Dr Zoran Stojanovic, predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o zlocinima protiv covecnosti

Sve sto je receno ne opravdava da se s aspekta prava zauzme ignorantni stav prema Tribunalu s kvalifikacijom da se radi o "politickom sudu" te da konkretan rad Tribunala ne zasluzuje ozbiljnu pravnu analizu. Iako Tribunal do sada nije uspeo da se otme iz zagrljaja politike, sve vise je prisutno nastojanje da se koristi pravna argumentacija i da se stvara kakvo-takvo pravo

Bojana Oprijan-Ilic

Kad se govori o osnivanju i radu ad hoc tribunala, kao sto su haski za bivsu Jugoslaviju ili privremeni sud za Ruandu, najcesce se polemise o konfliktu politickih interesa i pravnih nacela u oblasti medjunarodnog krivicnog prava. Traganje za pravednim pravom obezvredjuje se, naime, jer su mnogi skloni razmisljanju da se izmedju pravnih cinjenica i politickih proizvoljnosti ne prave razlike to je st da se ne brisu granice izmedju istine i obmana u zavisnosti od politickog trenutka. Da li je Tribunal za bivsu Jugoslaviju korak napred ka realnom utvrdjivanju zlocina i kazne koja mu sledi, sta s e ovih godina iskustveno pokazalo u procesima pred njim, kakve su perspektive da se na Justicijinom tasu nadje pravi teg kad je rec o zlocinima protiv covecnosti i medjunarodnog prava za "Nasu Borbu" govori dr Zoran Stojanovic, ekspert Krivicnog prava i predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o izvrsenim zlocinima protiv covecnosti.

Kakav je po vasem misljenju odnos prava i politike kad je rec o ad hoc tribunalu za bivsu Jugoslaviju?

- Rezolucijom Saveta bezbednosti. tj. njegovom politickom odlukom, formiran je prvo ad hoc tribunal za bivsu Jugoslaviju a zatim i za Ruandu. Postojanje pravnog osnova (glava VII Povelje UN) i ovlasc enja Saveta bezbednosti za to je, po meni, veoma sporno. Ekstenzivno tumacenje Povelje UN u korist prosirivanja nadleznosti SB znaci, prakticno, da ovo telo UN - moze sve. Osnivanje Tribunala predsta vlja, kako se navodi, prinudnu meru za uspostavljanja i ocuvanja medjunarodnog mira, dakle, radi se o ostvarivanju jednog politickog cilja par exellence. Deluje ubedljivo tvrdnja da su ad hoc tribuna li namenjeni da dele specijalnu pravdu parijama medjunarodne zajednice, i cinjenica je da stalni clanovi Saveta bezbednosti mogu da cine sta im je volja, bez ikakvih obaveza. Medjutim, bili legitimni ili ne, jasno je da politicki ciljevi ne smeju biti osnov i okvir za osnivanje i funkcionisanje jednog krivicnog suda. Pitanje je, posto je mir u BiH uspostavljen, dokle ce Tribunal za bivsu Jugosla viju da "odrzava medjunarodni mir". Nema sumnje da ce odluku o tome doneti politicari najuticajnih zemalja kao sto su doneli i odluku o njegovom osnivanju. Ostvarivanje politicke funkcije Tribunala o moguceno je njegovim vrlo niskim stepenom vezanosti s pravom.

Cime, kao krivicar, mozete argumentovati ovakvu tvrdnju?

- Ostale su neregulisane citave pravne oblasti, a u Statut Tribunala su preuzeti samo delovi odredjenih medjunarodnih konvencija kojima se predvidja obaveza drzava ugovornica da svojim krivicnim prav om inkriminisu odredjene akte iako je poznato da se te odredbe ne mogu direktno primenjivati bez povrede osnovnih krivicno-pravnih nacela recimo i zbog toga sto ne predvidjaju sankciju. I u oblasti p rocesnog prava, mada je tu situacija nesto bolja, odstupa se od uobicajenih standarda. Kao negativan primer uvodjenja novih instituta treba navesti tzv. rotaciju predvidjenu Pravilima postupka i doka zivanja. Rec je o odustajanju od kakvog-takvog pravljenja distinkcije izmedju dva nivoa sudjenja (u prvom stepenu i zalbenom postupku). Osim grubog krsenja sopstvenog Statuta i osnovnih nacela, prin cip rotacije vec i u praksi pravi probleme jer je doslo do toga da je isti sudija i u sudecem i u apelacionom vecu. Za sada se radi o razlicitim predmetima, ali je i u tom slucaju neprihvatljivo da j e u jednom predmetu jedan sudija u prvostepenom a u drugom u apelacionom vecu, dok je njegov kolega u ista dva predmeta u obrnutim ulogama.

Koliko je, po opstim standardima, relevantno pravo koje primenjuje Tribunal?

- Smatram da je to pravo heterogeno, nepotpuno i neodredjeno i stoga arbiterno i nejednako, sto su, inace, karakteristike krivicnog prava u Evropi u srednjem veku. Nije tesko zapaziti da se u konkret nim predmetima Tribunala suvise naglasavaju politicka pitanja.

Ipak, smatra se da je rec o "eksperimentalnoj instituciji" koja ce otvoriti novi put prema ostvarenju medjunarodne pravde. Kako to komentarisete?

- Time se ne samo indirektno priznaje da taj Tribunal ne moze ostvarivati pravu, istinsku pravdu, vec da nije pozeljno eksperimentisati sa krivicnim sudom iz vise razloga, a ako se to ipak htelo - mo glo se uciniti na bolji nacin.

Da li, po vasem misljenju, to znaci da Tribunalu treba okrenuti ledja?

- Ne. Sve sto je receno ne opravdava da se s aspekta prava zauzme ignoranski stav prema Tribunalu s kvalifikacijom da se radi o "politickom sudu", te da konkretan rad Tribunala i ne zasluzuje ozbiljn u pravnu analizu. Iako Tribunal do sada nije uspeo da se otme iz zagrljaja politike, sve vise je prisutno nastojanje da se koristi pravna argumentacija i da se stvara kakvo-takvo pravo. Bez obzira da li je to posledica profesionalne savesti onih koji rade u Tribunalu ili nastojanja da on dobije "pravni ogrtac", njegov rad u novije vreme daje vise osnova da se njima bavi pravna teorija.

Zbog cega nagovestavate da je rad Tribunala zanimljiv za teoriju, ali ipak pristrasan?

- Tribunal ima odredjenu politiku. Oni koji ga kritikuju najcesce kazu da je to "sud za Srbe". Moje je misljenje da to nije tako vec da je to deo sire strategije SAD i drugih najuticajnih zemalja za kontrolu i dominaciju nad ostalima. Savet bezbednosti ocito ne moze vise legitimizacijski da "pokrije" sve oruzane vojne intervencije NATO pa je potrebno imati svetski sud. Stalno se govori o Americi kao "policajcu" ali kao sto policija nigde ne moze biti prihvacena kao neko ko odlucuje o pravdi ili necijoj krivici tako je i ovde potreban sud.

Komitet na cijem ste celu formiran je pre cetiri godine. Mozete li na osnovu podataka koje je ovo telo prikupilo i na osnovu dosadasnjeg rada Tribunala za bivsu Jugoslaviju potkrepiti tvrdnju o n avodnoj "strategijskoj jednostranosti" Haskog suda? Postoje li konkretni primeri?

- Tacno je da od Tribunala ocekujemo vise s obzirom na materijal koji smo im dostavili recimo, oko logora Celebici.

Sto se tog slucaja tice nismo iz vise razloga zadovoljni. Na primer, optuznice su ogranicene samo na ono sto se desavalo u samom logoru a ne i na dogadjaje pre toga na celoj opstini Konjic. Dakle, na ovom prostoru zivelo je oko sedam hiljada Srba a sada ih je oko tri stotine pa se moze govoriti o genocidu. Iako su se, prema podacima koje smo prikupili, strasne stvari dogadjale pre odvodjenja u l ogor, tuzilac sprecava svedoke da o tome govore s obrazlozenjem da se optuznica odnosi iskljucivo na logor. Dalje, u ratni zlocin spada i protivpravno oduzimanje imovine od zarobljenika ali se ni to ne uzima u obzir jer je naravno ta imovina oduzeta pre nego sto su, uglavnom civili, odvedeni u zarobljenistvo.

Vi, drugim recima, smatrate da kriterijumi Tribunala nisu isti za sve optuzene ili osumljicene?

- Pomenucu ponovo logor Celebici u kontekstu drugacijih kvalifikacija dela od nekih drugih gotovo istih. Prema nasim saznanjima svuda gde su komandanti bili Srbi u optuznicama se islo na genocid ili krivicna dela protiv covecnosti. S druge strane ista (ne)dela kvalifikovana su kao zlocin protiv ratnih zarobljenika koja imaju manju tezinu, ali se to uklapa u sliku politickih zbivanja u BiH koju T ribunal ima i u koju stalno nastoji da smesti sve slucajeve. Kako recimo protumaciti da se silovanje zene karakterise kao mucenje ratnog zarobljenika? Ocekujemo da se konacno uspostave isti kriteriju mi.

