DELEGACIJA UDRUZENJA ZA POMOC IZBEGLICAMA I PROGNANIM LICIMA U JUGOSLAVIJI PO POVRATKU IZ TUZLE

I gradonacelnik Tuzle i predstavnici Srpskog gradjanskog vijeca zatrazili su da im se dostavi spisak ljudi koji zele da se vrate u Tuzlu, sa njihovim potpisima da imaju nameru da ostanu trajno, sto j e u delegaciji UPIJ protumaceno kao namera da se "ciljano trazi kome treba, a kome ne treba dozvoliti povratak"

Sedmoclana delegacija Udruzenja za pomoc izbeglicama i prognanim licima u SR Jugoslaviji (UPIJ), koja je krajem protekle sedmice posetila Tuzlu, sa puta se vratila s generalnim utiskom da je to sasvi m novi grad u kojem kazu kao da nikad nisu ziveli.

Jedan od clanova delegacije, dr Jovan Jelic, rekao je na jucerasnjoj konferenciji za novinare da je to vecini clanova delagacije bio prvi odlazak u Tuzlu od pocetka rata, a cilj posete je prvenstveno bio da vide kakve su mogucnosti za dobrovoljni povratak izbeglica (iz tuzlanske regije njih je u Jugoslaviji sada oko 42 hiljade), za povratak imovine i statusnih prava.

Jelic istice da su zahtev za odlazak predali jos februara ove godine, da bi konacno dobili odgovor da mogu doci 20. i 21. novembra.

- Putovali smo vozilom UNHCR i nismo imali nikakvih problema. Nas utisak o Tuzli je da je dosta cista, nema vidljivih tragova rata. Isli smo preko Majevice, preko Bjeljine i videli smo da su od srpsk ih kuca u selima i vikendica ostali samo kosturi, sto je dosta ruzno. Grad vrvi od saobracaja, puno je automobila, od onih losijih, do najskupljih. Autobusi rade, funkcionise i linijski taksi, a vozn ja je jedna marka, dok je inace pet do deset maraka. Videli smo dosta novih zelenih fasada, zgradu skole sa ucrtanim polumesecom, zene u dimijama, pretpostavljam iz Podrinja. Nama izgleda kao da se g rad, koji je tokom rata vazio za oazu mira, vratio unazad, puno puno godina - ispricao je Jelic.

I gradonacelnik Tuzle i predstavnici Srpskog gradjanskog vijeca zatrazili su da im se dostavi spisak ljudi koji zele da se vrate u Tuzlu, sa njihovim potpisima da imaju nameru da ostanu trajno, sto j e u delegaciji UPIJ protumaceno kao namera da se "ciljano trazi kome treba, a kome ne treba dozvoliti povratak".

Delegacija je razgovarala i sa predstavnicima OEBS u Tuzli. "Svi oni govore o sigurnosti, ljudskim pravima, ali proces ide tesko i bice dugotrajan, jer je na snazi zakon da svi oni izbegli, koji se n isu prijavili i zatrazili povratak do 10. januara 1996. nemaju pravo na povratak u svoje stanove. Tu smo izgubili svaku nadu", zakljucuje Jelic.

"Najneugodniji" sastanak, "bez upoznavanja i rukovanja" bio je u Kantonalnoj vladi, sa "doministrom" vlade za izbeglice g. Ejubovicem. "Razgovori su bili vrlo tvrdi. Principijelno, oni su za povratak izbeglica, ali oni koji su ucestvovali u ratu protiv BiH ne mogu da se vrate. Receno nam je da su svi stanovi i kuce popunjeni izbeglicama iz Podrinja. Na nasu primedbu da to nije tacno i da se radi samo o oko 20 odsto stambenih objekata, rekao nam je da nemaju taj podatak. Nas odgovor je bio da su opstine izdale resenja za useljenja u napustene objekte i da se to lako moze videti. Odgovor je b io da je to samo dve hiljade stambenih objekata u tuzlansko-podrinjskom kantonu - kaze Jelic.

LJ. Gogic