NESPORAZUMI NA RELACIJI HASKI TRIBUNAL-ZAGREB-VASINGTON

Americke "garancije" Zagrebu da ce optuzeni, ako se dobrovoljno predaju, imati fer i brzo sudjenje - u Haskom tribunalu odbacuju kao pravno nistavne. "Pocetak sudjenja je kompletno van domasaja bilo koje drzave i niko nista ne moze da garantuje u nase ime" - kategorican je Kristijan Sartije, portparol Haskog tribunala

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Vasingtonu se, iz razloga o kojima se moze samo nagadjati, silno zuri da Pritvorsku jedinicu haskog Tribunala napuni optuzenim bosanskim Hrvatima, te je u tom cilju zestoko pritisnuo vladu u Zagrebu. Zagreb je, opet, izracunao da ga zastita optuzenih preskupo (politicki i finansijski) kosta, te je spreman da ih izruci u povecem paketu (tzv. "viteska sedmorka" i prikljuceni joj Pero Skopljak, takodje iz Viteza), ali hoce da se to izvede "dostojanstveno", te je od Vasingtona zatrazio pismene garancije koje je prethodno optuzenima odbila da pruzi glavni tuzilac Tribunala, Luiza Arbur. Garancije, naime, da ce optuzeni imati fer sudjenje, te da ce isto poceti tri do pet meseci po njihovom dobrovoljnom dolasku u Hag. Sami optuzeni, cini se, nemaju nista protiv takvog "dostojanstvenog" izlaza, jer su ozbiljno shvatili upozorenja da ce, u suprotnom, u Vitezu biti priredjena repriza Prijedora, pri cemu im se moze dogoditi da prodju kao zlosrecni Simo Drljaca.

Rezultat takve "podudarnosti interesa" je pismeno saopstenje vlade SAD, objavljeno u cetvrtak u Vasingtonu, u kojem se navodi da je Tuzilastvo Haskog tribunala spremno da optuzene koji se sami predaju izvede na sudjenje u roku od tri do pet meseci, te da americka vlada "garantuje punu podrsku takvoj obavezi." Zagreb je, dakle, dobio sto je trazio i moze "dostojanstveno" da isporuci navedeni paket Hagu, buduci da je za "svoje" optuzene za ratne zlocine, izborio garancije fer i brzog sudjenja.

"Garancije? Kakve garancije?" - reagovali su juce u Haskom tribunalu na nase pitanje o znacenju i znacaju vasingtonskog saopstenja. Uz opasku da nema uvid u prepisku izmedju Vasingtona i Zagreba te da ne zna da li, pored pomenutog saopstenja, postoje jos nekakve pismene garancije koje je najavio hrvatski sef diplomatije Granic, portparol Haskog tribunala Kristijan Sartije, kategoricki je izjavio: "Niko, apsolutno niko, ne moze da daje garancije u nase ime! Cak ni tuzilac. Pitanje pocetka sudjenja je kompletno van domasaja bilo koje drzave, pa cak i bilo koje strane - tuzioca ili odbrane - pojedinacno. Zakazivanje sudjenja nije bilo cija arbitrarna odluka, vec o tome odlucuje predsedavajuci sudija u dogovoru sa stranama. A preduslov da bi se o tome uopste moglo razgovarati jeste da optuzeni budu u Hagu. To je polazna tacka procedure pred Tribunalom, i nista se pre toga ne moze odlucivati ili garantovati. To je, upravo, tuzilac Arbur jasno rekla pravnim zastupnicima nekih od optuzenih, s kojima se pre dve sedmice sastala u Zagrebu. Sto pre optuzeni dodju u Hag, to ce im se pre zakazati pocetak sudjenja. Oni su jedini u stanju da to sebi garantuju".

No, to nije sve, pa ni najvaznije, sto u Tribunalu misle o americkom saopstenju sa navodnim garancijama Zagrebu i "njegovim" optuzenima za ratne zlocine. Smatraju ga, naime, ne samo pravno nistavnim, vec i politicki uvredljivim i stetnim, jer se njime - kako kaze Sartije - "stvara utisak da je Tribunal lutka... kojom upravlja politika". A to je, po njemu, "vrlo lose za Medjunarodni sud, lose za Sjedinjene Drzave i lose za Hrvatsku." Ovo, zakljucuje Sartije, "nije Tribunal koji se svakog dana moze ukljucivati ili iskljucivati... u zavisnosti od politickih potreba".

U najboljoj nameri da Pritvorsku jedinicu u Sheveningenu sto pre napuni bosanskim Hrvatima (koji su, inace, tamo vec u vecini: cetvorica u odnosu na po trojicu Srba i Muslimana), Vasington je, dakle, uvredio Hag. O motivima te zurbe, kako smo vec primetili, moze se samo nagadjati. Jedni je, recimo, dovode u vezu sa nekim drugim zbivanjima na terenu, kao sto je upozorenje Amerikancima da izbegavaju kretanja po Republici Srpskoj, zauzimanje predajnika TV Pale, te zvanicne potvrde da su "planovi spremni a trupe uvezbane", te se samo ceka "povoljan trenutak" za akciju hapsenja nekih od vidjenijih bosanskih Srba sa haskih poternica. Drugi, medjutim, upozoravaju da - ako do toga dodje - oni koji Tribunal dozivljavaju i opisuju kao "anti-srpsku zaveru", nece dozvoliti da ih zbunjuju cinjenicom kako je u Pritvorskoj jedinici Tribunala cak cetiri puta vise Hrvata (4 sadasnja plus 8 u najavljenom "paketu") nego Srba.

Nije konacno, iskljuceno da su motivi vasingtonske zurbe mnogo prozaicniji: da su tamo, naime, procenili kako je samoizrucivanje "viteske sedmorke" gotova stvar, pa hoce da to sebi pripisu u zaslugu. Ne bi im bilo prvi put da tako postupe. Naime, dan uoci transfera Zlatka Aleksovskog u Hag, Vasington je ostro saopstio da ce blokirati veliki medjunarodni kredit Hrvatskoj ako ga zagrebacke vlasti pod hitno ne izruce Tribunalu. Sutradan (28. aprila ove godine) Aleksovski je zaista bio u Hagu i svi su aplaudirali "odlucujucem pritisku" Vasingtona. Jedino su u Tribunalu bili zbunjeni cemu takva intervencija, kad su svi detalji njegovog transfera - ukljucujuci i dan i sat sletanja aviona sa optuzenim - bili ugovoreni vec mesec dana ranije, u direktnom kontaktu Sekretarijata Tribunala sa nadleznim hrvatskim vlastima.