subota - ponedeljak,
29. novembar - 1. decembar 1997.

Danas je Dan Repubike...

Strah od godina punog Meseca

Strucnjaci kazu da se strahovi lece istinom, ma kako ona bila surova i gruba. Jedna od tih istina je i Seselj - metafora svega onoga sto su socijalisti i njihov lider do sada uradili. Danas je narod u strahu od gigantskih rezultata tog rada. A trebalo je uplasiti se samo malo, na vreme i spreciti sve ove godine punog Meseca

Pise: Vesna Vujic

"Danas je Dan Republike, stari je popio malo, na TV je Lepa Brena i stari se sjeca ratnih vremena..."

Posle nekoliko godina opet ista prica: jos jedna drzava na Balkanu se rasprsila u barutu, s Lepom Brenom je sve u redu - peva pesmice. Nele Karajlic je u Beogradu. "Zabranjeno pusenje " je juce svira lo u dobrotvorne svrhe: malom Mraku Hinicu je potreban novac za hitnu operaciju bubrega.

U glavnom gradu trece Jugoslavije prosle nedelje petoro ljudi je zavrsilo zivot na ulici. Ljudi su naprasno umrli u sudnici, u parku, na autobuskoj stanici. Jedan mladic je skocio s Brankovog mosta. Drugog, Andriju Jovanovica, izuzetnog studenta hemije, otac je bezuspesno pokusao da vrati s ivice balkona.

"Danas je Dan Republike i stari se sjeca ratnih dana, zao mu je sto se ni klinci vise ne igraju partizana..."

U selu Srbice Albanci su se sukobili s policijom. Sef stanice u Obilicu je kidnapovan. Jugoslavija je uputila zvanicnu inicijativu Albaniji da otvori ambasadu u Beogradu. Francuzi i Nemci smatraju da Albanci na Kosovu treba da imaju makar autonomiju. Oni bi republiku. Sukobi se nastavljaju.

"Danas je Dan Republike... zao mu je sto neki misle da je zivot negdje drugde, ne sanja se vise stari san, cekaju pasos da odu van..."

"Namenska" u Kragujevcu opet najavljuje strajk. Za prosvetare i zdravstvene radnike strajkovi vec idu u opis radnog mesta. Penzioneri su i ovog meseca na ulici. Prosli put su legli na kolovoz, sada n a tramvajske sine, a kazu da treba uzeti i kamenice. Sta im je ostalo da urade sledeci put?

"Danas je Dan Republike i stara kaze Dragane cuti, skrati jezik, mogu te cuti..."

Afokrizam nedelje

Hag ima status otvorenog grada. Ulaz je slobodan.

Ilija Marinkovic

Milo i Momo se nisu dogovorili. Momo je istina rekao da nikada nece priznati rezultate izbora i pozvao je svoje pristalice na nove proteste. Milo - "takav nam treba" - nema nameru da pravi ustupke. T razi promene u Saveznoj vladi. Savezna uprava carina je javno obecala da ce nenamenski potrosene pare vratiti u savezni budzet. To je u redu - posteno, posto je valjda postalo normalno da se iz drzav ne kase, kad je vec pod rukom, uzme koliko treba. Vazno je samo da ipak jednog dana bude vraceno. I to je nesto.

Beogradjani koji cesto setaju iz zdravstvenih a ne iz politickih razloga primetili su zanimljivu pojavu. Svakog dana beogradski gacci odlete ujutru negde preko Dunava, verovatno po hranu, i vrate se u sumrak bas na krov Palate federacije. Tako nad glavom administracije nove savezne drzave iz dana u dan lete crne ptice.

"Danas je Dan Republike... danas svako zna da je glava samo jedna, danas svako zna pred kim pasti na koljena..."

Posle izbora u Republici Srpskoj Aleksa Buha je pozvao radikale da zajedno naprave vladu. Ubedjen je, kako kaze, da to treba da urade patriotske snage. Biljana Plavsic nije u tom drustvu. Predsednici RS je ostalo da predlozi mandatara vlade iz patriotskih snaga. Tesko. Prica u Republici Srpskoj ima novi pocetak. "...Danas je Dan Reublike..."

U Beogradu je uveliko kampanja za predsednicke izbore: "I Srbija i svet", "Jedino Vuk", "Za domacinsku Srbiju"... Milan Milutinovic kaze dosta je bilo biranja, treba da se radi. Nema ko da ga podseti da je njegov najbolji prijatelj Milosevic primetio da ne umemo da radimo, "umemo da se bijemo". Milutinovic sada misli da posle bitke narod ne ume da glasa, ali je spreman za nove radne pobede.

Vuk Draskovic, prema onome sto prica, ostavlja utisak uverljivijeg levicara nego sto je to bio u svojim najboljim komunistickim danima. On je i zrtva i borac za seljake i za penzionere i za siromasn e - za svu nejac koja se skolela u Srbiji.

Vojislav Seselj svakako ni po cemu ne lici na Vesnu Pesic osim po onome sto u novije vreme prica. Nacionalne manjine, maltene, mogu samo da pozele takvog predsednika Srbije.

Socijalisti su se uplasili Seselja i saopstili narodu da treba svi da ga se plase. Navodno, on ce sve da privatizuje, vrlo liberalno, i hiljade radnika ce ostati na ulici. Na stranu to sto svet nece ni da cuje za Seselja.

Zasto stalno ljudi u Srbiji treba da se plase onoga cega se plase socijalisti?

U proteklim godinama ceo narod se plasio svega onoga od cega je bilo strah samog Milosevica. Uz prirodne strahove: od zatvorenog prostora, letenja avionom, zubara... ljudi su poceli da zaziru od drug ih ljudi u svom komsiluku samo zato sto im je najednom objasnjeno da se treba cuvati od suseda druge nacionalnosti. Nas dojucerasnji predsednik Srbije nije voleo inostranstvo, pa je i narod smatrao d a su stranci ljudi od kojih se treba ozbiljno cuvati, narocito od Nemaca i Amerikanaca.

Strah nam je vrlo davno usao u kosti od "Fruktalovih" sokova i "Murinih" odela. Posle toga su dosli jos mnogi i veci strahovi.

Turcima su odavno oprostili cetiri veka pa danas su srecni kada za male pare na buvljaku mogu da kupe krpice iz Istanbula koje nose etikete velikih firmi iz sveta koga su, naravno, prezreli. I tako s e valjda lece neki strahovi.

Nas predsednik je svojevremeno imao simpatije za lidera radikala. Nema coveka u Srbiji, narocito onog koji je voleo Milosevica a da nije znao da mu je Seselj omiljeni politicar. Socijalisti su ga sve srdno pomagali, narocito kad je dosao na celo Zemuna.

"Danas je Dan Republike i stara kaze Dragane cuti, skrati jezik, mogu te cuti..."

Predsednicki izbori u Srbiji, oni prvi, pokazali su da su ljudi svesrdno prihvatili i razumeli Miloseviceve simpatije prema lideru radikala. I vise od toga. Na decembarskim izborima Seselj im vec uvl aci strah u kosti. Najednom, pojavila se bojazan da ono sto su sami stvorili moze da im dodje glave. Bojeci se za sebe, socijalisti danas objasnjavaju narodu da treba da strahuje od Seselja. Njihov s trah treba da postane opstenarodna fobija.

Strucnjaci kazu da se strahovi lece istinom, ma kako ona bila surova i gruba. Jedna od tih istina je i Seselj - metafora svega onoga sto su socijalisti i njihov lider do sada uradili.

Danas je narod u strahu od gigantskih rezultata tog rada. A trebalo je uplasiti se samo malo, na vreme i spreciti sve ove godine punog Meseca. Mnogi danas nisu u stanju da izadju na kraj sa nedacama koje su ih okruzile i srce i razum im iznenada popustaju. Ostali mozda jos imaju vremena da pomognu sebi, a Seselj je valjda prva briga onih koji su ga tolikog - godinama politicki pravili.

"Danas je Dan Republike i stara kaze jesi l' normalan Dragane, zatvaraj prozore, ne radi grejanje..."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /