Nedelja, 16. novembar 1997.

Portret Djiang Cemin, kineski lider

Solista u horu

Deng Sjaoping je bez sumnje glavni arhitekta kineske reforme i otvaranja prema svetu, licnost koja je udarila pecat modernoj Kini. Ali, zivot ide dalje. Kina ide dalje, reforma se nastavlja, a zemlja se jos vise otvara prema svetu i integrise u svet. Taj tocak je nemoguce zaustaviti.

Djiang Cemin je vec najavio promene. Najbitnije se odnose na sustinsko pitanje socijalizma: karakter drzavne svojine. Dengova kljucna ideja bila je da procenat drzavne svojine mora da ostane dominant an u odnosu na privatni, kolektivni, mesovitu ili strani. Inace, ,,nista od socijalizma"

Aleksandar Novacic
dopisnik "Nase Borbe" iz Pekinga

Djiang Cemin dosao je na celo Kine neocekivano i u najtezim vremenima. Bilo je to neposredno posle studentske pobune i dogadjaja na Tjenanmenu u junu 1989. godine. Do tada bio je gradonacelnik i part ijski sekretar u Sangaju i clan Politbiroa partije. Ali, u Politbirou tada je bilo mnogo onih koji su sa vise zasluga mogli da racunaju na unapredjenje. Ipak, izabran je Djiang Cemin. Odlucujuci glas bio je Deng Sjaopingov.

Mnogi su se pitali tih meseci: Djiang? Koji Djiang?

Bilo je nemalo onih koji su tvrdili da se radi samo o prelaznoj licnosti, koga je Deng predlozio za generalnog sekretara partije zbog toga sto nije pripadao nijednoj od suprotstavljenih frakcija u Pe kingu: u sukobima politickih krajnosti sredina ponekad dobro prolazi.

Drugi su objasnjavali da Djiang Cemin nije bio umesan u obracun s demonstrantima na Tjenanmenu i da je studensku pobunu u samom Sangaju uspeo da resi bez tenkova. Istina, sud je tamo bio efikasan i u svet su upravo iz tog grada krenule prve vesti o drasticnim kaznama za studente i one koji su nazivani huliganima. Razlika je ipak sustinska - jedno su tenkovi, a drugo sudovi.

Bilo je, naravno, i drugih objasnjenja i sva su ona, uglavnom, bila tacna i korektna. Ali tada, pre osam godina, jedna bitna stvar jos nije bila vidljiva i jasna : Djiang Cemin je istina bio partijsk i i drzavni aparatcik, ali ne samo to. Bio je vrhunski aparatcik, uspesan pevac u horu, sve dok nije postao solista.Tek tada je pokazao sta zna i ume.

Za politicara na celu drzave postoji jednostavan kriterijum za ocenu da li je uspesan ili nije. Pogleda se kakvu je drzavu nasledio od prethodnika i prouci sta je od tada uradjeno.

Djiang je na celo Komunisticke partije (tada 48 miliona clanova, danas 58 miliona) dosao u jednom od najtezih trenutaka za Kinu posle Kulturne revolucije (1966-76). Visemesecna studenska pobuna, uz m asovno ucesce gradjana, cinovnika, radnika i drugih, bio je veliki ispit za partijsko i drzavno rukovodstvo koje ga je resilo tako kako ga je resilo: silom. Posle tenkova na Tjenanmenu, Kina se nasla u medjunarodnoj izolaciji i podvrgnuta politickim i ekonomskim sankcijama. Na unutrasnjem planu doslo je do opasne polarizacije i cistke u partijskim redovima. Privreda je stagnirala, a inflacija ra sla.

Osam godina kasnije, na nedavnom partijskom kongresu, sumirani su rezultati postignuti u vreme ,,vladavine" Djiang Cemina (on je ne samo generalni sekretar partije, vec i predsednik Republike i preds ednik Centralne vojne komisije). Kina je ostvarila prosecnu stopu privrednog rasta 12,1 odsto godisnje (najbrze na svetu). Inflacija je smanjena od 27 na manje od 5 odsto. Drzavne rezerve povecane su na preko 110 milijardi dolara. Visestruko je povecan zivotni standard. Kini je vracen Hongkong. Na diplomatskom planu bitno su unapredjeni odnosi sa svim drzavama, ukljucujuci one najvece poput Sjed injenih Drzava, Rusije, Japana i zapadnoevropskih zemalja.

