Geografska zastupljenost hriscanskih koncepata

Ne znam, ali sam siguran da postoji bar jedan narod na ovoj planeti koji sasvim mirno spava s idejom da greh ne postoji. Japanci. Verovali ili ne, ali tacno nula procenata tamosnjih zitelja veruje u postojanje Greha

Lazar Dzamic

"Nauka bez religije je tupa, religija bez nauke je slepa" - ovako, ili slicno, jednom prilikom je Albert Ajnstajn poentirao svoje misljenje o odnosu dve skoro vecito antagonisticke drustvene sile. I mada izgleda da je religija razvitkom "sredstava za proizvodnju" (sto bi rekli marksisti kojima u filozofskom smislu, bar po predvidjanju uglednog americkog magazina "Nju Jorker", pripada 21. vek) su tnuta u istorijski zapecak jer je mikrocip nedvosmisleno dokazao da Boga nema posto takve adrese, iz autenticnog izvora, jos nema na Internetu, teisti i dalje u mnogim sredinama predstavljaju tolike procente populacije da bi, da se kojim slucajem glasa o pitanjima iz ove nadleznosti, glat odneli pobedu na bilo kojim izborima, pa makar ih organizovao i SPS!

Da li bi voleli da zavirite u neko istrazivanje koje pokazuje koliki procenat Srba, na primer, veruje u Boga ili Djavola, Raj ili Pakao, Besmrtnost Duse ili Greh? I sta se desava u nekim drugim, bliz im ili daljim zemljama, na tu temu? Upravo takvo istrazivanje postoji i sprovela ga je agencija "Partner Research", kao deo stalnog godisnjeg globalnog projekta u 38 zemalja sveta i pod patronatom "G alupa". Dakle, ako ste zakleti ateista i kupate se na svaki Dan bezbednosti, evo crne vesti za vas: u Srbiji preko 72 odsto stanovnistva veruje u Boga! Niti je doticni "poginuo u ratu", niti vecina n aroda pokazuje zarku zelju da se bas nesto skida s najjeftinije "duvke" (cak, opijuma, prema tumacenju bivsih i sadasnjih politickih komesara) koja je do sada izmisljena. Naprotiv, Bog je u Srbiji zi v i zdrav, hvala Samome Sebi, i ocigledno redovno posecuje svoju spiritualnu teretanu. Ocekivalo bi se, samom logikom postojanja jedne strane, da je i druga nebeska partija prilicno zastupljena, medj utim, Srbi po obicaju iskoriste svaku priliku da pokazu kako kod njih logika opozicije ne vredi ni pisljivog boba. Naime, u postojanje Djavola veruje samo 16 i po odsto naroda! Tu je nekakva prava "k vaka". Jer: ili stvari uzimate u paketu - Boga zajedno s Djavolom, Dobro zajedno s Losim, Andjele u aranzmanu s Demonima - ili nesto nije u redu sa sistemom vaseg verovanja. Izgleda da je za Srbe rel igija, kao uostalom i etika ili politika, neka vrsta katehisticke samoposluge, teoloski dragstor, u kojoj oni smatraju da imaju bon s popustom koji im omogucava da od espapa uzmu samo ono sto im se s vidja, i to onda kada im se svidja. Ili je u pitanju samo razumljivo ljudsko bekstvo od neprijatnih sadrzaja, od Loseg koje se, tako bar urok kaze, moze prizvati i samim priznanjem njegovog postojanj a. Uostalom, i podaci iz drugih zemalja govore nesto slicno. Mada 98 odsto Rumuna veruje u Boga, samo 18 odsto nasih suseda priznaje i njegovu suprotnost. Slicno je i u Indiji. Izuzetak su prilicno d osledni Nigerijci gde veru u Boga (blago tamosnjoj crkvi!) poseduje svih 100 odsto zitelja, praceno ubedjenjem u postojanje Djavola kod 93 procenta, ili Turci sa 99 odsto priznanja Boga i 87 Djavola! Veoma bi zanimljivo bilo protumaciti cifre iz Izraela, gde samo 30 odsto ljudi veruje u Boga, ali zato citavih 77 odsto veruje u to da postoji njegov suparnik! Na samom kraju skale su, opet(!), Japa nci koji mirno gledaju svoja posla i ne daju se zamarati tricarijama poput ontologije Boga (26 odsto) ili Djavola (samo 2 odsto!).

Ako bi se covek zamislio nad delom istrazivanja koji se odnosi na verovanja o postojanju Raja i Pakla, stekao bi se utisak da svi za sebe misle da su veci pravednici nego gresnici, sto, naravno, moze da iznenadi samo nekog "kandidata" (sledbenika Kandida). U trenutku Sudnjeg dana, a da pri tome ne mislimo na Millenium Bug, razmislite dobro kojim pravcem krecete ka Raju jer ce sve dzade biti vaka t zapusene: sve petlje, svi tuneli, svi gradski i prigradski putevi; javni saobracaj ce opet biti u kolapsu, ovoga puta zbog vise svrhe, njive i travnjaci ce biti orani kad im vreme nije, a kada se o voj slici doda i neizbezni element medjunarodnog saobracaja u kome, kao sto znamo, cesto ne vaze uobicajena pravila voznje (jao nama kada navali 95 odsto Turaka koji veruju u Raj!) - mozda nije zgore g da na put krenete malo ranije. Tacnije, pravim putem. U isto vreme, posmatrajuci statisticku gadljivost sveta na ideju o Paklu (retko koja zemlja prelazi tridesetak odsto), vozila s brojem 666, iz cijih se auspuha i motora hadski dimi i zari (veci deo voznog parka GSB-a) zvrjace poluprazna, sem grupa unesrecenih Nigerijaca kojima se od njihovih 93 odsto verovanja u Pakao sigurno mora zalomiti i jedan broj turista, uz drustvo vec pomenutih pesimistickih Izraelaca i opet doslednih Turaka (94 odsto). Muzika u vozilima je Pak(a)o De Luci(fer)a!

I na kraju - Greh. Mada se Srbi bas ne pretrzu verovanjem u zaludnice tipa zivot posle smrti, reinkarnacija, vaskrsnuce mrtvih i slicno, znacajan procenat stanovnistva ipak oseca da moze da postoji n esto apstraktno sto nam kvari zivot i za sta, po svakoj logici, treba da ispastamo, odnosno da to na ovaj ili onaj nacin iskijavamo. Da smo svi manje ili vise gresni, s posebnim naglaskom na druge, v eruje vise od 63 odsto srpskog stanovnistva. Da li se u ovom slucaju opet radi o pojacanom punjenju jednog dela vec opisane srpske religijske musake, s neravnomerno rasporedjenim filom u serpi, ili b i neko ovakvo izjasnjavanje mogao da smatra svojevrsnim kompleksom krivice nasledjenim iz starog komunistickog sistema u kome je gradjanin, nikada drzava, za nesto bio kriv? Kompleks koji vucemo od n eprestanog "no-no" i precenja prstom Velikog Tate, i samog obogotvorenog, ili uvid u sopstvenu dusu, sa svim njenim podrumima i koncentracionim logorima ideja i emocija, u Vavilon koncepata, nacional nih i civilizacijskih zabluda, masovnim ubijanjima u pojam u kome nam nesto, nedefinisano ali ipak prisutno, stalno kljuca u potiljak i dosadno sapuce: "Kriv si, kriv si"? Ne znam, ali sam siguran da postoji bar jedan narod na ovoj planeti koji sasvim mirno spava s idejom da greh ne postoji. Japanci. Verovali ili ne, ali tacno nula procenata tamosnjih zitelja veruje u postojanje Greha, cifra koj a ili tera na neograniceni optimizam ili izaziva uzas, zavisi iz kog ugla se sve posmatra. Jer, nepostojanje koncepta sankcionisane nesavrsenosti u necijoj mentalnoj sferi govori ili o blazenoj naivn osti i veri u sopstvene sposobnosti i nepogresivost ili o zlokobnom odsustvu moralnih merila, teritoriji na kojoj je sve dozvoljeno, darvinistickom i makijavelistickom carstvu u kome nema mesta kmeza vom preispitivanju i ogranicavanju akcije zbog neke buduce hipoteticke "kazne" odozgo. Ali, to mi tako ne lici na Japance. Ipak su oni u popravljanju sopstvenih defekata postigli mozda i najvise od s vih naroda. Bice ipak da je ona nula u koloni o Grehu specificnost lokalne kulture u kojoj se "satori" dostize neprestanom introspekcijom sopstvenih cinova i svescu da se covek moze konstantno poprav ljati i unapredjivati. Uostalom, ako Greh ne postoji, ko je izmislio "sake" i "gejse"? Po obicaju, predvodnici stava da je Greh realna stvar opet su Nigerijci i Turci, s Bolivijom i Kostarikom kao ve rnim sledbenicima (gledano po regionima, Centralna i Juzna Amerika su, sasvim ocekivano, najreligioznije teritorije na planeti Zemlji). Istrazivanje krcato ovako zanimljivim podacima svojevrstan je s nimak duse sveta, topografski prikaz istorije i antropologije zemaljskih kontinenata i njihovih inhabitanata. Rezultat je, po obicaju, banalan: slicni smo, a i razliciti smo. Tek toliko da se podseti mo zavodljivih varki generalizacija, posasti koja je svoj udobni dom nekako pronasla bas kod nas. Srba, mislim.