ZALBENO VECE HASKOG TRIBUNALA NALOZILO VRACANJE PREDMETA DRAZENA ERDEMOVICA NA NOVO ODLUCIVANJE

Optuzeni Erdemovic, osudjen na 10. godina zatvora za masakr Muslimana iz Srebrenice, treba ponovo da se izjasni da li je kriv za zlocin protiv covecnosti, kako se prvobitno izjasnio, ili za ratni zlocin odnosno da se izjasni da nije kriv

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Jucerasnja odluka Zalbenog veca u slucaju Drazena Erdemovica pokazuje do koje su mere bili izlisni nedavni hrvatski zahtevi - najpre od samog Tribunala, a potom od americke administracije - za "pismenim garancijama" da ce optuzeni imati "fer sudjenje" pred Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju. Ta odluka, naime, dokazuje doslednost haskih sudija u postovanju prava optuzenih. Sudijama je, u ovom slucaju, do toga bilo vise stalo nego samom optuzenom, sto im je on na svoj nacin i rekao nakon saopstavanja odluke.

Zalbeno vece je, juce, slucaj Drazena Erdemovica vratilo na ponovno odlucivanje, jer je ocenilo da optuzeni, u trenutku kada je priznao krivicu, "nije bio dovoljno informisan" o znacenju i posledicama izbora koji je tom prilikom napravio. Naime, posto je zlocin koji je priznao - ucesce u streljanju vise stotina muslimanskih civila na farmi Pilica u regionu Srebrenice - u optuznici bio alternativno kvalifikovan kao zlocin protiv covecnosti ili ratni zlocin - Erdemovic je, posto ga je sudija Zorda 31. maja prosle godine pozvao da se opredeli, rekao da je kriv za zlocin protiv covecnosti.

Vecina sudija Zalbenog veca ocenila je da je Erdemovic time izabrao po sebe tezu kvalifikaciju, iz cega su zakljucili da nije bio "informisan". Suprotnog misljenja bio je samo kineski sudija Li, koji smatra da ratni zlocini nisu ni po cemu "laksi" od zlocina protiv covecnosti. Sudija Li je, zbog toga, bio za preispitivanje i eventualno ubazavanje prvostepene presude izrecene Drazenu Erdemovicu (10 godina zatvora), ali je vecina zakljucila da se optuzenom mora pruziti prilika da se ponovo - ovog puta "informisano" - izjasni o svojoj krivici ili nevinosti, pred novim Pretresnim vecem koje ce sacinjavati sudije Jan iz Pakistana, Karibi-Vajt iz Nigerije i Sahabuden iz Gvajane.

Kako ce novi postupak izgledati, zavisice iskljucivo od samog Erdemovica. Optuzeni ce, kako mu je juce potanko objasnio predsednik Kaseze, moci da bira izmedju tri opcije:

Kao prvo, moze da prizna krivicu za ratni zlocin, i u tom slucaju ce mu novo Pretresno vece - bez sudjenja - odmeriti novu kaznu, pri cemu moze uzeti u obzir, kao olaksavajucu okolnost, njegovu odbranu da je zlocin izvrsio pod pritiskom i pretnjom.

Drugo, Erdemovic moze ponoviti svoje prvobitno priznanje krivice za zlocin protiv covecnosti. I u tom slucaju bi mu novo Vece - takodje bez sudjenja - odmerilo novu kaznu, uzimajuci u obzir i vec pomenute olaksavajuce okolnosti na koje se poziva.

Treca Erdemoviceva opcija je da na ponovljenom izjasnjavanju izjavi da "nije kriv", u kom slucaju bi usledilo puno sudjenje, sa izvodjenjem dokaza obeju strana, u prilog ili protiv optuzbe koja mu je pripisana. No, u tom slucaju, kako mu je predoceno, ne bi mogao da trazi oslobadjanje od kazne zato sto je - kako je tvrdio i u prvostepenom i u zalbenom postupku - zlocin izvrsio po naredjenju i pod prinudom, odnosno pretnjom da ce, ukoliko odbije da ubija, i sam biti ubijen.

Zalbeno vece je, naime, vecinom glasova (3 prema 2), presudilo da naredjenje ili prinuda ne mogu da budu "potpuna odbrana" za vojnike optuzene za zlocine protiv covecnosti ili ratne zlocine, koji ukljucuju ubijanje neduznih civila. Za takav zakljucak su glasali - i nasiroko ga obrazlozili u izdvojenim misljenjima prilozenim odluci (ukuno vise od 250 strana) - sudije Mekdonald (SAD), Vora (Malezija) i Li (Kina). U manjini su ovog puta ostali predsednik Kaseze (Italija) i sudija Stiven (Australija), koji smatraju da bi pod odredjenim strogim uslovima prinuda mogla da bude "potpuna odbrana" i za tako teske zlocine. Ovaj zaklucak vecine ce, nema sumnje, biti od velikog znacaja za buduca sudjenja pred haskim Tribunalom.

Erdemovic je, dakle, suocen sa izborom koji nije zeleo. On je, naime, zeleo samo izvesno ublazavanje izrecene kazne, i jos u raspravi o zalbi je trazio od svog branioca da povuce sve argumente koji bi mogli dovesti do novog sudjenja. To je i juce ponovio. Delujuci zbunjeno i ljutito, Erdemovic je Zalbenom vecu rekao da "ne zeli novo sudjenje", te da je i njemu i njegovoj porodici "dosta da mu se ime povlaci po stampi i televiziji."

Njegov branilac, novosadski advokat Jovan Babic nam je, nakon rasprave, rekao da je zadovoljan odlukom i najavio da ce se Erdemovic - ne odstupajuci od onoga sto je vec rekao o zlocinu u kojem je ucestvovao - najverovatnije opredeliti za prvu opciju, odnosno promeniti pravnu kvalifikaciju svog priznanja u ratni zlocin. Za sta bi, nada se Babic, mogao da dobije blazu kaznu od one koja mu je izrecena za zlocin protiv covecnosti.