GABRIJELA KIRK MEKDONALD, PREDSEDNICA MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA ZA BIVSU JUGOSLAVIJU

Nas sud je pokazao da je moguce optuzenima za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava suditi na medjunarodnom nivou. Ako je neko optuzen za genocid postoji obaveza da se za njim traga i da mu se sudi, kaze sudija Mekdonald. Najveci uspeh haskog Tribunala je sto je preziveo

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Kandidujuci je za novog predsednika haskog Tribunala, njen prethodnik na tom polozaju Antonio Kaseze je za sudiju Gabrijelu Kirk Mekdonald rekao da "predstavlja najbolje sto Amerika moze da ponudi: o na je iskrena, direktna, inteligentna i neumorna; blagih manira ali cvrstih ubedjenja; principijelna ali ne i zadrta". Propustio je, medjutim, da navede jos jednu, tipicno americku, karakteristiku: n jen beskrajni optimizam, koji cak ni ovaj dopisnik nije uspeo da poljulja tokom dugog razgovora, vodjenog njenog prvog radnog dana na polozaju predsednice Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugosl aviju.

Deljenje pravde za zlocine koji su izvrseni na prostorima bivse Jugoslavije nije jedini "beznadezan slucaj" u tridesetogodisnjoj pravnickoj karijeri nove predsednice Tribunala. Karijeru je, sredinom sezdesetih, pocela kao branilac gradjanskih prava i borac protiv rasne diskriminacije tamo gde je to tada bilo najteze: na jugu Sjedinjenih Drzava.

Optimista

Najvecim uspehom haskog Tribunala u njegove prve cetiri godine, sudija Mekdonald smatra to sto je... preziveo. "Mnogi nisu ocekivali da cemo preziveti, a neki su se cak i nadali da necemo" - kaze. Ne misli da su takve nade gajili samo potencijalni "klijenti" Tribunala u bivsoj Jugoslaviji. Podseca na tada rasprostranjeno misljenja kako je medjunarodna zajednica osnovala Tribunal zbog "grize save sti" - zato sto nije ucinila nista, ili barem ne dovoljno, da bi sprecila ili zaustavila rat u bivsoj Jugoslaviji. Sudija Mekdonald ne zna da li je to tacno, a u krajnjoj liniji nije joj ni vazno. Ka ze: "Cinjenica je da smo stvoreni, cinjenica je da smo prevazisli pocetne, pre svega finansijske, prepreke koje su nas mogle zaustaviti i cinjenica je da smo sada sposobni da ostvarujemo mandat koji nam je poveren. Pokazali smo da je moguce osobama optuzenim za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava suditi na medjunarodnom nivou, koristeci se istovremeno anglo-americkim i evropskim pravn im konceptima. Mnogi su, naime, smatrali da je to nemoguce".

Prioritet nove predsednice ce, kako kaze, biti da zajedno sa ostalim sudijama preispita dosadasnju proceduru sudjenja i ucini je efikasnijom i ekspeditivnijom. Dva sudjenja su u toku, a pet bi moglo da pocne u dogledno vreme, te sudije, priznaje Mekdonald, "nemaju vise luksuz da jedan predmet slusaju dve godine". Tribunal ce u martu sledece godine dobiti drugu, a u maju i trecu sudnicu, tako da ce teorijski biti u stanju da paralelno vodi cak sest sudjenja. U Tribunalu zele da te slucajeve sto pre okoncaju, kako bi stvorili prostor - i u zatvoru i u sudnicama - za nove optuzene i nove uhaps ene. Predsednica Mekdonald je, naravno, optimista: uverena je da ce biti i jednog i drugog. No, krenimo redom:

Izazovi

- Na zalost, radi se o istom izazovu s kojim se suocavamo od pocetka: da li ce drzave bivse Jugoslavije saradjivati sa Tribunalom i izvrsavati njegove naloge za hapsenje. Neke od drzava su pocele da izvrsavaju te naloge i neki od optuzenih su se predali, ali i dalje nema potpune saradnje.

Nedavno ste, pred Pripremnim komitetom za uspostavljanje stalnog Medjunarodnog krivicnog suda, upozorili da buduci Sud mora da ima "komponentu prinude", kako ne bi postao "tigar od papira". Da li ste mislili: "kao ovaj Tribunal"?

- Ne. Ako uporedite nas Statut i sadasnji nacrt statuta Medjunarodnog suda, videcete da smo u nekim stvarima mi mnogo mocniji. Buduci da nas je uspostavio Savet bezbednosti na osnovu mehanizma Glave VII Povelje UN, drzave su obavezne da izvrsavaju nase zahteve i naloge. Sto se stalnog Medjunarodnog krivicnog suda tice, imacemo drzave koje su se saglasile sa ugovorom, ali se mora osigurati da se preuzete obaveze istinski ostvaruju. I zato mora da postoji ta "komponenta prinude", kojom ce se osigurati da drzave postuju svoje obaveze. A to je vrlo delikatno pitanje jer je neophodno uspostaviti ravnotezu izmedju nacionalne suverenosti i potrebe da se odrzi medjunarodni pravni poredak.

S kakvom "komponentom prinude" raspolaze ovaj Tribunal, nakon sto je Zalbeno vece ukinulo vase "subpoene". Postoji li stvarna razlika izmedju naloga "pod pretnjom kazne" koje ne mozete da upucujete d rzavama, i "obavezujucih naloga", za koje Zalbeno vece smatra da se mogu adresirati na drzave?

- To je akademsko pitanje. Po meni, nema nikakve razlike izmedju te dve vrste naloga. Jer, ako je nalog "obavezujuci", to znaci da drzave moraju da ga izvrse. A u oba slucaja jedini pravni lek koji n am je na raspolaganju jeste da Savet bezbednosti obavestimo od odbijanju drzave da izvrsi nas nalog, svejedno da li on bio "obavezujuci" ili "pod pretnjom kazne".

Obaveze

- Naravno, ako Sud zakljuci da drzava nije ispunila zahteve iz obavezujuceg naloga i ovlasti predsednika da o tome informise Savet bezbednosti. Ne smatram to diskrecionim pravom, vec svojom obavezom.

Mislite li da se klima u medjunarodnoj zajednici menja u prilog Tribunalu, te da bi Savet bezbednosti mogao takvim obavestenjima da prida veci znacaj nego do sada, kada je na njih reagovao mlakim pre dsednickim saopstenjima?

- Da, mislim da se klima promenila i da je to jasno demonstrirano prvim hapsenjima koja su izvele medjunarodne snage. Tako nesto je bilo nezamislivo 1993. ili 1994. Politicari stalno govore da podrza vaju Tribunal i da se optuzeni moraju privesti pravdi, a ako i sami veruju u to sto govore trebalo bi da upotrebe ovlascenja koja imaju i naloze medjunarodnim snagama da izvrse naloge za hapsenje.

Vasom odlukom o legalnosti Dokmanovicevog hapsenja se zakljucuje da UNTAES nesumnjivo ima mandat za takvu akciju. Da li, pored mandata, snage UN ili NATO imaju i pravnu obavezu da hapse optuzene za g enocid ili teske povrede, buduci da je to obaveza svih zemalja-potpisnica Konvencije o genocidu, kao i Zenevskih konvencija?

- Ako je neko optuzen za ta dela, postoji obaveza da se za njim traga i da mu se sudi. Ta je obaveza na drzavama. Ako Sfor ili UNTAES predstavljaju "produzetak drzave", tada je ta obaveza ocito i na njima. U odluci koju pominjete, Pretresno vece je utvrdilo da u mandatu UNTAES postoji obaveza saradnje u istrazi i drugim aktivnostima od znacaja za ostvarenje nase misije. A duznost da se saradjuje , ukljucuje i duznost da se hapsi. I Sfor ima duznost da saradjuje, to je deo Dejtonskog sporazuma, te ako primenimo ista merila kao u slucaju UNTAES... neizvrsavanjem naloga za hapsenje krsi se obav eza saradnje.

Saradnja

- Ili cinite ono sto ste duzni da ucinite, ili to ne cinite. A ako ne cinite... onda ne saradjujete. Mi imamo mandat da sudimo osobama odgovornim za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava. Da bismo taj mandat mogli da izvrsimo, moramo te osobe da imamo ovde, u Hagu. Obaveza drzava je da pomognu Tribunalu da izvrsi svoj mandat. Ako ne izvrse nalog za hapsenje, znaci da ne saradjuju. Ako k azu "nasa je duznost da saradjujemo, a ne i da hapsimo", znaci da misle kako je njihova duznost da saradjuju malo, ali ne i u potpunosti. To, medjutim, ne moze: ili saradjujete, ili ne saradjujete. S a saradnjom je isto kao sa trudnocom: ne moze se biti "malo trudna" - ili si trudna ili nisi.

- U Beogradu, takodje, smatraju da imaju ustavni problem, odnosno da ne mogu da izruce osobe koji su drzavljani SRJ. To pitanje je, medjutim, u medjunarodnom pravu odavno razreseno: ne mozete se pozi vati na ustav kao prepreku za izvrsavanje obaveza koje imate po medjunarodnom pravu.

Nameravate li da posetite "mesto zlocina", tj. drzave bivse Jugoslavije?

- Nameravam da posetim Beograd, Zagreb i Sarajevo. Ako me u Beogradu primi ministar inostranih poslova, moje prvo pitanje bice: "Zasto jos sa SRJ nemamo sporazum kakav imamo sa ostalim drzavama? Hajd e da sednemo i srocimo takav sporazum". Htela bih da vidim sta su spremni da stave na papir. Htela bih da od njih trazim da izvrse naloge za hapsenje. Ako kazu: "Zalimo, ali to ne mozemo da vam ponud imo.."., pitacu ih: "A sta mozete da ponudite?" Koliko vidim iz stampe u pitanju je i dalje priznanje Tribunala: da li mi uopste postojimo? Mislila sam da je to prevazidjeno od kako je tamo otvoren U red tuzilastva. Ako je tako, trazicu da stave na papir da li vlasti SRJ priznaju nase postojanje i nas autoritet.

A ako to odbiju, sta mozete da ucinite?

- Nista! Mi smo nadlezni da sudimo pojedincima. Ako drzave odbiju da saradjuju u konkretnom slucaju odredjenog pojedinca, onda predsednik Tribunala podnese o tome izvestaj Savetu bezbednosti. Tek sam jedan dan predsednik i ne znam imam li ovlascenje da se - mimo konkretnog slucaja - obracam Savetu bezbednosti sa izvestajem da je neka zemlja prekrsila obaveze time sto nije sa Tribunalom zakljucil a sporazum o saradnji.

Znaci li to da ste, ipak, "tigar od papira"?

- Ne. Mi nismo, da se tako izrazim, "jedina predstava u gradu". Ima mnogo nacina da se razresi taj problem. Mi smo pravosudna institucija i mozemo da delujemo u okviru naseg Statuta. Postoje, medjuti m, politicke i vojne instance koje mogu da preduzmu akcije iz njihove nadleznosti.

Prednosti

- Nikada nisam bila u bivsoj Jugoslaviji, ali ne mogu da zamislim da je bilo ko - na sve tri, ili koliko god bilo strana - srecan zbog uzasa koji se dogodio kao rezultat nesposobnosti da se na miran nacin razrese medjusobni sporovi. Glavna korist od saradnje je, prosto, mir. Ubedjeni smo da trajnog mira nece biti bez pravde.

U sve tri prestonice koje nameravate da posetiti postoji uverenje da je Tribunal nepravedan prema njima, odnosno da njihovu stranu progoni vise nego ostale?

- Ako je tako, onda je to znak da zaista dobro radimo! Kada bi svi bili zadovoljni znacilo bi da nesto nije u redu. Oni koji ne saradjuju, a zameraju nam da nismo podigli dovoljno optuznica protiv dr ugih strana, treba da znaju da se optuznice podizu na osnovu dokaza, a da se do dokaza dolazi saradnjom sa tuziocem. I tu je, dakle, kljuc u saradnji.

U poslednje vreme se sve vise "apeluje" na optuzene da se dobrovoljno predaju Tribunalu i nagovestava im se da bi time stekli odredjene pogodnosti. Kakve?

- Ja, kao sudija, ne mogu im reci: "Ako dodjete, bicu blaza prema vama". Tuzilac im moze tako nesto obecati i preporuciti sudijama da to uzmu za olaksavajucu okolnost, a na sudijama je da odluce da l i ce to prihvatiti. Po meni, to jeste olaksavajuca okolnost, ali ne razumem kako se optuzeni moze "dobrovoljno predati" bez saglasnosti drzave u kojoj je? Kako ce izaci iz drzave? Drzava, dakle, mora da saradjuje i pri dobrovoljnoj predaji.

Utisci

- Posmatrajuci svedoke obe strane, imala sam utisak da su srecni sto im se pruzila prilika da ispricaju svoju pricu pred telom za koje se nadaju da ce im doneti neku pravdu. U tom pogledu, bila je to za njih neka vrsta katarze. Ali, istovremeno, neki od njih su bili veoma, veoma potreseni, kao da su iznova prozivljavali uzas koji bi hteli da zaborave. I ja sam, takodje, bila duboko potresena. Bi lo je noci kada nisam mogla da spavam. Osecala sam se licno povredjenom slusajuci sta su ljudi u stanju da ucine jedni drugima. Kao pripadnica manjine mozda bolje od ostalih vidim koliko je besmislen o insistirati na razlikama i odvesti ih tako daleko da postanu povod za ubijanje drugih, navodno drugacijih. Zato sto se vas pop nije zakleo na celibat, a njihov jeste, ili zato sto oni slave Alaha. To je besmisleno! A onda mi, opet, kazu da rat i nije bio zbog verskih razlika.... jer ljudi u bivsoj Jugoslaviji bas i nisu toliko religiozni. Znaci, nije bilo zbog religije, vec zbog vlasti!

U presudi Tadicu ste konstatovali da je i sam optuzeni bio na izvestan nacin zrtva propagande i politike. Ako takva "zrtva" moze da bude osudjena na 20 godina, sta ostaje za autore te politike i prop agande?

- Gospodin Livingston, njegov novi branilac, na raspravi pred izricanje kazne rekao je da Tadica treba kazniti blago, jer ima drugih koji su mnogo krivlji. Odgovorila sam mu da nemamo nikakvu hijerar hiju odgovornosti i da ne mozemo da "rezervisemo kazne" za ljude koji jos nisu optuzeni, ili im jos nije sudjeno. Ali, morate prihvatiti - i to je vrlo fina linija - da su ljudi podlozni propagandi. Razlog zasto se u presudi toliko govori o propagandi je, upravo, to sto kao pripadnik manjine dobro znam sta se sve moze uciniti pod njenim uticajem. Prihvatam da ljudi mogu da postanu zrtve propagan de, ali to ne opravdava njihovo ponasanje, mada se mora ukljuciti kao element u procenjivanje licnih okolnosti u kojima su izvrseni zlocini.

Na kraju, jedno "politicki nekorektno" pitanje: sve glavne pozicije u Tribunalu - predsednik, glavni tuzilac i sekretar Suda - sada su u zenskim rukama. Da li to znaci da su samo zene u stanju da ras ciste krvavi haos koji su u bivsoj Jugoslaviji napravili muskarci?

- Rekla bih da imamo vrlo kvalifikovane osobe na tim mestima, i da je to dobro za Tribunal. Neko mi je, upravo, rekao da se takvo pitanje nikada ne bi postavljalo da su na svim tim pozicijama muskarc i. No, to nije moj odgovor. Niti je predsednicki polozaj moj izbor, nesto cemu sam tezila. Volim akciju i najbolje se osecam u sudnici. Ali, prihvatila sam tu duznost jer verujem da se nesto moze uci niti i zato sto svoj posao vidim kao pomaganje u izmirenju. Nisam jos digla ruke od bivse Jugoslavije. Da jesam, ne bih danas bila ovde.