MINISTRI ODBRANE NATO DANAS OTVARAJU TABU TEMU - STA POSLE SFOR

U Mastrihtu ministri nece donositi nikakvu odluku o tome da li ce i kakve medjunarodne snage ostati u Bosni posle juna 1998, jer se dotle situacija moze bitno izmeniti

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Ministri odbrane zemalja clanica NATO otvorice danas u Mastrihtu delikatnu temu sta posle Sfor? Nece, medjutim, donositi nikakvu odluku o tome da li ce, i kakve, medjunarodne snage ostati u Bosni posle juna 1998. Prvo, jer je dvodnevni sastanak na jugu Holandije neformalnog karaktera, po formuli smisljenoj 1993. kako bi se omogucilo prisustvo ministra odbrane Francuske, koja i dalje nije ukljucena u tzv. vojne strukture NATO.

I, drugo i vaznije, jer u zapadnom savezu smatraju da je jos prerano da prave jelovnik za rucak koji ce im biti serviran tek sledeceg leta, u situaciji koja bi mogla da bude bitno drugacija od danasnje.

Raport komandanta

Prema spomenutom funkcioneru, u NATO ocekuju poziv OEBS-a za stvaranje "bezbednosnog okruzenja" za predstojece parlamentarne i predsednicke izbore u Republici Srpskoj. Mada se ti izbori odrzavaju samo u jednom entitetu, i mada ce na njima ucestvovati pripadnici samo jedne etnicke grupe, u zapadnom savezu procenjuju da ce za njihovo mirno odvijanje biti neophodno "masivno bezbednosno prisustvo" medjunarodnih snaga.

Time se, vec, zadire u drugi deo neformalne rasprave o Bosni, posvecen zadacima Sfora do isteka njegovog mandata u junu 1998. Izvori NATO najavljuju iz Mastrihta "snaznu poruku" da ce se nastaviti sadasnji "robustan pristup" Sfora prema svim pokusajima fizickog i verbalnog ugrozavanja medjunarodnih snaga.

Najavljuju, takodje, angazovanje Sfora na suzbijanju sverca, ilegalne trgovine, korupcije i prisvajanja medjunarodne pomoci za obnovu, a sve to u nameri da se preseku izvori finansiranja onih kriminalno-politickih snaga koje deluju protiv Dejtonskog sporazuma. Sve to zahteva ako ne dodatne snage, onda barem zadrzavanje njihovog sadasnjeg nivoa, zbog cega je Savet NATO prosle sedmice odlozio odluku o njihovoj redukciji.

Originalnim planom iz novembra prosle godine je, naime, bilo predvidjeno da Sfor - nakon lokalnih izbora - iz faze 2 (stabilizacija) predje u fazu 3 (odvracanje), te da se sa sadasnjih 30 svede na 12 bataljona, odnosno sa trenutno angazovanih 36.000 na oko 15.000 vojnika.

Prema izvorima NATO, ministri odbrane ce u Mastrihtu razmotriti da li, eventualno, "preskociti fazu 3" i ostaviti Sfor u punom sastavu do isteka njegovog mandata u junu 1998, ali nece donositi formalnu odluku o tome.

Nece, takodje, biti ni odluke o trecem delu ministarske rasprave o Bosni, posvecenom delikatnoj temi: sta posle Sfora, odnosno kako zastititi dosadasnju bosansku investiciju NATO i osigurati ono sto je do sada postignuto.

"Nece biti cak ni tajne odluke o tome" - precizirao je u razgovoru sa novinarima visoki funkcioner NATO.

"Strategijski okviri"

Generalni sekretar Solana ima, s tim u vezi, neke ideje koje je vec "sondirao" u pojedinim atlantskim prestonicima, i koje ce danas, kako se ocekuje, izloziti ministrima odbrane. U osnovi te ideje je primena nekih iskustava programa Partnerstvo za mir, kako bi se doprinelo postepenom otklanjanju podozrenja i gradjenju poverenja medju donedavno zaracenim balkanskim stranama i drzavama.

Bosna i Balkan, naravno, nece biti jedine teme dvodnevnog neformalnog sastanka ministara odbrane NATO. Pored toga, raspravljace se i o vojnoj saradnji sa Rusijom, komandnoj strukturi zapadnog saveza i dosadasnjem toku pregovora o pristupanju novih zemalja clanica NATO. Danas posle podne odrzace se poseban sastanak u sastavu "16 plus 1", na kojem ce se atlantski ministri odbrane prvi put sresti sa svojim novim ruskim kolegom Igorom Sergejevim, dok je za sutra predvidjen sastanak "16 plus 3", sa ministrima odbrane buducih clanica NATO: Poljske, Ceske i Madjarske.