Pre nekoliko godina izjavili ste za nas list da s Tribunalom u Hagu treba saradjivati. Da li tako mislite i posle ovog sto ste izrekli?

- I dalje mislim da Tribunalu nedostaju neki osnovni atributi koje jedan krivicni sud mora da ima. Ipak, to nije prepreka da se uspostave odredjeni oblici saradnje. On ima i atribute politickog organ a Saveta bezbednosti, ali tim pre treba saradjivati posebno sto se zapazaju ozbiljna nastojanja da Tribunal bude sud.

Medjunarodna zajednica je sve blize osnivanju Stalnog medjunarodnog krivicnog suda. Da li smatrate da ce on biti prihvacen i da bi mogao biti objektivniji?

- I za Stalni medjunarodni sud je kljucno pitanje, u pogledu njegove nezavisnosti, postojanje medjunarodnog krivicnog prava koje bi primenjivao. Sadasnje stanje ne obecava mnogo u tom pogledu. Neopho dno je, bar u najvaznijim segmentima, stvoriti jedno krivicno pravo u skladu sa najvisim standardima koje bi tezilo tome da bude sinteza najboljih uporednopravnih resenja. Nije jasno zbog cega to oni koji rade na stvaranju tog suda to ne zele. Kao moguca objasnjenja mogu se navesti: ili se time zeli ostavljanje sireg prostora za ostvarivanje politickih ciljeva preko tog suda ili se pak polazi od toga da same drzave ugovornice ne zele precizne norme koje bi bile suvise obavezujuce za njih.

Sta je u tome, po Vama, istina?

- Verovatno je ima i u jednom i u drugom objasnjenju. Osnivanje stalnog medjunarodnog suda ugovornim putem, a svi se slazu da to ne moze biti odlukom Saveta bezbednosti, cini neizvesnim sudbinu tog s uda. I ukoliko dodje do njegovog osnivanja pitanje je u kojoj meri ce drzave ugovornice prihvatiti njegovu nadleznost. Skepsa je, nazalost, u ovoj oblasti zasnovana na realnosti. Posebno zabrinjava u loga koja se hoce dati Savetu bezbednosti jer Sud ne bi mogao pokrenuti krivicni postupak dok SB ne donese odluku da se radi o aktu agresije.

Osim toga sto to dovodi u pitanje nezavisnost i integritet tog suda, takav mehanizam pokretanja postupka kod najozbiljnijih medjunarodnih krivicnih dela daje drzavama, stalnim clanicama Saveta bezbed nosti, mogucnost da ne dozvole vodjenje postupka protiv njihovih drzavljana.

Cinjenica je, medjutim, da su ad hoc tribunali ubrzali nastojanja da se osnuje stalni medjunarodni krivicni sud. Zar to nije korak napred?

- Formiranje tih tribunala jeste ubrzalo proces osnivanja stalnog suda jer onima koji su to osnivanje zagovarali postalo je nemoguce da odgovore na pitanja kao sto je zasto tribunali samo u slucaju b ivse Jugoslavije i Ruande, a ne i u brojnim slucajevima masovnih teskih povreda medjunarodnog humanitarnog prava koje su se desile i koje ce se desiti. Prigovor selektivne pravde koji sasvim iskljucu je raspravu o principu vladavine prava ovde je nemoguce otkloniti, tako da se resenje mora traziti u okviru stalnog medjunarodnog krivicnog suda...

U kojoj meri je realno ocekivati, s obzirom na iskustva na prostorima eks-Jugoslavije, da drzave ispunjavaju svoje obaveze iz relevantnih medjunarodnih akata kad je rec o ratnim odnosno zlocinima protiv covecnosti? Zbog cega se, recimo, ponovo ne sudi pred nacionalnim sudovima za ratne zlocine ili zlocine protiv covecnosti?

- Kada se radi o krivicnim delima protiv covecnosti, genocidu, delima protiv mira i ratnim zlocinima, lako se moze uociti univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do ozbiljnije primene nacionaln og krivicnog prava. Naime, drzave nisu zainteresovane da protiv svojih drzavljana vode krivicni postupak za dela koja su izvrsena na stetu drugih drzava, odnosno stranih drzavljana, sto je kod tih de la najcesci slucaj. Stavise, ona se cesto vrse uz precutan pristanak drzave. Ono sto je sigurno, ako su dostupni bice kaznjeni strani drzavljani i to pre svega ako je delo pocinjeno na stetu drzave, ili njenih gradjana, koja primenjuje svoje pravo. Inkriminacije u ovom slucaju imaju samo simbolicnu funkciju koja se pre svega sastoji u tome da se bar deklarativno pokaze moralna osuda. Ne vide se znaci da bi u tom pogledu mogao nastupiti neki znacajniji preokret...