INSTITUT ZA TRZISNA ISTRAZIVANJA

Iako je proizvodnja po pravilu u oktobru najvisa, ove godine je, kad se iskljuce sezonski faktori, u odnosu na septembar niza za 0,3 odsto. Kupovna moc stanovnistva niza za 14,5 odsto

"U oktobru je osetno smanjena kupovna moc stanovnistva, a realno povecani prihodi budzeta i fondova sto znaci dalje jacanje fiskalnih opterecenja privrede i umanjenje ionako oskudnih sredstava za tek ucu reprodukciju. U narednu godinu bice preneti svi problemi iz ove godine, a najveci su nereseno pitanje banaka i neregulisan status Jugoslavije u medjunarodnom ekonomskom okruzenju. Treba ocekivati i sporove u interpretaciji trzisne vrednosti preduzeca. Predvidjeno je da se vrednost utvrdi na osnovu pet poslednjih, najrentabilnijih godina, ali preduzeca su radila u teskim uslovima i nije jedno stavno utvrditi stopu rentabilnosti. Na vrednost ce uticati i stopa rizika ulaganja koju je drzava obecala da ce objavljivati svakog meseca", rekao je dr Jovan Todorovic, direktor Instituta za trzisn a istrazivanja na jucerasnjoj konferenciji za stampu.

Proslog meseca povecan je broj nelikvidnih na 24.693 preduzeca sto je za 1,7 odsto vise nego mesec dana ranije. Neizmirene obaveze su u ovom mesecu iznosile 9,6 milijardi dinara i bile su vise za 9,8 odsto nego mesec dana ranije. One su bile cak nesto vise od novcane mase krajem septembra.

Prihodi od carina u oktobru visi su za 35,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, a prihodi po osnovu poreza uvecani su za 15,1 odsto. Kupovna moc stanovnistva u proslom mesecu bila je, medjutim, niza - nominalno za 14 a realno za 14,5 odsto, a visa nego u oktobru prosle godine za svega tri odsto.

Iako je industrijska proizvodnja po pravilu u oktobru najvisa, ove godine je, ako se iskljuci uticaj sezonskih faktora, bila u odnosu na septembar niza za 0,3 odsto. U poljoprivredi je nastavljena kr iza u stocarstvu, a jesenja setva kasni.

Prema prognozama privrednika, obuhvacenih konjunkturnim testom IZIT-a, u naredna tri i sest meseci, opadace intenzitet rasta industrijske proizvodnje, slabice rast domace i izvozne traznje i izvodje nje gradjevinskih radova, ali ce doci do intenzivnijeg rasta cena.

"Mislim da je jedan od osnovnih problema za resavanje u ekonomskoj politici za 1998. godinu reintegracija SRJ u medjunarodne finansijske i trgovinske institucije. Prosli bi jeftinije ako bi bili fl eksibilniji u pregovorima i sto pre se vratili u te institucije, sto bi imalo povratnog pozitivnog uticaja na domacu privredu umesto da zivimo u izolaciji", rekao je mr Slobodan Milosavljevic, direkt or Centra za makroekonomska konjunkturna istrazivanja.