INTERVJU: DUSAN MIHAJLOVIC, PREDSEDNIK NOVE DEMOKRATIJE

U Srbiji vise niko ne treba da vlada sam. Svesni smo pokusaja marginalizacije ND, ali to je corav posao. Na rukovodstvima i clanovima SPS i JUL je da pitanje odgovornosti pokrenu u svojim partijama

Bahri Cani

Kada se prosle subote glasalo o njegovoj ostavci, u kuloarima se tvrdilo da se Dusan Mihajlovic nalazi (poprilicno) blizu neopozive ostavke na predsednicko mesto Nove demokratije. "Moja neopoziva ost avka je daleko onoliko koliko je daleko eventualna saradnja socijalista sa Seseljevim radikalima, na jednoj, i na drugoj koliko je ta "mlada generacija" u stranci daleko od spremnosti da preuzme odgo vornost, ne samo za stanje u Novoj demokratiji nego i u drustvu u celini", kaze Dusan Mihajlovic u razgovoru za "Nasu Borbu"

Stekao se utisak da ste ubedjeni da Predsednistvo nece prihvatiti Vasu ostavku. Ipak, ste je podneli. Sta ste time hteli da postignete?

Ostavka nije data zbog problema poverenja stranke prema Dusanu Mihajlovicu. To je bila prilika da se otvori rasprava o stanju u stranci i rezultatima posle najveceg politickog zadatka - izbora. Za ta kvu raspravu imali smo i razlog vise, jer nismo - kao sto nam je poslo za rukom na saveznim - ostvarili planirane rezultate na republickim izborima.

Povrh svega, nadvila se i hipoteticka opasnost, da se, pod formulom vlade narodnog jedinstva i lepe formulacije o postovanju volje naroda, obnovi saradnja nasih partnera sa Seseljevim radikalima. Ost avka je i u tu svrhu, da preispita osnovna politicka opredeljenja ND i da se o njima iznese stav u trenutku, kada na politickoj sceni Srbije imamo do sada nepoznatu politicku situaciju i odnos snaga.

Kako objasnjavate neuspeh jedinstvene liste?

Sa te strane gledano, rezultati su losiji nego na proslim izborima. To nije sporno. Medjutim, ako postujemo cinjenicu da zivimo u visepartijskom i demokratskom drustvu, onda je ovaj rezultat uspeh. I zborni savez je odneo ubedljivo najveci broj glasova i mandata. Ne vidim u tome nikavku posebnu tragediju. Naprotiv, Nova demokratija je odavno ukazala da su prosla vremena jednopartijske vladavine i da vise niko u Srbiji ne treba da vlada sam.

Vidi se da je na ovim izborima Vuk Draskovic potvrdio svoj rezultat koji je imao kada je nastupao u okviru koalicije "Zajedno", utvrdio se u centru Srbije, posebno u Sumadiji. Ali, pravi izborni prof iter ovih izbora je vojvoda Seselj sto za nas u ND nije nikakvo iznenadjenje.

Kako objasnjavate uspeh radikala?

Film treba vratiti malo unazad, na period kada su pocele demonstracije i nezadovoljstvo gradjana posle lokalnih izbora. Tada smo ukazivali da je sukobljavanje demokratskih snaga na levici i desnici k rajnje nerazumno, stetno i pogubno.Ukazivali smo da ambicija da pobede i istisnu drugog sa politicke scene - dokazujuci da je neko lopov ili relikt proslosti - pogresna. Da ce taj sukob da istrosi i jedne i druge, da ce njih oslabiti, a da ce jacati i profitirati onaj koga su obe strane potcenile, smatrajuci ga ne samo ekstremistom nego i politickim marginalcem - to je ovaj lesinar u liku i delu vojvode Seselja. On je sa strane potpirivao taj sukob, gurajuci i jedne i druge da se jos vise potrose u tom besmislenom sukobu. Seseljevo profiterstvo je kolektvini rad vladajuce partije, koalicije "Zajedno", ali i medjunarodne zajednice.

Narod je nezadovoljan sadasnjom vlascu, zato sto lose zivi. Cini mu se da se promene koje ocekuje odvijaju presporo i na nacin koji nije do kraja pravedan. Narod je uglavnom za promene. Koalicija "Za jedno", kao alternativa, bila je kratkotrajna iluzija. Raspad Koalicije i nesposobnost da vladaju onim sto su dobili na lokalnim izborima, dovelo je do razocarenja gradjana. Jedan broj ljudi je glasa o za promene po svaku cenu, a drugi je iskreno poverovao u tu nacionalnu i socijalnu demagogiju koju je vesto plasirao kandidat za novog Broza, najbolji stipendista drzavne bezbednosti, vojvoda Sesel j. On je preko takozvanog radikalskog cuda u Zemunu, stvorio utisak da ima neku precicu za resavanje problema, da ce omoguciti gradjanima da bolje zive, da ce ih osloboditi tog vrlo cesto nekorektnog pritiska medjunarodne zajednice, straha od nacionalne izdaje. Doveo je do toga da hiljadu puta ponovljena laz, pocne da lici na istinu. U opstem osecaju besperspektivnosti i konfuzije, "radikalsko c udo" je predstavljeno kao mogucnost u koju je poverovao preveliki broj gradjana. Nije problem u gradjanima, nego u demokratskim snagama koje nisu ukazale na obim i dubinu Seseljeve prevare i laganja.

To je onda Vas neuspeh, odnosno neuspeh jedinstvene liste. Gradjane niste uspeli da upozorite na "opasnost" tih pojava niti su ti problemi reseni?

Slazem se da je to neuspeh, odnosno da je Seseljev rezultat nas neuspeh. Kada bi u potpunosti funkcionisala pravna drzava i institucije sistema, ne bi bilo tog straha, ne bi bilo ni vojvode Seselja.

Mnogi tvrde da je predsedniku Milosevicu potreban jedan covek, kako ste opisali Seselja, kako bi se suprotstavio medjunarodnoj zajednici i preuvelicavao svoju ulogu u resavanju nekih krucijalnih p itanja?

To je suvise pojednostavljeno tumacenje. Moze se medjutim, govoriti o tome da se jednom naivnijem delu SPS cinilo da je Seselj dobar za njih, jer time plase medjunarodnu zajednicu - evo ako mi nismo dovoljno dobri i ako necete nas imacete ovu rugobu, ovo zlo. To strasilo je, mozda, u tom smisli imalo neke simpatije socijalista. Uostalom oni su ga i napravili. Seselj ne bi preziveo da nije stalno bio vezan za odgovarajuce faktore i institucije vladajuce partije i drzavnih institucije. Ali, toj prici je dosao kraj. To strasilo i bleda kopija originala je postala toliko stvarna da je ozbiljno ugrozila i samu vladajucu partiju.

I sami kazete da su socijalisti napravili Seselja. Razlozi za realni neuspeh moraju se, dakle, traziti u redovima same jedinstvene liste. Mnogi tvrde da je upravo sastav jedinstvene liste razlog n euspeha, da JUL odmaze socijalistima?

Ne bi mogao da vam ponudim zadovoljavajuci odgovor na to pitanje. Mi se ne bavimo previse unutrasnjim pitanjima drugih partija. Nama niko nije kriv za nesto u cemu smo ucestvovali. Nijednog trenutka nismo hteli da odgovornost za neuspeh prebacimo na bilo koga izvan ND. Sami smo odgovorni, zato sto nismo ostvarili izborni zadatak. Na rukovodstvima i clanstvu SPS i JUL je da ista pitanja i odgovor nost pokrenu u svojim partijama.

Na osnovu broja kandidata na jedinstvenoj listi ND je trebalo da pripadne veci broj poslanickih mesta. Zasto ste prihvatili samo pet mandata, a JUL je dobio cetvorostruko vise?

Nema smisla ici tim putem. To je stranputica. Nije sustina problema izbornog saveza u broju mandata. Jasno je da je tim brojem mandata neko hteo da marginalizuje ulogu ND. Mi nikada nismo prihvatili ulogu kalimera, niti cemo ubuduce smatrati da je izlaz u kukanju i okrivljavanju drugog da nam je uzeo nesto sto nam pripada. Jedini nas pravi odgovor na sve to jeste da na sledece izbore idemo sami, da uzmemo onoliko koliko nam gradjani budu ukazivali poverenje.

Da li se, posle takve raspodele mandata i cinjenice da je neko hteo da vas marginalizuje, osecate prevarenim i da li na sledece izbore definitivno izlazite samostalno?

Ne osecamo se prevarenim. Svesni smo tog pokusaja marginalizacije ND, ali to je corav posao. Mnogi su polomili zube na ND. To mu dodje kao ono Njegosevo: "Tvrd je orah vocka cudnovata, ne slomi ga al ' zube polomi". Nije ljutnja razlog zbog cega smo doneli odluku da na sledece izbore idemo samostalno. Ta odluka je logicna posledica plana koji ND ima od svog osnivanja, postepeni evolutivni razvoj na srpskoj politickoj sceni. I da smo dobili svih 20 mandata, koliko smo imali kandidata, mi bismo na sledece redovne izbore isli samostalno.

Nedavno ste boravili u Vatikanu, Rimu i Londonu. Poznato je da je Sveti Eudjidio posrednik u dogovoru Milosevic-Rugova za normalizaciju skolstva na albanskom. Da li je i o tome bilo reci?

Te posete su bile u okviru redovnih diplomatskih aktivnosti ND. Svojim sagovornicima smo ponovili stavove da je Beogradu neophodna saradnja sa Evropom, Evropskom unijom i narocito susednim zemljama. Mera te saradnje predstavlja i meru demokratizacije u nas, odnosno svaki prekid saradnje i pritisak na Beograd ima kontraefekte. Dovodi do zaustavljanja demokratkih procesa i reformi i jacanja anarhi cnih i autoritarnih snaga. Posebno smo ukazali da pitanje nepoverenja izmedju Srba i Albanaca na Kosovu treba resiti na miran, demokratski nacin, politickim sredstvima - uz puno angazovanje medjunaro dne zajednice.

Hteli smo da prenesemo i veoma vaznu poruku, da granice na Balkanu ne mogu da se menjaju bez rata. Bolje je da te granice otvorimo za slobodno kretanje ljudi, ideja, roba, kapitala, da razmisljamo ka ko da saradjujemo, a ne da gradimo nove berlinske zidove. Bili smo vrlo pazljivo saslusani, ali nam je potpuno jasno da odgovornost za stanje u zemlji lezi na gradjanima i liderima ove zemlje.

Da li ocekujete skori sastanak Milosevic-Rugova?

Problemi ne mogu da se rese preko noci, na jednom sastanku. Ne bih opteretio ni Milosevica ni Rugovu, kao najistaknutije predstavnike albanske i srpske populacije, time da tim razgovorom nadju resenj a koja ne mozemo da nadjemo godinama. Probleme treba resiti korak po korak, a taj razgovor bi mogla da bude neka kruna, gde bi moglo da se konstatuje da su oni reseni. Pozivanje da to rese Rugova i M ilosevic je bezanje od odgovornosti, pogoduje onima koji zele da im dodju glave.

Da li ce posle 7. decembra u resavanje tih problema biti ukljucen Vojislav Seselj, kao predsednik Srbije?

Vojislav Seselj nikada nece biti predsednik Srbije, ove Srbije. Mozda one njegove Srbije koja ce se graniciti sa Nemackom, u kojoj ce Trst biti najveca luka. Ove nase Srbije, dok ima Srbijanaca, nece .