U NISKOM KAZNENO POPRAVNOM DOMU POSLE PROSLONEDELJNOG UBISTVA

"Sve sto se dogadja napolju moze se desiti i ovde i ne treba se zavaravati da zatvorski uslovi to mogu da eliminisu", objasnjava nas sagovornik iz KPD u Nisu.

Nis. - "U zatvoru ima svega cega ima i u zivotu. Mi nismo pod staklenim zvonom", kaze sagovornik "Nase Borbe", inace dobro upoznat sa zbivanjima u niskom Kazneno popravnom doma. Objasnjavajuci brutalni proslonedeljni obracun zatvorenika, ciji je epilog jedan ubijen i jedan povredjeni osudjenik, nas sagovornik razumljivo insistira da ostane anoniman.

Ovo je treci zatvorenicki obracun sa tragicnim posledicama za poslednjih osam godina, sto se smatra "prosekom" u jugoslovenskim zatvorskim uslovima. Prema njegovim recima, u ovom zatvoru je bilo i pobuna i protestnih okupljanja zatvorenika, ima reketiranja i bekstva, moze se pronaci droga, ali postoji i organizovani i placeni zatvorenicki rad, pohadjanje osnovne i srednje skole, pa i izlazak na izbore. "Sve sto se dogadja napolju moze se desiti i ovde i ne treba se zavaravati da zatvorski uslovi to mogu da eliminisu", objasnjava nas sagovornik iz KPD u Nisu.

Paznju domace javnosti skrenuo je poslednji slucaj zatvorenickog obracuna, u kojem je Radisav Ivanovic (44) iz Gornjeg Milanovca metalnom sipkom od radijatora ubio Meha Cehajica, a povredio Milana Aleksica. Napao ih je oko ponoci, dok su u zajednickoj prostoriji gledali televizijski program, zbog toga sto su ga "otkucavali upravniku". Nakon toga je mirno otisao na spavanje. Zatvorski cuvar je u toku noci "jedva" uspeo da probudi coveka koji je neposredno pre toga ubio drugog zatvorenika, usred ustanove u kojoj je izdrzavao kaznu od 20 godina zbog dvostrukog ubistva.

"Nase zakonodavstvo poznaje samo kaznu zatvora, a ne i izdrzavanje te kazne u samici za posebno teske kriminalce, koje je predvidjeno samo kao disciplinska kazna za one koji se ogrese o zatvorski red. Ove teske kriminalce u redovnim okolnostima ne smestamo u samice, vec u takozvanu izolaciju, u odeljenja u kojima je manji broj ljudi, kako kao konfliktne licnosti ne bi dolazili u sukob sa velikim brojem zatvorenika. Zato je i Ivanovic, koji je nekoliko puta premestan iz niskog, istockog ili pozarevackog zatvora, bio na odeljenju oslobodjenih od rada, na kojem su stariji ili radno nesposobni", kaze nas sagovornik i dodaje da se u niskom KPD medju 820 zatvorenika i 80 pritvorenika nalazi jos "oko 15 zlocinaca slicnih Ivanovicu".

U ovom zatvoru se nalaze i osudjenici na smrt Vucko Manojlovic, kojeg presuda tereti za ubistvo zamenika okruznog javnog tuzioca u Leskovcu , kao i Milan Ivkovic, koji je na ulici nozem ubio niskog sudiju. Manojlovic je cak jugoslovenski rekorder u cekanju na izvrsenje smrtne kazne, koja mu je izrecena jos daleke 1985. godine. Za to vreme su preminula cak sedmorica ljudi koji su ucestvovali u dokazivanju i izricanju njegove smrtne kazne za krivicno delo ubistva, koje Manojlovic i danas uporno negira. "Posto o njegovoj molbi za pomilovanjem jos nije odlucivano moglo bi se dogoditi da ona bude usvojena, te da mu smrtna kazna bude preinacena na kaznu zatvora od 20 godina, i da covek koji je (za sada) vise od 12 godina cekao presudjenu smrt, za osam godina izadje na slobodu", kaze nas sagovornik precizirajuci da srbijansko zakonodavstvo predvidja, dok savezno iskljucuje smrtnu kaznu.

On dodaje da se u niskom KPD pre 20 godina dogodila klasicna pobuna albanskih zatvorenika, tokom koje je bilo i ubijenih ili zarobljenih sluzbenih lica. Pre vise od pet godina organizovan je masovan protest zatvorenika u zatvorskom krugu, tokom kojeg je trazena generalna amnestija. Ovakve masovne pojave suzbijene su po veoma jednostavnom receptu: posto je ustanovljeno da sve masovne pobune krecu iz trpezarije, gde su opstu podrsku dobijale samo "smisljeno izvikivane" optuzbe da "hrana nista ne valja", ona je "kolicinski uvecana za 50 odsto i popravljen je kvalitet".

"Od tada nema masovnih protesta zatvorenika, ali se dogadjaju grupni ili pojedinacni incidenti. Zatvorenici zavode neki svoj red, slicno bosovima u podzemlju. Grupisu se po regionalnom principu, tako da u nasem KPD postoje takozvane niske, beogradske, krusevacke, kraljevacke i novopazarske grupe, koje naizmenicno imaju prednost. One se bave i trgovinom cigaretama ili lekovima, pogotovu onim nervnim, ili onim koji imaju narkoticno dejstvo. Dogodi se i da se u zatvor unosi droga, a ima i zatvorenickog reketiranja. Ove pojave suzbijamo razbijanjem tih grupa u cemu nam pomaze Ministarstvo pravde koje ih premesta u druge zatvore", kaze saagovornik "Nase Borbe" i dodaje da je pre petnaest godina jedan zatvorenik uspesno pobegao, a pre tri meseca i drugi, koji se jos nije "vratio" na izdrzavanje kazne.

Ipak, nas sagovornik nabraja i potpuno uobicajene zivotne podatke, koji se mogu cuti po preduzecima, na ulici ili u svakoj kuci. On kaze da je zatvorsko preduzece "Deligrad", koje uposljava osudjenike, najveci proizvodjac bojlera i sporeta u Jugoslaviji, ali da "deli sadasnju sudbinu ostalih privrednih preduzeca" u zemlji. I da zatvorenici primaju nadoknadu za rad u njemu ili u prilicno reprezentativnom restoranu pored KPD, na bazenu ciji je vlasnik KPD ili na drugim poslovima koja se krece od vise desetina do 150 dinara. "Dogadja se da ovu zaradu zatvorenici ne koriste vec je salju kuci, posto im i porodice nemaju vece prihode", kaze.

Z. Miladinovic