PREDSTAVLJEN PREDLOG ZAKONA O DEVIZNOJ STEDNJI

Para na brzu isplatu stednje nema, a stedise koje zel, mogu svoje knjizice zameniti za obveznice i njima kupovati akcije preduzeca, drzavnu imovinu ili ih prodavati na berzi pre roka dospeca, rekao j e Danko Djunic

- Treba biti realan, isplata celokupne devizne stednje u iznosu od 6,5 milijardi maraka, odnosno 7,5 milijardi sa pripisanim kamatama nije moguca odjednom. Para za to nema, a potrosene su proteklih g odina i decenija, investiranjem u drzavnu i drustvenu imovinu svuda oko nas. Zato smo se opredelili za realnu mogucnost da se stednja isplacuje sukcesivno u narednih 12 godina, rekao je mr Danko Djun ic, potpredsednik Savezne vlade na jucerasnjoj konferenciji za stampu, na kojoj je predstavljen konacan Predlog zakona o deviznoj stednji, usvojen pre dva dana na sednici Savezne vlade. Tokom iduce n edelje Zakon ce biti upucen saveznoj skupstini na usvajanje po hitnom postupku.

Poslovne banke ostaju duznici prema stedisama, s tim sto se njihovi depoziti pretvaraju u orocene na 12 godina, sa godisnjom kamatom od dva odsto i preracunavaju u nemacke marke. U obezbedjivanju sre dstava solidarno ucestvuju poslovne banke i Narodna banka Jugoslavije po 15 odsto, Savezna drzava sa 20 odsto, dok ostalih 50 procenata obezbedjuju republike clanice. Drzava ce garantovati, u obliku javnog duga koji ce raspisati u visini devizne stednje, da ce banke blagovremeno isplacivati dugove, s tim sto ce obveznice biti deponovane kod NBJ, odakle ce se sredstva prebacivati na racune banaka , a one ce isplacivati stedisama.

Ovaj Zakon, radjen sest meseci, sadrzi svega 27 clanova i "nije originalan", kako je rekao Djunic, posto je koristio iskustva drugih zemalja. O njemu su konsultovana republicka ministarstva finansija , kao i Savet guvernera NBJ, Udruzenje banaka, obe republicke vlade dale su eksplicitnu saglasnost, dok su predstavnici udruzenja stedisa konsultovani i "njihova misljenja prihvacena u meri u kojoj j e to osnovni koncept mogao da trpi".

Jeka Komazec, pomocnik saveznog ministra za finansije, dala je konkretna objasnjenja o nacinu isplate stednje. Pre svega, Zakon se odnosi na deviznu stednju deponovanu kod Narodne banke do 14. oktobr a 1988. godine, kao i za stednju polozenu od tada do marta 1995. godine, ali samo za banke nad kojima do stupanja na snagu Zakona bude pokrenut stecaj, a nisu deponovale stednju kod NBJ. Na pitanje d a li se to zapravo odnosi na Dafiment banku i Banku privatne privrede iz Podgorice, koja je prikupljala stednju za racun Jugoskandika, odnosno da li ce drzavne banke koje su prikupljale stednju u tom periodu same morati da je isplacuju, Djunic je odgovorio da ce "slucaj svake banke biti razmatran pojedinacno i doneto resenje da li potpadaju pod Zakon ili ne, 90 dana od njegovog stupanja na snag u".

Za uloge posle 1995. godine jemci svaka poslovna banka koja je duzna da osigura depozite i jemci za njihovu isplatu svom svojom imovinom. Svi nosioci isplata po osnovu stare stednje, duzni su da poce tkom svake godine definisu izvore za isplatu i oglase imovinu koja ce biti na prodaju za izmirenje stednje. Svaki stedisa sam odlucuje da li ce zadrzati stedne knjizice i devizne racune i cekati roko ve isplate, ili ce ih zameniti za obveznice, koje moze koristiti i pre rokova dospeca. Isplata pocinje od juna iduce godine, s tim sto svaki stedisa moze potrazivati sredstva u svako doba i posle tog roka. Ako neko ne podigne novac ni do 2009. godine, to moze uraditi i kasnije, ali drzava vise nije jemac, vec za stednju dalje garantuje banka. U slucaju da je preuzeo obveznice, za njih i dalje ga rantuje drzava.

Svaki nosilac obaveze za isplatu devizne stednje mora najkasnije do 20. juna i 20. decembra da uplati sredstva za koja je zaduzen na poseban racun kod NBJ, a ako to ne ucini, bice mu blokiran racun. Svakom stedisi pet dana od podnetog zahteva banka mora da isplati pripadajuci deo uloga u devizama (ili u dinarima ako zeli) i to tako sto se prve godine isplacuje 300 maraka po stednoj knjizici, dru ge po 400 maraka, trece po 500, cetvrte po 700 i pete po 1.000 maraka, dok ce ostatak duga biti podeljen u 14 jednakih polugodisnjih rata.

B. M. Stepanovic