DANAS U LUKSEMBURGU ZASEDA SAVET MINISTARA EU

Sefovi diplomatija Evropske unije trebalo bi danas da potvrde odluku o otvaranju Biroa u Pristini i primenu dogovorenih mera na Kosovu

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U Luksemburgu, gde je krajem juna 1991. pocela evropska "balkanska avantura", sefovi diplomatije "petnaestorice" ce se danas ponovo posvetiti bivsoj, i narocito sadasnjoj, Jugoslaviji. Kriza je, u medjuvremenu, tako evoluirala da je danas, iz evropske perspektive, Srbija (i-ili SR Jugoslavija) "veci problem" i "opasnije zariste"... od Bosne. Kao i u junu 1991, i danas je problem sta, ako ista, EU moze da ucini da bi Jugoslaviju - onda bivsu a u ovoj prilici sadasnju - "spasila od nje same". Jer, ovdasnja je ocena da se Srbija (i-ili SR Jugoslavija)... sve vise udaljava od Evrope, destabilizuje i fragmentizuje, sto moze imati pogubne posledice po citav region.

Danasnja rasprava u Savetu ministara EU bice, u velikoj meri, uslovljena ishodom jucerasnjih predsednickih izbora u Srbiji i Crnoj Gori, kao i proslonedeljnim brutalnim policijskim intervencijama u Pristini i Beogradu. O ovom drugom Evropska unija se, zajedno sa Sjedinjenim Drzavama, vec izjasnila ostrim saopstenjem, u kojem je snazno osudila upotrebu sile protiv mirnih demonstranata u Pristini i Beogradu, direktno pripisujuci predsedniku Milosevicu odgovornost za policijske brutalnosti, kao i za nove pokusaje uspostavljanja politicke kontrole nad medijima u Srbiji. U evropskim diplomatskim krugovima se ocekuje da ce Savet ministara danas barem ponoviti - ako ne i zaostriti - stavove iz pomenutog saopstenja, te da ce posebno insistirati na sto hitnijoj primeni mera na Kosovu, koje su na septembarskoj sednici Saveta zatrazene od Beograda: uspostavljanje dijaloga, uzdrzavanje od nasilja, implementacija sporazuma o obrazovanju, povratak misije OEBS! i, konacno, otvaranje biroa EU u Pristini.

Evropljani vec odavno insistiraju na nuznosti svog prisustva na Kosovu, kako bi na licu mesta videli sta se zaista desava (buduci da im obe strane nude samo svoje, dijametralno suprotne, verzije tamosnjih zbivanja), i da bi bili u prilici da direktno uticu u pravcu "evropskog resenja" tamosnje krize. A to resenje bi, kako isticu, moralo da ukljuci "razuman stepen demokratije, autonomije, samouprave, postovanja ljudskih i manjinskih prava, vladavine zakona i ekonomskog prosperiteta". Mada su se vlasti u Beogradu dosad uporno protivile evropskom prisustvu na Kosovu, u evropskim diplomatskim krugovima su optimisti i smatraju da ce - ukoliko Savet ministara danas potvrdi odluku o otvaranju biroa EU - "to vrlo brzo biti realizovano." Sira rasprava o "koherentnoj politici" EU prema Srbiji i-ili SRJ ce, kako se najavljuje, biti vodjena na novembarskoj sednici Saveta ministara, mada ce sefovi diplomatije "petnaestorice" vec danas razmotriti preliminarne izvestaje koji se, na tu temu, pripremaju u Evropskoj komisiji i Ad-hok grupi za bivsu Jugoslaviju. Novembarska bi rasprava, nagovestavaju u ovdasnjim diplomatskim krugovima, trebalo da bude "sira" od pukog preispitivanja da li je SRJ ispunila evropska "ocekivanja" iz politicke deklaracije od 29. aprila 1997, na osnovu kojih ("ocekivanja") su joj tom prilikom odobrene tzv. autonomne trgovinske mere, tj. izvozne povlastice. Ideja je da se raspravlja ne samo o tome da li, ili ne, produziti vaznost pomenutih povlastica i za narednu godinu, vec i sta uciniti na stabilizaciji prilika u Srbiji... a da se time, istovremeno, ne stabilizuje rezim.

U delu rasprave posvecene Bosni, Savet ministara ce, kako je najavljeno, insistirati na hitnoj i punoj primeni rezultata nedavnih lokalnih izbora; podrzace parlamentarne (ali ne i ostale) izbore u Republici Srpskoj i odobriti pomoc misiji OEBS za njihov nadzor, te, konacno, precizirati modalitete evropske pomoci onim delovima Republike Srpske koji saradjuju u primeni mirovnih sporazuma.