BANKARSKE PROCENE: KAKO CE PREDSEDNICKI IZBORI UTICATI NA FINANSIJSKA TRZISTA

Zakopani u crnu rupu

Ako na predsednickim izborima u Srbiji pobedi Vojislav Seselj, ili izbori propadnu, a politicka nestabilnost se produzi, "od Nove godine na privrednom planu sve je moguce", tvrde bankari i povecavaju sopstvene "devizne rezerve"

Cena novca na finansijskom trzistu ustalila se na oko pet do sedam odsto na mesecnom nivou, mada se beleze i povremena "iskakanja", kad se pozajmice uzimaju i po kamati od 12 procenata. Ovo su ipak samo sporadicni slucajevi, uglavnom na krace rokove, a uzimaju ih preduzeca kojima je hitno potreban novac, pa "ne pitaju za cenu". Globalno, vreme visokih kamata izgleda da je proslo, bar u sadasnjim privrednim uslovima - banke su svoje kamate snizile sa doskorasnjih 15 i vise procenata mesecno, na pomenutih pet-sest procenata.

- Sasvim je logicno sto je doslo do pada kamatnih stopa, jer su prethodne bile preterano visoke i odrzavale se zbog nedostatka novca na trzistu, kaze Mirko Tisma, direktor Vojvodjanske banke u Beogradu. Pored toga, merama Narodne banke tokovi novca vraceni su u dobroj meri iz dosadasnjih sivih u regularne finansijske tokove. Prethodnih godina, naime, novac je cirkulisao dobrim delom preko parabankarskih finansijskih organizacija, sto je povecavalo njegovu cenu. Sada je uradjeno dosta na sprovodjenju finansijske discipline, izmenjeni su odnosi na trzistu u pogledu boniteta velikog broja privatnih i mesovitih banaka i parabankarskih organizacija, koje ubrzano gube ugled i klijente.

Veliki broj firmi i pojedinaca izgubili su novac u ovim finansijskim organizacijama, koje su merama Centralne banke dosle u velike probleme, tako da su se novcani tokovi uglavnom vratili u nekoliko velikih proverenih banaka, kaze Tisma. Samim tim, izgubio se jedan broj posrednika koji se "ugradjuju" u cenu, sto automatski snizava kamate. Drugi razlog za pad kamata je cinjenica da je stopa inflacije minimalna, bez obzira sto se moze diskutovati o realnom pokricu za to, pa su logicno i kamatne stope morale da padaju. Trece, kaze Tisma, kada je bankama povecana obavezna rezerva na 20 procenata, to je predstavljalo dodatno opterecenje za njihove izvore kreditiranja, jer su morale da izdvoje dodatnu kolicinu novca po tom osnovu.

Pored nabrojanih, postoji jos jedan razlog zbog koga su kamate morale biti oborene - prema recima direktora jedne od ovdasnjih manjih, ali solidnih banaka, skupi krediti se nisu vise imali kome plasirati. "Bankari koji su se polakomili i nedovoljno pazljivo odobravali kredite, sada su se suocili sa velikim problemima - ne samo da nisu zaradili na visokim kamatama, nego imaju silne muke da naplate i glavnicu. Dodatni problem imaju oni koji nisu napravili disperziju plasmana (odobravanje manjih iznosa za vise klijenata), vec su malom broju komitenata odobravali znacajne sume. Sada prakticno ne postoji efikasan nacin da naplate svoja potrazivanja i zavise od dobre volje duznika, kaze ovaj bankar.

Pouceni ovim negativnim iskustvom, bankari, kako nam je receno, sada mnogo pazljivije biraju kome ce odobravati kredite i "ako su pametni", ne daju vise od 500 hiljada dinara. Uz to se uzimaju sto bolja sredstva obezbedjenja i tek tada se moze ocekivati da krediti budu u roku vraceni. Ako se na nekom poslu ipak "pukne", to za banku nije fatalno, kao kad se sav novac plasira u samo nekoliko poslova.

