PROFESOR NIKOLA MITROVIC, DIREKTOR INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU I RADIOLOGIJU, O RAKU, "CRNOJ KUGI" NOVOG VEKA

Nece biti dovoljne sve bolnicke postelje u Srbiji

Do 2010. svaki treci Zemljanin umrece od raka, procena je Svetske zdravstvene organizacije. Sve je veci broj onih kojima onkologija moze malo da pomogne

Suzana Milicic

U Srbiji ima 150.000 obolelih od raka, broj novoobolelih se rapidno povecava i najvazniji zadatak je da se celokupno drustvo sto pre ukljuci u borbu protiv ove bolesti, koju su Amerikanci, jos 1906. godine nazvali "crnom kugom". Sve prognoze ukazuju da ce rak biti "crna kuga" i u narednom veku jer je zamah ove teske bolesti zahvatio ceo svet.

Profesor Nikola Mitrovic, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, nekada ministar zdravlja, u intervjuu za nas list govori o razmerama ove bolesti, teskocama sa kojima se susrecu strucnjaci I nstituta, o nabavci citostatika, aferi oko tzv. "lekova sumnjivog kvaliteta", o strahu koji osecaju pacijenti...

Prosle nedelje je organizovan tradicionalni skup onkologa povodom 33. kanceroloske nedelje. Sta je osnovna poruka ovog skupa?

- Osnovne poruke su da onkoloske bolesti ostaju "crna kuga" sledeceg veka, ali i da, zbog toga, drustvo mora bolje da se organizuje da bi se efektivnije borilo protiv njih. Procena Svetske zdravstven e organizacije je da ce do 2010. godine svaki treci stanovnik Zemljine kugle umreti od raka. Porast incidence ove bolesti je veliki i mi ne mozemo da smanjimo smrtnost. Onkoloske bolesti su problem c elog sveta i ne moze se govoriti o epidemiji raka samo kod nas.

Postoje li konkretni podaci o broju obolelih?

- U Srbiji je danas registrovano skoro 150.000 obolelih od raka razlicite vrste i lokaliteta. Samo u Beogradu imamo od 55 do 60.000 obolelih. Svake godine imamo oko 30.000 novootkrivenih slucajeva. O no sto je posebno zabrinjavajuce jeste to sto je sve veci broj onih slucajeva u kojima onkologija moze malo da pomogne - rak pluca (belezi ozbiljan porast), rak digestivnog trakta i rak dojke. Prema nekim procenama, do 2010. godine, nece biti dovoljne ni sve bolnicke postelje u Srbiji za prijem obolelih od raka. Ovo ne govorim da bih nekog zastrasio, vec da bih ukazao na to da se moramo svi ukl juciti i dobro organizovati da bismo dobili pozitivne efekte.

Sta moze, konkretno, da se uradi?

- Nas Institut ucestvuje u generalnom evropskom projektu "Evropa protiv raka" imamo i svoj nacionalni program, koji je usvojio nas parlament. Program je predvideo da sekundarna prevencija, odnosno r ano otkrivanje raka, moze da smanji pojavu ove bolesti za 20 odsto. Onkoloski centri u Srbiji, kojih ima pet, imaju svoje dispanzere u kojima se organizuje rano otkrivanje raka. Svi centri imaju takv e dispanzere, osim - Beograda. Ratujem sa svim gradskim vlastima unazad deset godina, ali ne uspevam da ostvarim ovaj plan, iz jednog, za mene neobjasnjivog razloga - kazu, da nema prostora.

- Tacno se zna koji su rizicni faktori za pojavu neke vrste raka. Testira se odredjena populacija, u nekom mestu ili u nekom preduzecu. Ako je, recimo, u pitanju ispitivanje raka dojke, mi sastavimo upitnik za zene, na osnovu njega vidimo koje od njih imaju vecu mogucnost da obole, registrujemo ih u dispanzeru i tretiramo kao bolesne. One dolaze redovno na preglede, menjaju zivotne navike i tako se sprecava pojava ove opake bolesti. Institut nudi svoje vrsne strucnjake i besplatan rad, ali uvek dobijamo nebulozno objasnjenje - nema prostora za dispanzer.

Izgledalo je da ce Nenad Djordjevic, nedavno smenjeni direktor Fonda za zdravstveno osiguranje, uvesti prave reforme u zdravstvu.

- Svetska zdravstvena organizacija je odavno definisala da racionalizacija u zdravstvu moze da se uradi samo na osnovu znanja i pozitivnog iskustva, a nikako ne na osnovu naredbi. Zabluda je bila oce kivati da se moze nekim propisima nesto promeniti. Gospodin Djordjevic je covek koji nikada nije bio u zdravstvu i nema ono znanje koje je ovde neophodno. Zna se sta je uloga Fonda za osiguranje. On ne moze da diktira organizaciju sluzbe, sistematizaciju ustanova, ni materijalne troskove... Mora se znati da ne moze jedan covek da promeni stanje. To moze uciniti samo promena sistema. Najopasnije je kada su postojeci efekti posledica dobrih namera i neznanja. Mi smo imali i spor sa Fondom koji nam nije sve dugove isplatio. Ja razumem da nemaju para, ali ne razumem kad mi posalju dve tone krom pira umesto novca.

Cista racunica za tri nova dispanzera
- Nikome nisam nudio pricu o etici i o emocijama. Nudio sam im cistu racunicu. Uzmimo primer raka dojke. Ako ga otkrijemo u prvoj fazi, procenat izlecenja je 98 odsto, a indeks kostanja lecenja je st o. A ako, pak, otkrijete ovu bolest u drugoj fazi, tada je procenat izlecenja 50 odsto, a indeks kostanja lecenja je - 10.000. U Beogradu imamo godisnje oko tri hiljade novoobolelih. Ako bismo uspel i da, putem ranog otkrivanja raka, sprecimo pojavu bolesti kod polovine, ustedeli bismo oko 300 miliona dinara. Za te pare mozemo da izgradimo tri dispanzera. To je cist racun, koji su gradske vlasti morale da uvide. Ali, nisu. A nudio sam im rad strucnjaka ovog Instituta, koji je ove godine postao jedan od prva tri centra u svetu cija su klinicka istrazivanja dobila najvise ocene.

Buduci da ste Vi i potpredsednik Direkcije JUL, partije kojoj pripada i Djordjevic, mozete li da kazete da li je tacno da se u Vasoj partiji razmislja o isclanjenju Nenada Djordjevica?

- O tome stvarno nista ne zna. Bio sam na sednici Glavnog odbora, ali o tome nije bilo govora. Ne bavim se kuloarskim pricama. Ja sam i predsednik Komore zdravstvenih ustanova i ova organizacija je u kazala na neke pojave u radu Fonda koje nisu bile u redu. Kasnije je Djordjevic rekao kako sam ja trazio njegovu smenu, sto nije tacno.

"Ja sam, licno, svercovao lekove"
Kako se snabdevate citostaticima? Znamo da se oni u nasoj zemlji ne proizvode, i da se nabavljaju iz uvoza...
- Za vreme sankcija smo od pojedinih firmi dobijali pismena obavestenja, sa natpisom, "vama ne dajemo lekove", iako su bila u pitanju deca. Svetska zdravstvena organizacija je preporucila spisak leko va koje svaka zemlja mora da ima za lecenje raka. Na tom spisku su 11 citostatika i dva hormonnska preparata. Svoje protokole smo prilagodili medjunarodnim propisima. Sa druge strane, mi smo kontinui rano ucestvovali u medjunarodnim projektima kroz koje smo dobijali neophodne lekove. Te lekove smo prenosili preko granice, pa sam ih i ja licno svercovao, jer je to bio jedini nacin da oni stignu u zemlju. Danas, uglavnom, nema leka kojeg mi nemamo za nase bolesnike.
Poslednjih dana aktuelna je afera oko uvoza lekova sumnjivog kvaliteta. Pojedini govore i o citostaticima koji se mogu podvesti pod taj epitet...
- Podneo sam tuzbu protiv nedeljnika koji je objavio clanak u kome se, izmedju ostalog, kaze da se mi na Isntitutu bavimo ispitivanjem nepoznatog leka azijskog porekla. To je apsolutno netacno, jer j e to lek koji ce proizvoditi ICN, i on se uporedo ispituje u nekoliko svetskih centara. Radi se o leku za lecenje karcinoma jajnika.
Kako nabavljate lekove za Institut?
- Kada pravimo specifikaciju potrebnih lekova, onda se uvozniku uvek naznaci odredjeni proizvodjac. Mi u Institutu ne radimo sa generickim paralelama, samo sa originalima. Propisi u ovoj oblasti su i zuzetno strogi. Postoje dve velike agencije koje daju dozvolu za pojavljivanje leka: FDA u Americi i GSP u Evropi. Pravila ovih institucija vaze za sve svetske kuce i pojedinacne istrazivace. Sto se tice lekova koji se ovde koriste, svi lekovi (svaka serija lekova), bez obzira od kog uvoznika, moraju biti provereni u Institutu za farmakologiju, jer, u suprotnom, ne mogu da budu pusteni u upotreb u. Nezamisliva je tehnologija kojom bi neki takvi, neispitivani, lekovi pristigli u zemlju.
Sindikat farmaceuta ipak tvrdi da se u zemlju uvoze lekovi sumnjivog kvaliteta iz Indije, Turske ...
- Ako to neko radi i ako se za to zna - onda taj treba krivicno da odgovara. Govoriti o tome bez konkretnih podataka je smesno. Ovaj Institut nije nikada pregovarao ni sa jednom indijskom zdravstven om ustanovom (zbog cega nam je zao jer je indijska medicina interesantna), mada za sve vaze medjunarodna pravila i isti standardi rada i kvaliteta. Pravljenje genericke paralele nekog leka, podrazume va da se koristi potpuno ista supstanca, samo je drugi proizvodjac. Ali, mi na Institutu ne koristimo ni to, vec samo originale. Ovaj Institut nije nikada kupio niti uzeo lek za koji nije imao atest.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /