Od majmuna do djavola

Zorica Banjac

Kada je u novembru 1979, u paviljonu "Cvijeta Zuzoric", bila postavljena izlozba slikara Mice Popovica, i pre nego sto su likovna kritika i posetioci stekli bilo kakav sud o njoj, oglasio se tadasnji vrhovni arbitar - CK SK - koji je preko svojih dezurnih ideologa proglasio izlozbu nepodobnom i antisocijalistickom rabotom. U prizorima sa majmunima na Popovicevim platnima otkrivena je alegorija na politicki vrh koji deluje majmunski nekompetentno. Po oceni partijskih aktivista, Popovic je prikazao na nedopustiv nacin neke fundamentalne socijalisticke vrednosti i to je bilo dovoljno da se izlozba proglasi neprijateljskom provokacijom.

Centralni partijski komiteti vec odavno ne postoje, ali se vrhovni arbitri i ideoloski presuditelji, u oblastima po pravilu rezervisanim za strucnu kritiku, ponovo oglasavaju. Nije pritom vazno sto su oni danas iz drugih, nekomunistickih struktura: motivi i stil bezprizivnog prosudjivanja i presudjivanja nisu se promenili. Samo je neprijatelj u delima koja treba anatemisati postao jos strasniji: od antikomunistickih majmuna pretvorio se u samog Satanu. Rec je, naravno, o Bijenalu na Cetinju ciji je jedan deo, nazvan "Nova ikona", upravo zatvoren pod pritiskom dela javnosti. U izlozenim slikama koje su, sudeci po objasnjenjima organizatora i selektora, trebalo da budu parodije na ikonopisacke kanone i poigravanje sa zadatim obrascima, a ne sakralni objekti, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije prepoznao je bogohuljenje i satanizam i pokrenuo lokalni krstaski rat protiv izlozenih slika, ali i protiv onih koji su izlozbu postavili.

Mozda je, kao sto tvrde neki od malobrojnih kriticara koji su ovu izlozbu videli, u pitanju cista pornografija i kic, provokacija bez umetnickog pokrica i estetskih vrednosti. Ali to je trebalo cuti najpre od strane likovne kritike umesto iz usta jednog crkvenog velikodostojnika koji je svom revoltu dao srednjovekovnu formu isterivanja vestica i pretvorio ga u najdrasticniji primer pravoslavnog fundamentalizma. Bilo je ovih dana na Cetinju svega, od kradje spornih slika do primitivnog egzorcizma - spaljivanja na lomaci dela koja nisu po volji pravovernom vladici. A na kraju se preslo na neizbezni plan svetske zavere i politike: postavka "Nove ikone" proglasena je djavolskim izrazom katolicizma (!) i elementom u sluzbi dnevne politike, izrazom zlih namera prema Crnoj Gori onoga ko je svecano otvorio Bijenale, tj. jednog od predsednickih kandidata Djukanovica.

"U nas se sve promenilo i sve je ostalo isto", kaze Tolstoj u romanu "Ana Karenjina". Ova definicija je tacno po meri ovdasnje situacije: promenio se komunizam, nestali su partijski, ideoloski arbitri, da bi isti postupak anatemisanja i zabranjivanja vrsili drugi presuditelji, ovaj put iz crkvenih redova. Naizmenicna smena crvenih komesara i crnorizackih fundamentalista moguca je samo u prilikama gde kulturna, politicka i gradjanska javnost ne postoji ni u zacetku, uprkos gromoglasnom zaklinjanju na promene i raskid sa starim rezimom.