Na pitanje kako predvidjaju privrednu situaciju u narednim mesecima, od bankara smo dobili uglavnom slicne odgovore, da im planovi dosezu negde do Nove godine, a posle toga ce "videti sta ce se na politickom planu dogadjati". Ukoliko, naime, nekim slucajem na predsednickim izborima u Srbiji pobedi Vojislav Seselj, ili ne izadje dovoljan broj glasaca pa se cela stvar prolongira, "posle Nove godine sve je moguce". Zato oni oprezniji savetuju da se otvore "cetvore oci", bez velikog izletanja, jer mnogo toga zavisi od sastava buduce vlade Srbije, odnosno od (ne)stabilnosti cele situacije u zemlji. U prilog ovome govori i podatak da je u bankama primeceno povecavanje sopstvenih "deviznih rezervi", a one se, po logici stvari, cuvaju za "crne dane".

"Tek sada pocinjem da uvidjam koliko je Milosevicev rezim u stvari dobar, kad se videlo da moze da nam se dogodi mnogo gore. Mozda je u tome smisao njegovog forsiranja ili bar tolerisanja Seselja", kaze jedan od nasih sagovornika. On priznaje da ga podilazi jeza od pomisli da Seselj bude predsednik, a Toma Nikolic premijer. "Oni se stalno pozivaju na Rusiju, a drvlje i kamenje bacaju na Zapad, posebno Ameriku. Ako to nije samo predizborna retorika, nego se takva politika sprovodi kad eventualno dodju na vlast, tek nam se onda crno pise. To bi bilo zakopavanje u crnu rupu", kaze ovaj bankar.

B. M. Stepanovic

ODBOR ZA FINANSIJE PKJ

Narodna banka ce zaustaviti rast novcane mase

Beograd, Beta. - Narodna banka Jugoslavije (NBJ) nastojace da zaustavi rast novcane mase, jer bi dalje povecanje moglo da ugrozi stabilnost kursa dinara, izjavio je juce direktor Centra za istrazivanje NBJ Jovan Petrovic. Na sastanku Odbora za finansije Privredne komore Jugoslavije (PKJ), on je rekao da ce novcana masa biti zadrzana na nivou koji je dostigla krajem septembra.
Na sastanku je receno da je novcana masa krajem avgusta iznosila 8,6 milijardi dinara, sto je povecanje od 58 odsto u odnosu na pocetak godine. Odbor je ocenio da bi svako dalje povecanje novcane mase ugrozilo stabilnost kursa dinara i cena. Prema recima Petrovica rast novcane mase ce biti zaustavljen obustavljanjem plasmana iz primarne emisije, boljom kontrolom i ogranicavanjem kreditnih aktivnosti poslovnih banaka, te poostravanjem uslova za koriscenje obaveznih rezervi i uslova za odobravanje kredita za odrzavanje dnevne likvidnosti.
On je istakao da ce NBJ intervenisati samo ako se "drasticno pogorsa likvidnost banaka". Narodna banka Jugoslavije i poslovne banke ce, prema recima Petrovica, intervenisati i na deviznom trzistu jer se ocekuje da ce doci do povecanja traznje deviza.
Sekretar Odbora Novica Medenica je saopstio da je u tri kruga multilateralne kompenzacije u 1997. godini ukupno kompenzirano 10,57 milijardi dinara ili 9,7 odsto. On je ocenio da je to malo i postavio pitanje zasto banke nisu uzele ucesce u kompenzaciji.

UOCI DANASNJEG PROTESTA DEVIZNIH STEDISA

Prozvani predsednicki kandidati

Devizne stedise su, najavljujuci protest koji organizuju danas u 12 sati ispred Narodne banke Jugoslavije, uputile svoje zahteve vlastima u kojima, izmedju ostalog, traze da u novom zakonu o vracanju stare devizne stednje isti tretman imaju stedise svih banaka kao i Dafiment banke.
Pored toga stedise zatevaju da se skrate rokovi vracanja deviza gradjanima, prvenstveno njihovim ukljucivanjem u proces privatizacije, kao i pruzanje raznih mogucnosti da se iskoristi ulozena stednja u kupovinu trajnih materijalnih dobara, lekova ili nekih drugih neophodnih proizvoda.
Povodom najavljenog javnog duela predsednickih kandidata devizne stedise su prozvale dr Vojislava Seselja i Zorana Lilica da iznesu svoje predloge za vracanje duga stedisama. Upucen je javni poziv svim stedisama, bez obzira na stranacku pripadnost, da na osnovu procene o delu programa predsednickih kandidata koji se odnosi na njihove interese odluce kome ce poveriti svoj glas.

M. V.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /