodje, "zaljenje" sto se ono malo progresa - u usvajanju zakona iz tzv. "Paketa za brzi start", povratku izbeglica i odrzavanju lokalnih izbora - nije moglo ostvariti drugacije nego zestokim pritiskom medjunarodne zajednice. Posebno sporim ocenjuje se progres u nekim najvaznijim domenima mirovnog procesa, "narocito, ali ne i iskljucivo, u Republici Srpskoj", gde, kako zakljucuju evropski ministri, "politicka situacija ostaje zabrinjavajuca".

Hrvatskoj se priznaje "izvestan napredak", narocito na planu saradnje sa Haskim tribunalom i unapredjenju odnosa sa susedima. Zamera joj se, medjutim, da ne postuje sve obaveze iz Dejtonskih i Erdutskog sporazuma, te se od nje zahteva da pruzi "garancije efektivnog povratka izbeglica i raseljenih lica". Pored toga, trazi se i "konsolidacija pravne drzave" u Hrvatskoj.

Na bazi ovih ocena, Savet ministara je zakljucio da u slucaju tri navedene drzave dolazi u obzir jedino "eventualno obnavljanje" tzv. autonomnih trgovinskih mera, tj. izvoznih povlastica, za narednu godinu, a ne i prelazak na vise oblike saradnje sa EU. Predlog za "eventualno obnavljanje" tih mera pripremice Evropska komisija, a Savet ministara ce ga - kako se precizira u danasnjim zakljuccima - razmotriti uravnotezeno, imajuci u vidu kako vec navedene ocene... tako i razvoj do kojeg bi "u medjuvremenu moglo da dodje u zainteresovanim zemljama". Ovo poslednje se, po svemu sudeci, odnosi pre svega na SRJ, kojoj se time daje jos vremena da EU uputi neke "pozitivne signale", koji bi Savetu ministara omogucili da popravi neke od navedenih ocena i odobri joj izvozne povlastice za narednu godinu.

Sto se, pak, evropske pomoci Republici Srpskoj tice, Savet ministara u jucerasnjim zakljuccima precizira da ce prioritet imati programi koji su u stanju da doprinesu mirovom procesu, kao sto su oni koji su usmereni na uspostavljanje veza izmedju entiteta, povratak izbeglica i demokratizaciju medija.

Zahvaljujuci vec pomenutim "prelaznim ocenama", Makedonija i Albanija ce uskoro preci u "visi razred" odnosa sa EU. Savet ministara je juce najavio da ce uskoro (najvervatnije 24. novembra) odluciti o stupanju na snagu Sporazuma o saradnji EU-Makedonija, kao i prateceg Finansijskog protokola i Sporazuma o transportu. Albaniji je, istim povodom, najavljena evropska spremnost za "reaktiviranje" Sporazuma o saradnji iz 1992, u kom cilju ce se uspostaviti Mesovita komisija, kao i za obnavljanje politickog dijaloga, tj. zajednickih sastanaka sefova diplomatije "petnaestorice" i Albanije.

Konacno, Savet ministara je najavio da ce se globalne procene postovanja evropskih uslova ubuduce "azurirati" svakih sest meseci, dakle ne samo na kraju "skolske godine" vec i na "polugodju".