UPOZORENJA AMERICKOG IZASLANIKA ZA BIVSU JUGOSLAVIJU ROBERTA GELBARDA POVODOM DVOGODISNJICE DEJTONA

Pored kritike bosanskih lidera, americki ambasador u poruci Milosevicu i Tudjmanu posebno naglasio da Srbija i Hrvatska nece moci da se ukljuce u medjunarodnu zajednicu dok u potpunosti ne ispune oba veze koje proisticu iz slova i duha Dejtonskog sporazuma

U govoru povodom druge godisnjice zavrsetka mirovnih pregovora u Dejtonu, specijalni Klintonov izaslanik za bivsu Jugoslaviju Robert Gelbard preneo je odlucnost vlade SAD da se nastavi zapoceti mirov ni proces, nazivajuci "kratkovidim, opasnim i u sustini nemoralnim" pozive koji se cuju sa pojedinih ovdasnjih i inostranih strana za povlacenjem medjunarodne zajednice i podelom Bosne i Hercegovine na tri dela.

Obustavljanje ratnog sukoba i zverstava, stavljanje pod medjunarodnu kontrolu svog tezeg naoruzanja i unistavanje viskova iz arsenala zaracenih strana, ozviljavanje ekonomije u jednom od entiteta (re c je o Bosanskoj Federaciji, u kojoj se predvidja rast ovogodisnje proizvodnje za 40 odsto u odnosu na 1996. i smanjenje nezaposlenosti na 30 odsto), obnavljanje elektro i vodosistema, putne i zelezn icke mreze, skola, stambenih i verskih objekata, izbori za sve segmente vlasti uz pocetak dejstvovanja zajednickih drzavnih institucija, pocetna faza u formiranju zajednicke armije BF uz integrisani carinski i i finansijski sistem, ubrzavanje procesa povratka izbeglica i raseljenih lica, od kojih se oko 400.000 vec vratilo u svoje domove (negde oko 20 odsto), pocetak povratka i onih koji ce pred stavljati nacionalnu manjinu u svojim entitetima, integrisanje, prestrukturiranje i reformisanje policijske sluzbe na osnovi moderne demokratske policijske prakse, uspostavljanje slobodnih i pluralis tickih medija, sprovodjenje delikatne prelazne arbitraze u Brckom i reaktiviranje Komisije za pronalazenje nestalih lica - ovako izgleda, taksativno naveden, pregled "dramaticnog napretka" koji je na pravila i objavila americka administracija.

"Po mnogim pitanjima ovo je jos krhki mir i mnogo toga jos je preostalo da se uradi - posebno kad je rec o povratku izbeglica, slobodi kretanja i predaji optuzenih ratnih zlocinaca. Medjutim, projeka t koji smo zapoceli ovde u Dejtonu slozen je i veoma tezak. Bosna je, kao nova drzava, pocela svoj novi zivot sa mnogo hendikepa: sa nasledjem socijalizma i nedemokratske vlade, sa politicki kontroli sanim medijskim okruzenjem koje je promovisalo nacionalnu mrznju i separatizam, sa stravicnim ratom koji je unistio citave zajednice i medjusobno poverenje medju ljudima, kao i sa pojavom ratnih dikt atora koji i dalje drze pod svojim uticajem delove Bosne" - culo se u ovom Gelbardovom istupanju, uz ponavljanje i stavljanje primetnog naglaska na cvrstu resenost SAD (pracenih evropskim saveznicima ) da se niposto ne napravi kardinalna greska u vidu napustanja zacrtanog dejtonskog kursa, cime bi se ne samo priznala pobeda "arhitektima etnickog ciscenja i genocida", vec bi takva podela podstakla nacionalni ekstremizam, agresiju i razaranja u BiH, a verovatno i na nekim drugim stranama.

Govoreci o dejtonskoj viziji multinacionalne, dvoentitetne Bosne, americki mirovni nadzornik za ovaj deo Balkana poslao je i veoma jasnu poruku svim njenim sadasnjim liderima u Sarajevu, Mostaru, Ban jaluci i na Palama:

"Da bi Dejton zaista uspeo, lideri svih bosanskih strana moraju fundamentalno da promene svoj nacin misljenja ili da se sklone sa puta i prepuste mladjim liderima da preuzmu stvar u svoje ruke. Sirom centralne Evrope u toku je uspesna tranzicija komunistickih drustava u demokratska drustva slobodnog trzista. Kroz Dejtonski mirovni ugovor, kroz prisustvo nasih snaga za obezbedjivanje tog ugovora i kroz pomoc u obnovi, postavili smo osnovu za takvu tranziciju i u Bosni. To ce se, medjutim, ostvariti jedino ako lideri Bosne budu mogli da saradjuju za dobro svog naroda preko nacionalnih medja i ako budu prihvatili jednu limitiranu vladajucu ulogu koja ce podrzati snaznu trzisnu ekonomiju. Ali, isuvise je mnogo sadasnjih lidera koji odbijaju da raskrste sa prosloscu i koji odbijaju kompromi se, cak i oko trivijalnih pitanja. Oni se drze starih socijalistickih tradicija i korumpiranog sistema patronstva. Dok prosecni Bosanci uspesno sprovode tranziciju i prihvataju slobodno trziste i slo bodne medije, njihovi lideri cesto kuju zavere kako da ih zadrze izolovanim i zavisnim".

Posle ove generalne kritike, iz Dejtona je rukovodstvima Bosanske Federacije i Republike Srpske ispostavljena u petak uvece i lista sa vrlo preciznim zahtevima SAD i medjunarodne zajednice. Sa upozor enjem da ce Amerika "nastaviti da podrzava one koji podrzavaju Dejtonski ugovor, kao i sto ce nastaviti da marginalizuje one koji mu se suprotstavljaju", kao i pratecom porukom da "u novoj Bosni nema ju mesta lideri koji nastavljaju da propovedaju nacionalnu mrznju i separatizam i oni korumpirani lideri koji profitiraju na siromastvu svog naroda" (porukom koja je, kao takva, predstavljala dejtons ki eho predizbornog slogana banjalucke struje u RS), ambasador Gelbard je zahteve sa tog spiska svrstao u sledece tri tacke:

- Podrska razvoju nezavisnih medija, regulisanom na osnovi modernih evropskih standrda;

- Razbijanje korupcije, sverca i organizaovanog kriminala;

- Potvrda vece spremnosti na saradnju u izgradnji nove, prosperitetne Bosne, umesto prepiranja oko predjasnjih razlika.

Upozoravajuci da podela koja se trazi na nekim stranama ne bi donela mir u Bosni, vec bi, naprotiv, samo potvrdila nacionalni ekstremizam, agresiju i razaranja, Gelbard je - u poruci Milosevicu u Beo gradu i Tudjmanu u Zagrebu (kao zvanicnim garantorima mirovnog dokumenta iz Dejtona) - posebno naglasio da Srbija i Hrvatska nece moci da racunaju na puno ukljucivanje u medjunarodnu zajednicu dok u potpunosti ne ispune sve svoje obaveze koje proisticu iz slova i duha Dejtonskog ugovora.

Sto se Hrvatske tice, u ovom delu Gelbardovog istupanja ponovljeno je ono sto se, u raznim formama, Tudjmanu vec uveliko govori poslednjih meseci sa raznih vasingtonskih nivoa: Hrvatska mora ne samo da razvija odnose sa BiH na osnovi "medjusobnog postovanja suvereniteta i nezavisnosti" (sto znaci da saseca svoje sadasnje veze sa Herceg-Bosnom), vec i da, isto tako, ubrza proces demokratizacije n a svom unutrasnjem planu - sto znaci da ravnopravno tretira i da prima sa dobrodoslicom sve svoje gradjane, ukljucujuci i Srbe.

Prema zvanicnoj americkoj oceni, koja se cula u petak uvece, pred Srbijom je - sto se toga tice - jos duzi put. Srbija, kako je receno tim povodom, daleko zaostaje za susedima u sprovodjenju stvarnih demokratskih reformi i primeni medjunarodnih standarda oko ljudskih prava, s tim sto, pored toga, "posebnu zabrinutost izaziva kontinuirano odbijanje vlasti u Beogradu da se resi pogorsana situacija na Kosovu".