subota - ponedeljak,
29. novembar - 1. decembar 1997.

Neritan Ceka, ministar unutrasnjih poslova Albanije, o Berisi, suzbijanju kriminala, tajnoj sluzbi, pogranicnim incidentima sa Kosovom

Borba sa dinosaurusima

Politicke lidere kao sto je Berisa uvek sam nazivao nasledjenim dinosaurusima iz proslog vremena. Takve dinosauruse imamo u svim postkomunistickim zemljama, a posebno u balkanskim zemljama. Ti ljudi upotrebljavajuci novu politicku terminologiju primenjuju stare metode

Fahri Musliu

Kada je moje ministarstvo preuzelo duznost zatekli smo veliki broj gradova, kao sto su Valona, Berat, Djirokastra, Saranda, Burel, Skadar, Fier, pod potpunom kontrolom naoruzanih bandi koje su blokir ale u potpunosti puteve u zemlji. Tada smo obecali ispred parlamenta da cemo za kratko vreme preuzeti kontrolu, unistiti naoruzane bande i razoruzati ih. Tada su to nase obecanje nazvali fantazijom, istice u ekskluzivnom razgovoru za nas list ministar unutrasnjih poslova Albanije Neritan Ceka. Ne samo zaslugom novog rukovodstva vec i zbog ogromne motivacije nase policije i prihvatanja nase vlade od celog naroda, postigli smo da to nase obecanje ispunimo. Tako da smo u toku avgusta oslobodili saobracajnice, u toku septembra likvidirali sve naoruzane bande u tim gradovima, uspostavili kontrol u nad carinskim ispostavama, i ovog meseca je pocelo restrukturiranje policije pomocu MAPA (specijalizovan organ zapadnoevropske policije) i time prelazimo na redovan rad policije.

Kako stoji situacija sa razoruzanjem stanovnistva?

- U toku avgusta smo prikupili tesko naoruzanje u svim gradovima od puskomitraljeza do tenkova, dok smo u septembru prikupili lako naoruzanje na dobrovoljnoj bazi, a u oktobru i novembru vrsilo se si stematsko razoruzavanje pomocu lokalnih vlasti. Medjutim, rezultat je daleko od onoga kome tezimo jer smo prikupili oko 100 hiljada komada oruzja od 600.000 koje se nalazi kod naroda. Ali efekat je o cit i ne moze se vise videti kako ljudi setaju naoruzani po gradovima, nema pucnjave nocu, drasticno su smanjene naoruzane akcije za kradju ili protiv lica i mozemo reci da je rezultat koji smo posti gli zadovoljavajuci. Ovaj posao se ne zavrsava samo sa policijom, jer zahteva i vece angazovanje lokalnih vlasti kojima je potrebna veca tehnicka i ekonomska podrska. Za to smo namenili fond od deset miliona dolara koji ce se obezbediti od raznih medjunarodnih organizacija.

Da li cete nastaviti akciju prikupljanju oruzja na osnovu dobrovoljnih prijava ili imate listu ljudi koji poseduju oruzje?

- Ne postoji takva lista. Oni koji su bili na spiskovima vec su vratili oruzje a dobrovoljna predaja oruzja se nastavlja i dalje do potpunog prikupljanja, jer svako nosenje oruzje bez dozvole je stro go kaznjivo.

Lopta je na jugoslovenskoj strani

Sa jugoslovenskom stranom nakon dugog vremena odrzace se jedan sastanak zajednicke komisije o granicama gde ce se raspravljati o pogranicnim incidentima koji su dosta cesti. Mi smo trazili od jugoslo venske strane da uspostavimo saradnju i zahtevamo da se sto pre deblokira pogranicni prelaz Bozaje (Hani Hotit) u Crnoj Gori, koji se nepravedno drzi zatvorenm od strane jugoslovenske vlade iako se s ituacija stabilizovala a svi drugi pogranicni prolazi su otvoreni. Povodom ovakvog postupka jugoslovenske vlasti mi smo izrazili sumnju da se radi o politickoj pozadini ovakvog ponasanja zbog Crne Go re. Takodje smo trazili otvaranje jednog novog pogranicnog prelaza u Muricanu da bismo olaksali ekonomske kontakte izmedju nasih i jugoslovenskih gradjana, jer se taj prelaz uglavnom koristio za sver c i sada treba da se otvori za promet robe. Trazili smo takodje otvaranje pogranicnog prelaza Cafa Morines kod Djakovice i drugih sekundarnih prelaza i ocekujemo pozitivan odgovor. Lopta je na jugosl ovenskoj strani koja treba da pokaze na delu da je iskrena u stavu prema Albaniji.

Poslednjih godina u Albaniji se povecao kriminal svih vrsta koji je, prema mnogim pokazateljima, najvise eskalirao nakon martovskih dogadjaja? Zbog toga se smatra da je Albanija danas postala Meka sverca droge, naoruzanja, cigareta, prostitutki... Koliko je albanska policija spremna da se uhvati u kostac sa ovim problemima?

- To nije martovski fenomen nego jos iz vremena Berisine vladavine kada su se drzava i clanovi vlade bavili svercom cigareta, nafte i droge i kada je Demokratska stranka imala firmu pod nazivom "Scip onja" (Orao) koja se bavila transportom nafte za Srbiju u vreme sankcija i to protivno embargu i nacionalnim interesima, pa su ovi fenomeni izbili na povrsinu u toku anarhije u zemlji. Albanska polic ija nije spremna u potpunosti da suzbije ovaj fenomen, jer je i sama bila umesana u te rabote i nama je trebalo da uporedo sa borbom protiv kiminala ocistimo i deo policije koja je bila kompromitovan a. Tako da smo udaljili veliki broj oficira koji su se bavili svercom nafte, droge, a posebno svercom izbeglica i ove cistke se nastavljaju. Sa profesionalnog aspekta, pak, albanska policija je sprem na za borbu protiv kriminala ali ne i za privredni kriminal i borbu protiv sverca droge jer namerno nisu stvorene strukture koje ce suzbiti ovaj sverc u Albaniji. Od sverca droge koristi su imali pre dstavnici vlade tog vremena, i mi smo sada, posebno u saradnji sa nemackim ministarstvom unutrasnjih poslova, poceli da razvijamo sluzbu protiv sverca droge. Takodje, u saradnji sa grckom, italijansk om i nemackom policijom radimo na organizovanju i drugih sektora protiv kriminala i zlocina, posebno na njihovoj modernizaciji da bismo se prilagodili uslovima u kojima su kriminalci snabdeveni savre menom tehnologijom.

Kakva je vasa saradnja?

- Do sada je prioritet imala italijanska policija jer se deo kriminala odvijao preko Jadranskog mora. Sa njima smo potpisali dogovor, pracen materijalnom pomoci, o formiranju jedinica za brza dejstva . Imamo ih oko trideset i opremili smo ih najmodernijim sredstvima i odgovarajucim prostorom za vezbanje. Takodje sa italijanskom policijom radi se dosta na kontroli morske obale sa najsavremenijim t ehnickim sredstvima. Drugi projekat se realizuje sa nemackom policijom za kontrolu reda. Za tu namenu potroseno je preko milion i po maraka za tehnicku opremu za pocetak rada policijske akademije i s pecijalizovanog kursa policije, kojim se upravlja od zapadnoevropske policije MAPE, a ocekujemo i druga tehnicka sredstva u vrednosti od jos milion maraka. Treci projekat je u saradnji sa grckom poli cijom za razmenu informacija i saradnju na suzbijanju sverca droge, a medju nasim policijama su uspostavljeni direktni kontakti na pogranicnim zonama. To su glavni pravci nase aktivnosti. Uskoro cemo uspostaviti konkretne kontakte sa makedonskom policijom jer imamo dosta pogranicnih incidenata zbog cega se odvija i nelegalna trgovina robom.

Tri puta efikasniji

U ciframa to izgleda ovako: u julu kad smo preuzeli policiju mesecno je ubijano 200 ljudi dok se poslednja tri meseca nase vladavine taj broj smanjio na 70 ubistava mesecno. Na carinarnicama je u to vreme ocarinjeno robe u vrednosti od 1,7 milijardi leka (dva miliona maraka) a ta cifra je za poslednja tri meseca povecana tri puta, sto cini oko desetinu drzavnog budzeta.

Ono sto se dogodilo u Albaniji cini mi se da se nije dogodilo nigde u svetu, drzava se raspala za dva-tri dana. Bivsa vlast optuzuje sadasnju vladu da je kriva za to, dok Vasa vlada kaze da je kri va Berisina vlast. Da li nam mozete reci ko je kriv za te dogadjaje i sta ce preduzeti sadasnja vlada za otkrivanje i kaznjavanje krivaca?

- Ko je krivac za raspad drzave to se podrazumeva, jer sada kada je ova vlada preuzela drzavu u svoje ruke ona se stabilizovala za nekoliko nedelja. Znaci krivci su oni koji su ranije vladali drzavom . A drzava je kao jedan auto koji se ne moze voziti 100 kilometara na sat na putu gde je ogranicenje do 60 km. To je, zapravo, razlog raspada drzave Albanije, jer se drzava suprotstavila narodu, a na rod je bio zid o koji se nije moglo udarati glavom. Ako narod pred vama podigne zid, onda je jedini put povlacenje a ne napad na njega. Kao sto znate narod je doziveo duge nepravde, jer su mu ukrali glasove 26. maja i 28. oktobra prosle godine, otimane su mu ogromne kolicine novca preko piramidalnih firmi a Berisa je sa svojom uskom grupom bio potpuno indiferentan organizujuci koncerte i slavlja . I tada je narod poceo s revoltom i demonstracijama i zahtevao prevremene izbore i formiranje jedne tehnicke ili koalicione vlade. Ova dva uslova Berisa ne samo sto nije prihvatio vec je protiv naro da Valone polao pet hiljada policajaca koji su se istopili kao so u vodi za nekoliko minuta. Ja moram da naglasim da je nasa vlada u Valoni poslala samo 500 policajaca protiv bandi tamo, a to su bili isti oni policajci koji su od gradjana Valone docekani cvecem, i za kratko vreme su uspostavili red i mir. Zbog toga mislim da sve to treba da se razmotri u okviru prava i zakona i da se ustanovi ko je kriv. Ali ja vama kazem da mi posedujemo ogroman dosije, gde se vidi kako je izvrsena delimicna mobilizacija naroda kojeg je Berisa nameravao da posalje protiv Valone, za sta je predvidjeno oko 3 0 hiljada naoruzanih ljudi. Ta mobilizacija je izvrsena u suprotnosti s ustavom i zakonom jer za to je nadlezno ministarstvo unutrasnjih poslova a ne ministarstvo odbrane, kako je uradio Berisa, pod komandom sefa tajne sluzbe Gazidedea. Zato smatram da treba da se sacini analiza rusenja drzave i da se ustanovi odgovornost onih koji su tome doprineli.

Kako danas stoje stvari sa tajnom policijom i da li ce ona imati istu ulogu kao za vreme prethodne vlade?

- Mislim da je ta tajna policija bila jedno neodgovorno oruzje u rukama neodgovornog coveka. Ona je bila jedan od kljucnih faktora destabilizacije Albanije za vreme nemira i jedan kriminalan faktor. To je i bio razlog sto smo poceli restrukturisanje te sluzbe na osnovama profesionalizma. Tajna sluzba treba da se odvoji od ideje da treba da bude organizam koji se bavi kontrolom politickih stavova i delovanja i zato treba da se integrise u ministarstvo unutrasnjih poslova. Njen glavni deo treba da sluzi borbi protiv kriminala i da se ne bavi kontrolisanjem opozicije. Izmenama zakonske regulat ive o tajnoj policiji o odabiru ljudi koji ce u njoj raditi ali i njenom stalnom kontrolom od strane parlamenta, tajna sluzba treba da se pretvori u onakav organ kakav postoji u svim civilizovanim ze mljama. Posebno u maloj zemlji kakva je Albanija njena uloga mora biti minimalna i orijentisana, uglavnom na borbu protiv zlocina.

Na kraju,gospodine ministre, pitacu Vas kao predsednika jedne politicke stranke, zbog cega se u Albaniji ne shvata da politicka borba ne treba da se pretvori u neprijateljstvo medju strankama i li cnostima?

- To sto se desilo u Albaniji je udes, koji dobija forme politickog zivota. Kao istoricar uvek sam bio i protiv velicanja i protiv smanjivanja uloge licnosti u istoriji. I zato, to sto se desilo u Al baniji i jeste postkomunisticki fenomen koji je dosao do izrazaja i u drugim zemljama ali u manje monstruoznim formama. Politicke lidere kao sto je Berisa uvek sam nazivao nasledjenim dinosaurusima i z proslog vremena. Takve dinosauruse imamo u svim postkomunistickim zemljama, a posebno u balkanskim zemljama. Ti ljudi upotrebljavajuci novu politicku terminologiju primenjuju stare metode i stalno nastoje da istim sredstvima, kao sto su stranka i tajna sluzba, obezbede licnu vlast, ali se ovoga puta sve vezuje jakim ekonomskim interesima. To je ono sto postkomunisticku diktaturu cini jos opasn ijom i jos prljavijom, a to je bio slucaj i s Albanijom. Mislim da je taj period zavrsen. Ovo sto se desilo u Albaniji slicno je diktaturama u Spaniji, Portugaliji, ili vojnim diktaturama u Grckoj. N adam se da Albanija ima jednu dobru civilnu buducnost u Evropi. Zbog toga Albanija ima veliku odgovornost ne samo za svojih 3,5 miliona gradjana, vec za toliko drugih Albanaca koji gledaju u pravcu T irane. To nam pomaze da zaboravimo licne ambicije i validnost dinosaurusa koji sada vec treba da se vracaju u svoj zooloski vrt.

Indiferentnost srpske policije

Gospodine ministre, Vi ste spomenuli jugoslovensku granicu. Cini se da je ta granica najneobezbedjenija, jer su se poslednjih meseci dogodili neki tragicni slucajevi koji su pojacali tenzije i st rah medju Albancima na pogranicnom pojasu sa Kosovom. Sigurno raspolazete informacijama da razne bande haraju po okolnim selima u blizini Djakovice zbog cega je nekoliko desetina porodica bilo prinud jeno da se iseli u druga mesta na Kosovu jer nisu zasticeni od srpske policije, dok albanska strana nije preduzela nikakve korake do sada?

- Upoznat sam sa problemima koji postoje zato sto je red na tom delu zemlje uspostavljen sa zakasnjenjem. Naime, kontrolu nad Tropojom uspostavili smo tek u septembru, a to je bio najproblematicniji region u Albaniji za uspostavljanje reda. To je uticalo da odredjene grupe ljudi prelaze granicu ilegalno i da pljackaju pogranicna sela na tom delu Kosova. Mi znamo ko su ti ljudi, i oni to ne cine sada po prvi put jer je njihova delatnost poznata od ranije za sta posedujemo odgovarajuce informacije. Ali moram vam reci da je sadasnja policija Albanije pre desetak dana uspela da uhvati jednu gru pu a drugu da likvidira u bekstvu i tom prilikom smo oduzeli ukradene predmete. Danas (petak 20. novembar) prema Tropoji su upucene dve specijalizovane jedinice policije koje ce u saradnji sa tamosnj om policijom da suzbiju bande i da konacno uspostave red i mir u tom pogranicnom pojasu. A to sto su doziveli mestani pogranicnih naselja na Kosovu od tih bandi slicno su doziveli i stanovnici sa nas e strane granice. Znaci to nije agresija koje se cini prema Kosovu vec je to aktivnost bandi koje ne poznaju nikakvu granicu, oni to rade i protiv svojih mestana, ali ce dobiti i zasluzenu kaznu.

Da li imate informacije da te bande saradjuju sa slicnim bandama sa Kosova ili iz Srbije, i koliko je umesana jugoslovenska policija u te akcije?

- Znam samo jednu stvar: jugoslovenska policija bila je dosta uzdrzana i nije reagovala na te slucajeve, dok tamo gde postoji red, kao sto je zona Kuksa ili druge zone, svaki nezakonit prelazak grani ce kaznjavan je cak i ubistvima od strane srpske policije. Takvo ponasanje potkrepljuje neke glasine da je umesana i srpska policija samim tim sto se ponasa indiferentno.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /