UTICAJ IZBORNIH REZULTATA NA POLITIKU KURSA

Zaostravanje ili "podmazivanje"?

U Centralnoj banci intenzivno razmatraju moguce mere za stabilizaciju kursa. Da li ce vlast u slucaju ponovljenih izbora igrati na adut stabilnog kursa i cena ili novo "kupovanje" glasova

Devizni kurs na crnom trzistu neznatno je pao, tako da su dileri juce marku otkupljivali za 3,9 dinara, a prodavali za 4,1 dinar - ovo bi mogao biti nagovestaj da ce kurs zaista pasti posle izbora, kao sto su zvanicnici u nekoliko navrata najavljivali i da je pomeranje vise psiholoske prirode. Ta konstatacija, doduse, moze i da stoji kad je u pitanju ulicna prodaja deviza, s obzirom da se na tom delu deviznog trzista, prema procenama strucnjaka, "vrti" oko desetak miliona maraka, sto je iznos koji ne moze bitnije da utice na dugorocnije formiranje deviznog kursa.

Mnogo je bitnije sta se desava u deviznim transakcijama izmedju preduzeca i banaka - one se jos uvek odvijaju po kursu od 3,7 dinara za marku i retki su oni koji su bili spremni da devize kupuju po visem kursu. To drugim recima znaci da sticung nije pratio paritet ulicnog kursa, a on je pravi pokazatelj kada privredni subjekti prestaju da "veruju" u stabilnost zvanicne monetarne politike. Jedno od objasnjenja je da preduzeca i banke zapravo nisu imale viska dinara za ove operacije, jer su pred izbore ubrzano isplacivane plate, penzije i ostala davanja, a taj novac, koji je zavrsio kod gradjana, delom je poljuljao ulicni kurs.

Politicke kalkulacije

Drugi razlog vezuje se za politicke kalkulacije, u prvom redu za ishod predsednickih izbora u obe federalne jedinice. Pre nego sto budu objavljeni konacni rezultati izbora, poslovni ljudi nisu u stanju da predvide kakvu ce kursnu politiku voditi monetarne vlasti. Moguce je da ce, u slucaju ponovljenih izbora, tokom nove izborne kampanje, vlast igrati adutom stabilnog kursa i cena, sto bi znacilo da ce morati da se preduzmu ostre monetarne mere na povlacenju novca radi odbrane dinara.

Evakuacija
Prema nezvanicnim informacijama pojedinih bankara, pocetkom leta je izvesni spekulativni ino kapital preko racuna domacih preduzeca usao na domace novcano trziste, motivisan tadasnjim atraktivnim kamatama i stabilnim kursom. U medjuvremenu doslo je do smanjivanja kamatnih stopa (koje su, doduse, u odnosu na svet i dalje visoke), sirokogrudog emitovanja dinara i rasta kursa, na sta spekulanti nisu racunali. Sada se oni trude da "evakuisu" svoj kapital i ponovo ga vrate u tvrdu valutu, sto takodje uvecava traznju za devizama i utice na rast kursa. Prema proceni ovog bankara, rec je o nekih petnaestak miliona maraka tog spekulativnog kapitala. To u stvari i nije neka znacajna suma, ali se sada sve nezgodno uklopilo.

Druga je mogucnost da se uspeh na tim izborima ponovo pokusa kupiti redovnim isplatama prinadleznosti gradjanima. U tom slucaju, nije moguce znacajnije povlacenje viska dinara, a samim tim ni obaranje crnog kursa. Vlasti bi najvise odgovaralo da ostvari oba ova cilja, ali posto to nije moguce, najverovatnije ce se odluciti za njihovu kombinaciju, a u tom slucaju nijedan nece biti u potpunosti ostvaren. Ukoliko na ovim izborima ipak dobijemo predsednika, jedno je izvesno - prestaje potreba da se biraci "podmazuju" punim kovertama, cak bi u izvesnom smislu monetarnoj vlasti bilo i lakse da vodi restriktivniju monetarnu politiku, naravno, ukoliko bi stabilnost kursa i cena i dalje ostali politicki ciljevi.

Ovih dana se u Centralnoj banci, prema tvrdnjama upucenih izvora, intenzivno razmatraju moguce mere za stabilizaciju kursa. Posrednim putem, izvesna kolicina dinara vec je povucena sa racuna preduzeca u bankama, a posto pojedine drzavne banke prodaju izvesne kolicine deviza gradjanima, ocigledno je da je skroman deo deviznih rezervi Narodna banka odvojila i za te namene. Za sada jos uvek nema vecih intervencija Centralne banke na deviznom trzistu, iako raste traznja preduzeca za devizama, radi uvoza za finalizaciju proizvodnje do kraja godine. Istovremeno se na regularnom deviznom trzistu primecuje smanjena ponuda strane valute. Strucnjaci procenjuju da su banke oprezne, iscekujuci dalji rasplet, a da se i u samoj Centralnoj banci preracunavaju koliko deviznih rezervi jos treba "zrtvovati" za stabilizaciju kursa.

Povratak sticunga

Prema tumacenjima pojedinih eksperata, posto Narodna banka nema veliki izbor u primeni monetarnih instrumenata, moze se ocekivati da se do kraja godine pusti veci uvoz radi stabilizacije trzista roba i deviza i da se za to potrosi znacajniji deo deviznih rezervi. Neki bankari, medjutim, upozoravaju na drugu stranu medalje - ukoliko kurs ostane fiksiran na sadasnjem nivou, to ce destimulisati izvoznike i da izvoze i da unose devizni priliv u zemlju. Posto su upravo izvoznicima, radi deviznog priliva, deljeni krediti od prodaje dela PTT Srbije preko Fonda za razvoj, pitanje je koliko ce se od izvoza uopste zaraditi i da li ce krediti biti vraceni. Sto se vise bude povecavala razlika izmedju crnog i zvanicnog kursa, to ce i sanse za njihovo vracanje biti manje, jer ce se preduzeca ponovo okrenuti sticungu kao proverenom nacinu za popravljanje sopstvene materijalne situacije.

Bojana Jager
Biljana M. Stepanovic

Steta se tri puta duze ispravlja
Pod uslovom da Narodna banka u najskorije vreme preduzme konkretne mere za smirivanje kursa, treba da protekne najmanje mesec dana da bi se osetili njihovi efekti i stabilizovala situacija na crnom trzistu, ocenjuju finansijski eksperti. Dosadasnje iskustvo je pokazalo da je za povratak kursa na raniji ili priblizan nivo potrebno tri puta vise vremena nego za njegovu prethodnu destabilizaciju.
Jedan od bankara nasih sagovornika ovo potvrdjuje konstatacijom da je bankama, ukoliko se radi povlacenja viska dinara poveca obavezna rezerva, potrebno bar dvadesetak dana da naplate plasmane i dodju do novca za njeno izdvajanje.