SUDIJE ZA MALOLETNIKE PRED DILEMOM: DA LI JE GRANICA ODRASTANJA 14 GODINA

Ima slucajeva ubistva iz koristoljublja u kojima su pocinioci desetogodisnjaci i jedanaestogodisnjaci

Ma koliko izgledalo cudno, sudeci po statistickim podacima (koji ne moraju biti tacni) ali i oceni strucnjaka koji se u praksi time bave, maloletnicka delinkvencija je u blagom padu. To, naravno, ne mora imati veze sa brutalnim izvrsenjem najtezih krivicnih dela koja cine mladi i o kojima se povremeno cuje i cita. Ali cak i kad su u pitanju ova potonja, cinjenica je da je od 1993. do 1996. u Srb iji izreceno svega jedan posto zatvorskih kazni za maloletnike sto govori da u ukupnom zbiru prestupa ovi najstrasniji, nisu ucestali.

Sudije za maloletnike, sociolozi i psiholozi okupljeni nedavno na skupu o maloletnickoj delinkvenciji (u organizaciji Jugoslovenskog centra za prava deteta u saradnji sa Ministarstvom pravde i Vrhovn im sudom, a pod okriljem UNICEF) i sami su u dilemi oko nekoliko kljucnih pitanja u vezi sa odgovornoscu maloletnih izvrsilaca protivzakonitih dela, starosnom dobu u kome mogu da krivicno odgovaraju te nacinima kaznjavanja i vracanja "na pravi put". I zaista, cak i kada laik letimice pogleda probleme kojima se oni svakodnevno bave naci ce se pred teskim pitanjem kao sto je ono o granici odrastan ja da bi dete bilo svesno postupaka i zla kojeje,mozda, ucinio.

Za sada nasi zakoni predvidjaju da su krivicno odgovorni mladi od 14 godina (mladji maloletnici sve do 16 godina), zatim od 16 do 18 (kada se svrstavaju u grupu starijih maloletnika) i od 18 do 21 go dine (sto se racuna kao mladji punoletnik). Od toga kao i od tezine pocinjenog dela (a i da li je ponovljeno ili ne) zavisi mera koju ce izreci sud radi kazne, odnosno resocijalizacije. Koliko god da je traumaticno detinjstvo "viza" za kriminal, istina je da za (ne)dela svog maloletnog potomstva malo roditelja odgovara pred zakonom jer se sudije u vecini slucajeva suocavaju sa odgovorima: "Sta j a tu mogu".

"Prisustvo teskih dela", ocenjuje dr Ljubomir Prelic, zamenik Republickog javnog tuzioca "vec je dovoljno alarmantno da bi pokazalo da za nas ima dosta posla". Osim, neophodne, generalne prevencije v azno je da se u praksi individualizira svaki slucaj. Prelic smatra da granica od 14 godina treba da ostane, ali bi uveo izuzetke za najteze oblike krivicnih dela tako da bi bilo moguce voditi postupa k i za mladje uz pribavljeno misljenje strucnih lica. Ovakav stav dr Prelic objasnjava cinjenicom da ima slucajeva ubistava iz koristoljublja u kojima su pocinioci desetogodisnjaci i jedanaestogodisn jaci.

S druge strane, Slobodan Gazivoda iz Okruznog suda u Beogradu smatra da ta vrsta kompromisa ne bi bila dobra jer bi onda "neko drugi" ocenjivao pitanje odgovornosti. Da li bi tada, pita se Gazivoda, spustali granicu i sa 18 godina i sazrevanje dece relativizirati od slucaja do slucaja? Mada ne sasvim jednoglasno, ucesnici skupa u Velikoj Plani, slozili su se konacno da u pozitivnim propisima tre ba ostaviti postojeca resenja o donjoj granici krivicne odgovornosti maloletnika.

U postupcima prema maloletnim delinkventima ovo nije jedino diskutabilno pitanje. Jedno od takvih tice se kvalifikacije dala koja mladi prestupnici pocine. Moze li se, naime, kao tesko krivicno delo, koje to po zakonskoj definiciji jeste, proceniti npr. obijanje trafike iz koje adolescenti kradu zvake, klikere ili casopise? Desimir Milenkovic, predsednik Ostinskog suda u Jagodini veruje da se u pogledu maloletnih izvrsilaca cela stvar mora kompleksnije gledati u smislu da li je bio svestan sta cini, da li je to i zasto hteo. Najvaznije je upravo zbog toga, smatra on, da oni koji im sude bud u iskusni ili, jos bolje, uvesti posebnu specijalizaciju za sudije koji sude maloletnicima.

Nesto modifikovano, ovakvo misenje bilo je zajednicko za sve sudije i druge ucesnike skupa u Velikoj Plani. Preciznije, ljudi koji pored sudijske profesije moraju biti i psiholozi, sociolozi i pedago zi sigurni su da bi im posao bio olaksan ako bi postojali specijalizovani sudovi kakvi su uvedeni za, recimo radne sporove i ukoliko bi svoj posao, s obzirom na specificnost i neophodnost timskog rad a obavljali - bez norme.

B. Oprijan-Ilic