Sigurno je da sve to nisu zasluge iskljucivo Djiang Cemina, kao sto je sigurno da se njegovo ime ne moze zaobici kada se govori o ,,kineskom cudu" - ekonomskom, politickom i diplomatskom.

Ono sto moze zaista da iznenadi jeste da su svi ovi nesumljivi uspesi postignuti nekim ,,mekim stilom". Nije bilo velikih politickih cistki (ako se izuzmu dogadjaji iz 1989). Ekipa koja je izasla iz tjenanmenske senke nastavlja i danas posao. Otpali su ili oni koji su otisli iz visih, prirodnih zakona, ili nekolicina onih koji su uhvaceni u velikom kriminalu. Iako je to sa ekonomskog stanovista bio mozda najburniji period u modernoj kineskoj istoriji, iz ugla politickog i kadrovskog bio je to period izuzetne stabilnosti i mira. Djiang Cemin pokazao se i kao uspesan igrac na zici, virtuoz u rukavicama. Isprva u senci svog patrona - Deng Sjaopinga - a sada sam, kao solista u horu drugova.

Danas, u 71. godini zivota, Djiang Cemin pocinje da ispisuje prave redove vlastite biografije.

Deng Sjaoping je bez sumnje glavni arhitekta kineske reforme i otvaranja prema svetu, licnost koja je udarila pecat modernoj Kini. Ali, zivot ide dalje. Kina ide dalje, reforma se nastavlja, a zemlja se jos vise otvara prema svetu i integrise u svet. Taj tocak je nemoguce zaustaviti.

Djiang Cemin je vec najavio promene. Najbitnije se odnose na sustinsko pitanje socijalizma: karakter drzavne svojine. Dengova kljucna ideja bila je da procenat drzavne svojine mora da ostane dominant an u odnosu na privatni, kolektivni, mesoviti ili strani. Inace ,,nista od socijalizma".

Djiangova ideja jeste da se drzavna, inace nerentabilna i neefikasna svojina, preobrazi u razlicite oblike deonicarske svojine, pri cemu bi radnici bili akcionari zajedno s privatnicima, drzavom ili stranim kompanijama.To je ogromna promena u odnosu na Denga i predstavlja, na izvestan nacin, vid "masovne privatizacije" kineske privrede.

Sve to nece biti obavljeno preko noci, vec postepeno, sto je jedan od metoda koje je i do sada koristio Djiang Cemin. Reku treba prelaziti koracajuci s kamena na kamen - govorio je Djiang. Ali kada s e jednom kineska privreda oslobodi balasta drzavne svojine (drzava ce imati odlucujucu rec samo u najvaznijim firmama najvaznijih oblasti, kao u Juznoj Koreji ili Japanu), onda ce se covek zaista s r azlogom upitati: po cemu se razlikuje ,,kapitalizam s americkim karakteristikama od socijalizma s kineskim karakteristikama"?

Promene u drzavoj svojini povuci ce za sobom poput nekog ,,domino efekta" i sve druge preostale relikvije ranijih vremena.

Sta ce biti sa socijalizmom i komunizmom? Djiang je u referatu odgovorio da ce za izgradnju socijalizma, to jest njegove prve faze, biti potrebno najmanje jos sto godina, a za izgradnju razvijene faz e socijalizma oko hiljadu. Dosadasnja formula iz mnogih socijalistickih zemalja okrenuta je s glave na noge: socijalizam postaje posledica i rezultat privrednog i kulturnog razvoja. Nije uspesan razv oj rezultat socijalizma nego je red poteza obrnut.

I na spoljnopolitickom planu Djiang je vec otisao korak dalje od Denga. Stari revolucionar je svakako najzasluzniji za uspostavljanje normalnih odnosa sa Sjedinjenim Drzavama (posao koji je poceo Mao ) i za normalizaciju s bivsim SSSR (dolazak Gorbacova 1989). Ali, tek nedavno s Djiangom, Kina je usla u saradnju novog tipa s ovim velikim drzavama - takozvano ,,stratesko partnerstvo". To nagovesta va mnogo angazovaniju ulogu Kine u medjunarodnoj politici, brze ukljucivanje zemlje u sve svetske tokove i prihvatanje svetskih standara ne samo u privredi, diplomatiji i politici, vec i u tako osetl jivim pitanjima kao sto su politicka i ljudska prava u samoj Kini.

Ogledalo

Razvoj je apsolutni princip

,,Razvoj je apsolutni princip. Kljuc za resavanje svih kineskih problema je u nasem razvoju" (iz govora na 15. kongresu KP Kine, 1977).

Marksizam ne moze ostati nepromenjen

,,Marksizam ce se razvijati zajedno s vremenom, praksom i naukom: ne moze ostati nepromenjen.

To je pitanje koje se odnosi na stil izucavanja marksizma: da li treba da robujemo knjigama ili koristeci marksisticki metod da resavamo prakticne probleme u Kini... (iz govora na 15. kongresu).

Novi putevi

,,Nas cilj zahteva da iskoristimo mogucnosti, bez oklevanja. Da postavimo nove puteve i tracnice, a ne da idemo utabanin stazama" (iz govora na 15. kongresu).

Privreda - prvi faktor

,,U svetu medjusobne zavisnosti, privreda je postala prvi faktor u odnosima medju drzavama" (1995).

4 principa odnosa sa SAD

,,Jacanje medjusobnog poverenja, smanjivanje problema, unapredjivanje saradnje i sprecavanje konfrontacije" (1992).

Razvoj demokratije kao cilj

"Opsti cilj kineskog politickog prestrukturiranja je izgradnja socijalisticke demokratije s kineskim karakteristikama. Verujemo da bez demokratije nema modernizacije" (1977).

Djiang Cemina, naravno, cekaju mnogi izazovi. Jedan od njih je ostvarivanje kineskog nacionalnog sna: ujedinjenja zemlje. Delimicno, on sada ubira plodove koje je posadio Deng Sjoping svojom idejom o ,,jednoj drzavi s dva sistema". Hongkong je vec ponovo postao deo Kine, iako se tamo nista drugo nije promenilo. Uskoro ce i Makao da bude vracen. Ostaje naravno najtvrdji orah - Tajvan.

Mozda ce neki politicar koji dodje posle Djiang Cemina ubirati plodove koje Djiang narednih godina bude sadio?

Djiang Cemin zivi u dugogodisnjem braku s Vang Jeping, koja ga u poslednje vreme prati na putovanjima u inostranstvu. Imaju dva sina, unuka i unuku. Sve tri generacije zive ,,pod istim krovom" kako j e to obicaj kod starih Kineza.

Djiang je veliki ljubitelj muzike i literature. Voli u drustvu da citira poete iz dinastije Tang, Sung i Yuan. U kontaktima sa strancima ponekad recituje delove iz ,,Hamleta" ili neku pesmu Selija. N a engleskom.

Pored engleskog, govori ruski, a delimicno i rumunski. Zna i par srpskih reci koje je naucio kada je iz Rumunije (gde je radio kao inzenjer) vise puta dolazio u Jugoslaviju.

Voli Pekinsku operu, a kaze da uziva i u muzici Mocarta i Betovena. Svira na starom instrumentu erhu i na flauti od bambusa. Zeleo je da u Americi Klinton uzme saksafon u ruke, a on da ga prati na fl auti, ali od svega nije bilo nista. Ipak, pevao je sa suprugom gradonacelnika Honolulua.

Ima odlican glas i na domacim priredbama ponekad uzima mikrofon u ruke i penje se na pozornicu da otpeva neku revolucionarnu pesmu.

Nije neki sportski tip, ali voli plivanje. Po ugledu na svoje slavne prethodnike - Mao Cedunga i Deng Sjaopinga - nedavno je u Americi plivao pun sat, okruzen fotoreporterima i - telohraniteljima.

Poznati nedeljnik ,,Ejsavik" proglasio je u maju Djiang Cemina za ,,najmocnijeg coveka Azije", medju 50 uticajnih licnosti.

Nedeljnik svoju odluku obrazlaze cinjenicom da Djiangova pozicija u Kini nicim nije ugrozena, da ga je licno Deng odabrao za naslednika, da ima snaznu podrsku armije i da se svojih konkurenata resio elegantno, na neautoritaran nacin. Uspeo je da uspostavi stabilnost u rukovodstvu. Uziva veliki ugled u SAD i Zapadnoj Evropi.

Biografija

Djiang Cemin rodjen je 17. avgusta 1926. godine u porodici intelektualaca, u gradu Jangdzou u istocnoj provinciji Djiangsu. NJegov deda i otac bili su poznati uceni ljudi, premda lokalnog znacaja. Dj iang je diplomirao na Univerzitetu u Sangaju: opredelio se za elektromehaniku. Kao student pristupio je Komunistickoj partiji (1946.) jos u vreme kada je Kinom upravljao Cang Kajsek. To nije bio pote z karijeriste: komuniste su tada proganjali i te kako.

Posle osnivanja nove Kine (1949), Djiang je prvo radio kao inzenjer u fabrikama, bio je i zamenik direktora jedno vreme a zatim je poslat u SSSR. Bio je stazista u automobilskoj fabrici ,,Imeni Stalj ina".

Godinu dana u fabrici u ,,prvoj zemlji socijalizma" i medju ,,starijom bracom" - kako su Kinezi tada nazivali Ruse - bilaje dobra prilika da mladi inzenjer upozna novu sredinu, ljude, i da nauci rusk i jezik kojim se i danas sluzi. Mnogo godina kasnije Boris Jeljcin ce reci za Djianga da ,,dobro poznaje karakter ruske nacije".

Po povratku iz Moskve, Djiang menja radna mesta po fabrikama. To, medjutim, vise nisu obicni poslovi inzenjera vec duznosti zamenika sefova prvo odeljenja, zatim sve vecih jedinica, ukljucujuci i nau cnih instituta na relaciji Cangcun-Sangaj-Vuhan. Sve su to gradovi od preko pet miliona stanovnika. Nevidljiva partijska kadrovska ruka nepogresivo je slala Djiang Cemina s jednog na drugi prakticni ispit.

Djiang je posle ,,fabrickih godina" poceo sluzbovanje u ministarstvima na razlicitim duznostima, da bi ovaj deo karijere zavrsio na funkciji ministra elektronske industrije.

Smrt Mao Cedunga 1976. godine i hapsenje ,,cetvoroclane bande" nisu bitnije uticali na karijeru Djiang Cemina, kao sto ni Kulturna revolucija nije ovog vrsnog inzenjera za duze vreme odvojila od redo vnog posla. NJegovo ime postaje nesto poznatije tek dolaskom Deng Sjaopinga na vlast i pocetkom reforme 1979. godine. Deng je naime odabrao malo mesto Sendzen, pored Hongkonga, kao prvu slobodnu ekon omsku zonu u Kini gde je nameravao da eksperimentise sa savremenim (trzisnim, kapitalistickim) metodama upravljanja privredom, privlacenjem stranog kapitala, tehnologije i iskustava.

To je bilo vreme kada je Deng i u najuzem partijskom vrhu imao mnogo otpora da se probije s ovom idejom koja je licila na ,,izdaju socijalizma". Djiang Cemin je ne samo prihvatio oberucke novu ideju vec je poslat u Sendzen da bude ,,glavni planer" koji je u ime centralne vlade zapocinjao pionirski posao. Verovatno iz tog perioda datira poznanstvo Denga sa Djiang Ceminom.

Nova politika trazila je nove ljude i to je bila sansa za Djianga i njegovu generaciju od kojih nijedan nije mogao da racuna na autoritet i snagu jednog Mao Cedunga ili Deng Sjaopinga. Medju takozvan om ,,trecom generacijom" kineskih rukovodilaca - a Djiang je prozvan njenom sredisnjom tackom - nema nijednog starog revolucionara, nema coveka koji je prosao Dugi mars ili bio u spiljama Jenana. Ipa k, pod velikom senkom starije generacije, Djiang i drugovi su postepeno

zauzimali sve vaznija, operativna mesta.

U clanstvo CK Djiang je prvi put biran 1982. godine, a u Politbiro 1987. Imao je tada 61 godinu i bio je za kineske prilike jos uvek ,,mladi kadar". Dve godine kasnije, dolazi do loma na Tjenanmenu i Djiang Cemin sa duznosti partijskog sekretara Sangaja biva prvo kooptiran u Stalni komitet Politbiroa a zatim na sednici CK "u prosirenom sastavu" izabran i za generalnog sekretara partije. Uz tu fu nkciju ide i polozaj predsednika Centralne vojne komisije. Od 1993. godine Djiang Cemin je i predsednik Republike. Sve najvise funkcije u Kini slile su se na jedno mesto.

Godinama je Djiang Cemin radio u senci Deng Sjaopinga, cak i kad je ovaj otisao sa svih politickih funkcija. Dengova senka je za zivota bila toliko velika da je bilo nemoguce izaci ispod nje. Tek kad a je Deng definitivno otisao, Djiang Cemin je mogao da se predstavi u punom svetlu.

Na kongresu partije, pre par meseci, Djiang Cemin je podneo referat koji je u kineskoj stampi nazvan ,,politickom deklaracijom i programom za akciju" trece generacije kineskih rukovodilaca. Mnogi su ovo politicko stivo ocenili kao program koji ide ,,dalje od Denga".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /