LISABON POSREDUJE U POVEZIVANJU EU SA NAJVECOM LATINOAMERICKOM DRZAVOM

U borbi za primat u poslovanju sa kontinentom velikih mogucnosti, EU i SAD trenutno gadjaju najkrupniju metu - Brazil

Dragisa Popovic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Lisabona

Portugalski predsednik Horhe Sampajo je prilikom nedavne posete Brazilu poneo sa sobom kljuceve za vrata Evrope: posao je na put da bi u sopstvenoj licnosti simbolizovao srdacno rodjastvo dve zemlje sa dve obale Atlantskog okeana.

Revnost portugalskog sefa drzave da svoju malu zemlju na Iberijskom poluostrvu ucini sto neophodnijom Brazilu bila je uocljiva mnogim ovdasnjim posmatracima. Pored vise motiva predsednicke turneje, jedan je bio blize vremenski tempiran: podizanje stabilnog ekonomskog mosta izmedju Brazila i "starog kontinenta".

To je bio razlog sto su komentatori vodecih lisabonskih dnevnika ocenili posetu kao "uzbudljiv pohod tihog, ali vrednog predsednika". Za istaknute ekonomiste put je predstavljao "dobro isplanirani potez", potvrdjen cinjenicom da je Portugal u proteklih nekoliko godina (sa 1,5 milijardom dolara) postao sesti strani investitor u Brazilu -- odmah posle pet, od ukupno sedam najbogatijih zemalja na svetu. Zanimljivo je, takodje, da su lisabonski finansijeri uspeli da udju u sektor elektricne energije, uvek "rezervisan" za ekonomski mocne zemlje.

Turneja predsednika Sampaja, stalozenog prakticara, izmamila je jasne tonove iz bogatog dosijea brazilskih zelja, medju kojima je najvaznija bez sumnje poveravanje vazne posrednicke uloge Lisabonu kako za sticanje statusa u grupi 10 najvecih svetskih ekonomskih potencijala, tako i za nastojanje da Brazil postane uticajni clan Saveta bezbednosti UN. Brazil zeli, istovremeno, neprekidne dodire sa Evropskom unijom, i u Portugalu vidi izuzetno vaznog partnera koji ce pokrenuti tocak u realizovanju ovog ekonomskog izazova.

Centralna tema portugalsko-brazilskih razgovora, uz preplitanje raznih "iznudjenih koraka" za stvaranje ekonomske tezine, bila je zajednicki ispoljena zelja kako EU, tako i SAD za saradnju sa asocijacijom Merkosur, koja se smatra najdinamicnijom za otvaranje novih trzista duz teritorije latinskoamerickih drzava. Na tom planu je vidljivo nadmetanje, prema procenama ovdasnjih posmatraca, dva mocna partnera: EU nastoji, izgleda, da sto hitrije, uz pomoc portugalske diplomatije, ovu ekonomsku formaciju postavi u sferu svoje pune dominacije i uticaja; na drugoj strani Atlantika, SAD zele da sto brze stvore Severnoamericku zonu slobodne trgovine (NAFTA), veliko trziste sa centralnom ulogom Vasingtona.

Kako saznajemo u lisabonskim krugovima bliskim vladi, brazilski stav jeste - mada prilicno neodlucan - da se privoli Evropi, zahvaljujuci pozicijama svoga posrednika, Portugala. To je bio razlog, tvrdi se u Lisabonu, sto je Klintonova administracija obavestila brazilsku vladu da pomera unapred ranije odredjeni rok stvaranja zajednickog trzista cija je promocija bila predvidjena cak za 2005. godinu.

Uprkos izvesnog brazilskog opiranja nekim delovima projekta o stvaranju slobodnog trzista americkog kontinenta, vlada uverenje medju ekonomskim ekspertima da ce ipak izabrati "idealnu ravnotezu" i - po onoj narodnoj, po kojoj umiljato jagnje dve majke sisa - privoleti se i jednom i drugom trzistu. Istina je da Brazil dominira Merkosurom, a da je Portugal jedan od izuzetno vaznih partnera, pa je sasvim razumljivo sto je brazilski predsednik Kardoso jasno potvrdio da "Lisabon ima odlucujucu ulogu ako treba uskladjivati ekonomske protivurecnosti".