PRELIMINARNI IZVESTAJ EVROPSKOG INSTITUTA ZA MEDIJE

Beograd. - Predsednicki kandidati Zoran Lilic i Vojislav Seselj imali su nejednak tretman u svim medijima tokom kampanje za drugi krug izbora, ali su te razlike bile najuocljivije u drzavnim glasilima i onima bliskim vlasti. Mediji su takodje posvetili znatno manje paznje izborima u poslednje dve sedmice u odnosu na period kampanje za prvi krug parlamentarnih izbora.

To su zakljucci istrazivanja koje je u poslednje dve sedmice u Srbiji sproveo Evropski institut za medije u saradnji sa agencijom "Beta" i Media centrom.

- Na RTS-u svi prilozi o Zorani Lilicu imali su pozitivnu konotaciju, dok su o Vojislavu Seselju bili dva puta vise negativni nego pozitivni. Oba kandidata su pozitivno zastupljena jedino na BK televiziji, ali je na njoj kandidat levice bio nesto prisutniji, saopstila je Snjezana Milivojevic, jedan od rukovodilaca istrazivackog projekta, na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Media pres centru.

U "Nasoj Borbi" i "Demokratiji", prema njenim recima, nije bilo pozitivnih tekstova o Seselju, dok je "Blic" objavljivao kratke faktografske zurnalisticke forme o obojici kandidata.

Izborni sadrzaji na sve tri televizije (BK, RTS, Sudio B) svedeni su na 10 do 12 procenata u odnosu na poslednju sedmicu uoci prvog izbornog kruga. Na Radio Beogradu i Radiju B 92 taj procenat je nesto visi (oko 18 procenata). Studio B je najvise paznje (oko 70 procenata) posvetio izbornoj proceduri i mogucem ishodu.

- "Nasa Borba" i "Demokratija" prenosili su poruku da izbori nisu vazni. "Politika" je podrzavala Zorana Lilica, dok su za ostale novine ("Blic", "Danas", "Vecernje novosti", "Dnevni Telegraf") izbori bili manje vazni, rekao je Jasa Lange, koordinator projekta.

"Duel" izmedju Zorana Lilica i Vojislava Seselja na RTS, po njegovim ocenama je pozitivan korak, ali je u preliminarnom izvestaju takodje ocenjeno da je taj "duel" bio pre razmena dvominutnih izjava o razlicitim temama nego stvarno suceljavanje.

Prema ocenama Stiva Krovsova, posmatraca i spoljno-politickog izvestaca londonskog "Independenta", RTS ne govori o srzi problema s kojima je suoceno srpsko drustvo. "Ta stanica ima, medjutim, ogroman uticaj na stanovnistvo i ljudi prihvataju njene poruke, zbog cega mora imati veliku odgovornost," rekao je Krovsov. Dodao je da je bojkot pitanje koje deli drustvo i da se zato o njemu mora prodiskutovati u medijima. Krovsov je rekao i da Vuk Draskovic hoce da kontrolise medije i da Studio B sada ima probleme koje ima i RTS. U preliminarni izvestaj Evropskog instituta za medije uneta je izjava Lile Radonjic, bivse urednice Studija B da su Vuk Draskovic, da su njegova supruga Danica i visoki funkcioneri SPO i po deset puta dnevno zvali nju i njene kolege kao i izjava Milana Bozica "Necemo davati pare za televiziju koja ne radi za nas". U razgovoru sa timom Evropskog instituta za medije Draskovic se zalio na "takozvane nezavisne medije koje finansira Zapad i da je njima u interesu da Milosevicev rezim ostane na vlasti jer bi njegov kolaps znacio kraj njihovom finansiranju". "U nizu navoda o raznim zaverama, gospodin Draskovic izgleda veruje da je neprijatelj svuda unaokolo. Postupci SPO odrazavaju onu vrstu netolerancije ciji je nastanak omogucila RTS, a koju opozicija niposto ne bi smela da nastavlja", ocenjuje se u izvestaju.

I. K.