Cetvrtak, 2. oktobar 1997.

DRUGI KRUG PREDSEDNICKIH IZBORA U SRBIJI - 5. OKTOBRA

Drugi krug predsednickih izbora u Srbiji - 5. oktobra

UMESTO DUELA - kako kandidati za predsednika Srbije Zoran Lilic (izborni savez SPS-JUL-ND) i Vojislav Seselj (SRS) gledaju na najvaznije drzavne probleme i sta predlazu za njihovo resenje

Lilic: "Narod odlucuje o drustvenom uredjenju"

Seselj: "Mi smo za unitarnu drzavu Srbiju"

"Nasa Borba" je bila spremna da predsednickim kandidatima ustupi prostor za predstavljanje pred drugi krug izbora. Posto lider Srpske radikalne stranke nije zeleo da da intervju, iz razloga objektivnosti odlucili smo da ih predstavimo na ravnoparavan nacin time sto cemo suceliti njihove stavove o najznacajnijim politickim pitanjima koje su saopstili u dosadasnjoj kampanji.

Za kakvo se drzavno uredjenje zalazu?

Lilic: "Sto se tice drzavnog uredjenja nas narod se, cim je Drugi svetski rat okoncan, opredelio za drzavno uredjenje nase zemlje, samo nas narod moze da odlucuje o eventualnoj promeni drzavnog uredjenja."

Seselj: "Niko ko je iskreno opredeljen za demokratiju uopste ne moze da razmislja o povratku monarhije. O monarhiji najvise govore psihopate. Besmisleno je obnavljati monarhiju u Srbiji. Bili bismo najsmesniji narod na svetu. Sad smo najtragicniji. Jos da nam dodaju da smo najsmesniji, bilo bi i previse."

"Sto se tice SRJ prihvatili smo je kao prelazno resenje ka jedinstvenoj srpskoj drzavi koja ce obuhvatiti sve srpske zemlje. Mi smo za unitarnu drzavu, koja ce se zvati Srbija. Mi bismo najredije - Veliku Srbiju."

Odnos prema Slobodanu Milosevicu?

Lilic: "Imamo mnogo razloga da budemo zadovoljni i da sa ponosom pamtimo dan kada je nas najveci drzavnik Slobodan Milosevic potpisivanjem Dejtonskog sporazuma vratio Jugoslaviju i Srbiju na mesto koje joj u svetu i pripada."

Seselj: "Odrzao sam ga na vlasti kad je vodio ispravnu politiku. Da je nastavio tu politiku, i danas bih ga podrzavao i nikad ga ne bih skinuo sa vlasti. Onog trenutka kada je promenio nacionalnu politiku, napao sam ga i krenuo protiv njega."

"Postoje neki pozitivni potezi koji objektivno govore o vracanju na patriotsku liniju, ali prerano je iz toga izvlaciti dalekosezne zakljucke. Naravno da su pozitivni potezi sklapanje Sporazuma sa Republikom Srpskom, podrska Momiru Bulatovicu u obracunu sa Milom Djukanovicem i crnogorskim separatizmom i odbijanje SPS da ide na njujorske pregovore o albanskom pitanju."

"On je nas politicki protivnik, ali za razliku od nekih drugih, mi nismo spremni da drzavu bacimo pod noge samo da bismo srusili Milosevica."

Kratka biografija

Zoran Lilic rodjen je 27. avgusta 1953. godine u Brzoj Palanci kod Kladova. Diplomirao je na Tehnolosko-metalurskom fakultetu u Beogradu. Za vreme studija izdrzavao se kao maneken, monter garnisni, kondukter, mlekadzija i berac bresaka. U Fabrici "Rekord" bio je zaposlen dvanaest godina, a od 1983. postao je njen generalni direktor. Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji izabran je za poslanika a od juna 1993. bio je na celu Jugoslavije. Potpredsednik je Socijalisticke partije Srbije. Ozenjen je i ima jednog sina.

Za kakvu su medjunarodnu politiku?

Lilic: "cekujem skoru normalizaciju statusa nase zemlje u svim medjunarodnim organizacijama imajuci u vidu pozitivan razvoj u mirovnom procesu u kome je ona odigrala kljucnu ulogu. U tom smislu preduzeli smo i preduzecemo niz inicijativa posebno prema UN, OEBS, EU, kao i drugim evropskim regionalnim i subregionalnim organizacijama."

Seselj: "Ja ne idem na nemacke, francuske, italijanske izbore, nego na srspske izbore. Sta ima da me ko prihvata, ili ne prihvata u Evropi. U integracijama republicke vlasti nema uopste spoljne politike, niti odbrane. Ako pobedim na predsednickim izborima i ako SRS postane vladajuca partija u Srbiji, mi cemo se baviti ekonomijom, socijalnim pitanjima, borbom protiv kriminala, skolstvom, zdravstvom. To su nadleznosti vlasti federalnih jedinica."

Kako treba regulisati informisanje?

Lilic: "Socijalisticka partija Srbije i ja kao njen predsednicki kandidat zalazemo se i zalagacemo se ubuduce za objektivno i nepristrasno informisanje. Mislim da takvo informisanje nema veze sa cinjenicom da li je neka televizijska, ili radio stanica, ili pak novina drzavna ili privatna."

Seselj: "Drzavni mediji trebali bi da se privatizuju, izuzev drzavnog radija i televizije. I svi bi morali izaci na trziste, a narod bi onima koji su najkvalitetniji i najprofesionalniji ukazao poverenje i samo bi oni opstali. Sve dotacije drzave treba ukinuti. Ako neke novine ne mogu da opstanu i da se finansiraju od prodaje oglasnog prostora, onda treba da propadnu, jer je trziste jedini pokazatelj kvaliteta. U ovom politickom trenutku, nedrzavni mediji su mnogo gori i neobjektivniji od drzavnih."

"Mediji se oslobadjaju slobodnom konkurencijom i nikako drugacije." Ekonomske reforme i socijalna politika?

Lilic: "Za saradnju s NR Kinom zaista postoji mnogo razloga da joj pristupimo s punom paznjom, kako bismo je sto bolje i vise razvijali. Treba li podsetiti da je rec o prijateljskoj zemlji, jednoj stalnoj clanici Saveta bezbednosti UN. Nas cilj mora biti ekonomski oporavak i razvoj nase zemlje. To je interes koji ne zna za ideoloske razlike, a sto se tice ideoloskih slicnosti, ako ih ima, one mogu samo da budu realna prednost. Privatizacija nije samo potez pera kojim ce se istog trenutka resiti svi ekonomski i socijalni problemi nase zemlje."

Seselj: "Zalazemo se za privatizaciju putem prodaje javnom licitacijom najvrednijih fabrika. Ali, mora prvo podrzavljenje, jer mora neko da prodaje tu imovinu."

"Potrebno je izvrsiti liberalizaciju ekonomske inicijative, domacih i stranih ulaganja. Stranci sada ne mogu da iznesu profit. Treba im to dozvoliti. Iznece ga jednom, drugi put, pa kad shvate da nema ogranicenja u izvozu profita, ponovo ce ulagati da bi profit bio veci."

"Penzije u drzavnom i drustvenom sektoru moraju se postepeno dovesti u odnos jedan prema dva, a plate jedan prema tri. Tako bi, na primer, plata nekvalifikovanog radnika imala indeks jedan, a ministarska tri. Ostale bi bile izmedju."

Kratka biografija

Vojislav Seselj, rodjen je u Sarajevu 1954. godine. Zavrsio je Pravni fakultet u Sarajevu za dve i po godine, a u dvadeset petoj je doktorirao. Bio je clan SK od sedamneste godine. Bio je angazovan kao omladinski rukovodilac, komandant radnih akcija, sekretar partijske organizacije na fakultetu, student-prodekan. Pod optuzbom da je radio na rusenju drzave osudjen je 1984. na osam godina zatvora. Posle dolaska u Beograd, sa kumom Vukom Draskovicem osnovao je Srpski pokret obnove. Nakon razlaza, osniva Srpski cetnicki pokret iz koga kasnije nastaje Srpska radikalna stranka. Ozenjen je i ima tri sina.

Kako resiti kriminal?

Lilic: "Nestabilna vremena su iza nas pa ce tako biti i sa kriminalom koji je u tim vremenima procvetao. Za to ce se pobrinuti jaka i stabilna Srbija."

Seselj: "Prvo treba suzbiti korupciju - sprega drzavnih faktora sa kriminalom je osnovni uzrok njegovog sirenja. U policiji treba zavesti disciplinu, osposobiti je za vrsenje duznosti i dati joj dobre plate kako ne bi bila potkupljiva. Tada bi moglo da se predje na nemilosrdno proganjanje svega protivzakonitog."

"Zakonodavnom reformom eliminisacemo monopolske polozaje. Onda secemo grane na kojima sedi mafija. Ne moze ministar da bude direktor, ne moze firma ciji je direktor postao ministar da dobija prioritetne poslove."

Dejtonski sporazum?

Lilic: "Najveci uspeh Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je odrzavanjem izbora u BiH i definitivno potvrdio svoje vrednosti za srpski narod je upravo medjunarodno priznanje i legalizacija Republike Srpske. I to je velika i nesporna istina. Dejtonski mirovni sporazum predstavlja krunu dinamicnih mirovnih napora i procesa, kojima je Savezna Republika Jugoslavija dala izuzetan doprinos."

Seselj: "Kada bih mislio da vise nikada necemo povratiti celu Republiku Srpsku Krajinu, celu Republiku Srpsku do granica Karlobag-Ogulin-Karlovac- Virovitica, Bosansku Krajinu, Srpsko Sarajevo, Gorazde, kada bih mislio da vise nikada u svojim rukama necemo imati Srpski Dubrovnik i Srpsku Makedoniju ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom. Mi ne zelimo nastavak rata. Svoj cilj ostvaricemo kad dodje do promene odnosa snaga u Evropi i svetu, kada Rusija stane na obe noge i kad se nacionalno probudi."

"Voleo bih da se Velika Srbija granici sa Velikom Nemackom na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac -Virovitica.

Priredili: V. Didanovic
V. Djordjevic

Odnos Srbije i Crne Gore?

Lilic: "Savezna Republika Jugoslavija je nastala voljom naroda dve republike: Srbije i Crne Gore. U vezi sa tim ima razlicitih misljenja, spekulacija, stvari se preuvelicavaju, neretko i zlonamerno. Moje je misljenje, ako ima nesuglasica, put i nacin njihovog otklanjanja mora biti saglasan nasem ustavnom konceptu i duhu demokratskih tradicija. Medjutim, ima onih koji pokusavaju da unesu nemir medju gradjane Crne Gore i Srbije, takvi ne misle nista dobro sopstvenoj drzavi i svojoj deci."

Seselj: "Ja licno i SRS podrzavamo Bulatovica, ne zato sto nam je on simpatican, nego sto Bulatoviceva pobeda znaci opstanak zajednicke drzave. Ako Djukanovic pobedi, on ce otvoriti put secesiije."

"Amerikanci podrzavaju Djukanovica, a svi koji podrzavaju separatisticke pokrete po Srbiji su u savezu sa Djukanovicem."

"Nas politicki protivnik je Momir Bulatovic, ali je sad kljucna opasnost Milo i zbog toga smo protiv njega. Kad on padne, nastavljamo sukob sa Bulatiovicem."

Resenje za Kosovo?

Lilic: "Kosovo je unutrasnja stvar Republike Srbije i SRJ. Mi smo trajno opredeljeni za resavanje tog pitanja u dijalogu sa albanskom nacionalnom manjinom. Savezna Republika Jugoslavija je gradjanska drzava u kojoj i pripadnici nacionalne manjine uzivaju sva ljudska i gradjanska prava. Na zalost ta manjina odbija da koristi ta prava. Medjutim, u poslednje vreme ima nekih pomaka u resavanju tih problema. Mislim, pre svega, na Sporazum o povratku albanskih djaka u skole na Kosmetu koji su potpisali Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova."

Seselj: "Ono sto bi Albancima bilo sigurno ukoliko pobede srpski radikali to je moderna pravna drzava sa svim svojim institucijama. Na Kosovu i Metohiji bi bio uspostavljen do kraja srpski pravni poredak. Morali bi da se postuju zakoni i da se izvrsavaju zakonske norme. Oni koji su drzavljani, morali bi da budu lojalni drzavljani. Oni koji nisu drzavljani, koji nisu upisani u maticne knjige drzavljana, ti bi morali da idu sa nase teritorije. Ako Nemacka moze da protera trista hiljada Siptara koji nisu njeni drzavljani, zasto mi ne bismo mogli da proteramo 300.000 Albanaca koji nisu nasi drzavljani?"

"Kad srpski radikali osvoje vlast, mi cemo na Kosovu formirati pet cetnickih divizija i razmestiti ih u pet najvecih kosovskih gradova. One ce zavesti red i Siptari ce morati i da placaju porez i da idu u vojsku i da postuju drzavu. Ako nece, morace preko Prokletija. Siptari samo kad cuju da su radikali osvojili vlast njih najmanje 200.000 odmah ce pobeci sa Kosova."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /