Dr Miroljub Labus o ekonomiji posle republickih izbora

Tesko je poverovati da ce jedna radikalno, monarhisticko, komunisticka vlada biti u stanju da prizna da je ova zemlja bankrotirala i da otvori stvarni proces reformi. Zato treba ocekivati nastavak ko rupcije i neku kombinaciju ekonomskog populizma i napora da se proda jos po nesto od nacionalnih resursa da bi se takav koncept mogao odrzati

Bojana Jager

Na ovim izborima pobedili su radikali, a pare za to osigurali su socijalisti prodajom PTT. Prve reakcije u svetu pokazuju da je zbog takvog ishoda izbora porastao za nekoliko poena politicki rizik za investiranje u jugoslovensku privredu. No, takav raspored snaga na politickoj sceni Srbije nece uticati na strane investicije, s obzirom da je i pre ovih izbora nasa zemlja, rame uz rame sa Albanijom vec svrstana u grupu zemalja sa najvisim politickim rizikom, dobivsi rejting E, sto je prakticno nemoguce povecati. Ovako dr Miroljub Labus objasnjava postizborne sanse da se u ekonomskom smislu u svetu poboljsa predstava o Srbiji.

- Oni strani investitori, koji se odlucuju da udju sa svojim kapitalom u domacu privredu, prihvataju taj enormno visok rizik, jer su rukovodjeni nekim drugim interesima, a ne odnosom profita i rizika. Komercijalni rizik je, doduse, nesto nizi (oznacen sa D), sto se dogodilo nakon prodaje Poste. Drugim recima, sa novom vlascu u 1998. nece se promeniti nepovoljna slika o SRJ u stranim finansijskim krugovima, niti ce na to uticati eventualni sporazum sa Londonskim klubom, koji ce, ukoliko se i postigne, biti primenjen tek posle vracanja zemlje u MMF. A prema informacijama sa kojima raspolazem iz stranih finansijskih izvora, glavni argument sa kojim nastupa jugoslovenska strana u pregovorima sa inopoveriocima, upravo je bankrot zemlje, i njena nemogucnost da otplati svoje dugove.

Nasa Borba: Kakve ce posledice novi raspored politickih snaga imati na unutrasnjem planu?

Miroljub Labus: - Nekoliko meseci pre izbora vodjena je ista populisticka ekonomska politika, kao i prilikom svih ranijih izbora. Kada bi se posmatrao grafikon glavnih makroekonomskih agregata po mesecima, i da se ne zna kada su izbori bili zakazani, mogao se utvrditi njihov tacan datum. Jedina razlika je sto je sada emisija novca bila pokrivena sa deviznim prihodima od prodaje PTT. Na osnovu toga samo u razdoblju juli-avgust primarna emisija je povecana za preko dve milijarde dinara, a novcana masa za preko 2,76 milijardi dinara. To je omogucilo rekordne isplate plata i isto takve prihode za javnu potrosnju, koji su bilans neinflatornog drustvenog proizvoda probili za preko 2,5 milijarde dinara samo u tom mesecu. Doduse, u septembru je zadrzana stabilnost cena, a devizni kurs nije depresirao dalje od cetiri dinara za marku, ali to je samo prividna stabilnost, jer ce se sa avgustovskim rastom zarada od 27 odsto drasticno povecati obaveze prema penzionerima u narednim mesecima, sa cime je stvoren novi deficit u javnoj potrosnji koji ne moze biti finansiran iz realnih izvora. No, ovakva populisticka politika, uz stabilnost cena koja se odrzava po svaku cenu i uz administrativnu kontrolu, nije donela izbornu pobedu stranci na vlasti, ali je zato narusila makroekonomsku ravnotezu i donela je ogromne probleme za buducu ekonomsku politiku. Mogao bih to da razumem da je SPS pobedio, ali u postojecim okolnostima to je potpuno nerazumna politika.

Sta mozemo na ekonomskom planu ocekivati do kraja godine - da se sada posle izbora zavrnu novcane slavine ili da se nastavi sadasnje "veselje", po cenu nove inflacije?

- Vlast ce svakako pokusati da, koliko je to moguce, pokriva povecane deficite u javnoj potrosnji i isplati zarada, a kao jedini instrument koristice emisiju, samo sto ta dodatna emisija vise nece imati devizno pokrice. Prema izjavama zvanicnika iz NBJ postoji spremnost da monetarna vlast ponisti jedan deo emisije smanjivanjem deviznih rezervi zemlje, prevashodno da bi odrzala kurs dinara, ali ta zelja potpuno protivreci naraslim drzavnim obavezama u javnoj potrosnji i prema penzionerima. U tom konfliktu interesa penzioneri ce, verovatno, ponovo dobiti prednost i zaista sumnjam u mogucnost povlacenja novca. Procenjuje se da su za poslednja tri meseca devizne rezerve zemlje porasle za oko 600 miliona maraka, pri cemu je realno racunati da postoji i rast deviznih rezervi kod banaka u iznosu od jos 150 miliona maraka. To znaci da bankarski sistem raspolaze sa devizama za odbranu kursa dinara i za emisiju novca bez pokrica do kraja ove godine. Cena je, naravno, topljenje deviznih rezervi. Centralna banka ocito veruje da ce ponovo povecati devizne rezerve kroz poslednju deviznu transu od prodaje PTT i kroz eventualne nove prodaje atraktivnih delova privrede, samo prihodi od toga ce sada biti mnogo nizi.

Cim prodje izborni mamurluk, treba koncipirati ekonomsku politiku za narednu godinu. Kakva ona moze biti, s obzirom da joj se u amanet prenosi stvorena ekonomska nestabilnost?

- To cemo videti vec kod predloga novih budzeta i procena ovogodisnjeg i drustvenog proizvoda za narednu godinu. Ako se kao do sada raspolozivi kolac za raspodelu svesno preceni da bi se pokrila veca prava od realno raspolozivog drustvenog proizvoda, onda je to sigurna najava inflatorne politike i u 1998. Sva ona druga zaricanja u stabilnost i dvocifrene stope rasta, koje Savezna vlada iz godine u godinu prepisuje u svoja formalna dokumenta, spadaju u vec vidjeno. Mislim da vlast jos nije odlucila kakvu ce stvarnu ekonomsku politiku voditi u narednoj godini. Najpre, ocekuje se da ce se dogoditi neko cudo u poslednjem tromesecju ove godine, u vidu bitnijeg rasta izvoza i smanjivanja deficita u platnom bilansu. To se naravno nece dogoditi, ali ce zato ostati uvecani problemi, koje ce trebati resavati u 1998, inace, poput ove godine, takodje, proglasenom godinom reformi. S obzirom na to da se i u iducoj godini odrzavaju republicki izbori u Crnoj Gori i na nestabilnu ukupnu situaciju, ocekujem nastavak populisticke politike, uz pokusaj da se iscrpljivanjem nacionalnih resursa odrzi stabilnost zemlje. U 1998. cemo verovatno vec zaliti za ovom godinom i propustenom prilikom da se milijarda i po PTT maraka investira u nova radna mesta i novu proizvodnju. Mozda to i nije tako lose, jer sve dok postoji privid da populisticka politika donosi ekonomske rezultate ne moze se u drustvu stvoriti kriticna masa spremna za ulazak u ozbiljne ekonomske reforme.

Kakve su sanse da nova republicka vlada, koju bi formirale tri "pobednicke" stranke u srpskom parlamentu, zauzme drugaciji ekonomski kurs?

- Da bi bilo sta mogla da uradi reformska vlada mora da ima opstu podrsku naroda, a nju moze da zaradi samo ako tom narodu kaze istinu o tome u kakvoj se situaciji zaista nalazi ekonomija zemlje i ukoliko predlozi razuman program izlaska iz krize. To pretpostavlja kraj populizma u ekonomskoj i razvojnoj politici i jasnu poruku da je ova zemlja bankrotirala i da bez rada, stednje i odlucnog suzbijanja korupcije u drzavi mi jednostavno nemamo sanse da obnovimo privredu i drustvo. Tesko je verovati da bi jedna radikalno, monarhisticka, komunisticka vlada to bila u stanju. Zato ocekujem nastavak korupcije i nekakvu kombinaciju ekonomskog populizma i napora da se proda jos po nesto od nacionalnih resursa da bi se takav koncept mogao odrzati. Valja sacekati da se vidi sastav nove republicke vlade i da se na osnovu njega proceni sa kakvom ekonomskom politikom cemo ziveti u iducoj godini.