Izborni trendovi u Srbiji

Dosad je dva puta za redom - na izborima 1990. i 1992 - predsednicki kandidat Socijalisticke partije Srbije vec u prvom krugu osvajao pobednicko mesto, zahvaljujuci, pre svega, sopstvenoj harizmi, ali i nasledjenom autoritetu svoje stranke.

U nedelju 5. oktobra prvi put ce u Srbiji predsednicki kandidati trcati drugi izborni krug. Vec se i time, nezavisno od konacnog ishoda, otvara novo poglavlje u sedam godina staroj istoriji visestranacja u Republici. Dosad je dva puta za redom - na izborima 1990. i 1992. - predsednicki kandidat Socijalisticke partije Srbije, Slobodan Milosevic, vec u prvom krugu osvajao pobednicko mesto, zahvaljujuci, nadasve, sopstvenoj harizmi, ali i nasledjenom autoritetu svoje stranke ciji dobro uhodan partijski aparat oba puta nije birao sredstva da mu obezbedi potreban broj glasova.

"Jogurt revolucija", Gazimestan, pompezna obecanja, ukljucujuci i ona o hapsenju nepodobnih, bili su u sluzbi ucvrscivanja pozicija Vodje. Nevidjene zloupotrebe na birackim mestima bile su samo nastavak jedne kontinuirane, dobro osmisljene delatnosti aktivista mahom na terenu.

Vec i broj predsednickih kandidata prilicno pouzdano otkriva promene politickog raspolozenja u Srbiji. Ocito nije slucajno sto su tokom svih minulih godina na prvim visestranackim izborima 1990. za predsednika Srbije konkurisala cak 32 kandidata, kada je registrovan i najveci broj stranaka. Mnoge partije, pokreti, pa i pojedinci su tada trazili sebi politicko mesto pod suncem, verujuci u "korenite promene".

Na potonjim prevremenim predsednickim izborima, odrzanim dve godine kasnije, takmicilo se sedam kandidata. Izvesno zatisje, posle burnog starta verovatno takodje nije slucajno. U to vreme vladala je opsta nesigurnost, zivelo se u ratnom okruzenju, sankcijama, uz nadiranje izbeglica, pad, pa i prestanak, proizvodnje, otpustanje radnika, enormnu inflaciju i porast kriminala. Malo ko je u to vreme imao smelosti da se, kao potencijalni predsednik, sa svim tim nosi.

Stoga je izvestan osecaj sigurnosti poratnih godina uticao da se pojave nove stranke, da pocnu samostalno da delaju pa i da za ovogodisnje predsednicke izbore, prijave cak zajedno sa postojecim partijama, 17 kandidata, od kojih dva sa najvecim brojem glasova - Zoran Lilic (SPS- JUL-ND) i Vojislav Seselj (SRS) - u nedelju 5. oktobra idu u drugi krug.

Opsta neizvesnost te, 1992. godine, uticala je i na raspolozenje biraca. Broj onih koji su tada izisli na izbore manji je u poredjenju sa 1990. godinom za 476.152, sto znaci, tvrde statisticari, da je broj onih koji nisu izasli na izbore ili onih koji se nisu opredeli ni za jednog od predsednickih kandidata, povecan za gotovo 18 odsto (od 2.180.104 u 1990. godini na 2.571.805 u 1992). Broj onih koji su podrzali jednog od predsednickih kandidata smanjen je za gotovo 10 odsto.

Milosevic je sacuvao prvo mesto, ali sa smanjenim brojem pristalica za 612.424 biraca (18,64 odsto), i sve manjom razlikom izmedju sebe i drugoplasranih kandidata.

Cinjenica da su predsednicki kandidati u to vreme dobili vise glasova od stranaka koje su ih kandidovale, ili podrzavale, ukazuje da je njihov ugled privlacniji za birace od ugleda stranaka. Tako se dogodilo da 1992. gotovo polovina biraca koji su glasali za Slobodana Milosevica nije podrzala poslanicke liste Socijalisticke partije Srbije (SPS je izgubila 961.864 glasova u odnosu na izbore za poslanike 1990. godine), a slicno prolaze i ostale stranke.

Te 1992. godine statisticari su uocili smanjenje broja gradjana upisanih u biracke spiskove u odnosu na 1990. godinu za 84.460, i to pripisuju nevidjenoj predizbornoj kampanji ciji su metodi, kako tvrde, "ne retko izlazili iz kruga civilizovanih fer-plej odnosa".

Na vise stotina birackih mesta izbori su tada ponisteni zbog povrede izborne procedure. Oglusujuci se o zakon, Republicka izborna komisija tada je odlucila da se na tim mestima oni ne ponavljaju pod izgovorom da to nije uticalo na konacni rezultat. Analiticari su, medjutim, uvereni da je to itekako uticalo na podatke o broju osvojenih glasova, buduci da glasovi dobijeni na tim birackim mestima nisu racunati nijednom kandidatu.

Uz sve to, opstinski organi uprave, optuzivani su za "neurednost" u sacinjavanju birackih spiskova, ispustali su veliki broj gradjana sa birackim pravom), sto je na nekim mestima poprimalo i karakter afere. Neko je primetio da postoji razlika u statistickom iskazivanju izbornih rezultata sa birackih mesta i zvanicnih podataka Republicke izborne komisije od cak 244.996 glasova za koliko je umanjen broj glasalih za predsednicke kandidate.

Time je prilicno smanjen ugled vladajuce partije. To joj svakako nije pomoglo da sacuva pozicije, a njenom ovogodisnjem kandidatu, Zoranu Lilicu, da u prvom cugu osvoji predsednicko mesto. Sudeci prema raspolozenju gradjana, u drugom krugu mu, po oceni strucnjaka, ono sigurno izmice, sem ukoliko vladajuca koalicija ne smisli jos perfidnije nacine namestanja rezultata od vec vidjenih.

Izmedju dva izborna kruga glasaci jos nisu dobili suvisle odgovore na pitanje kako to da se ne poklapaju neki podaci iz prvog kruga izbora koje je zvanicno lansirala Republicka izborna komisija. Stvaran broj upisanih i glasalih biraca za predsednicke i poslanicke izbore (koji su se odvijali u istom danu i na istim mestima) ne poklapa se sa onima koje je zvanicno saopstila RIK. Zvanicna i prosta racunica ne slazu se ni oko broja upotrebljenih glasackih listica.

M. Torov