MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Ekonomska stabilnost u narednim mesecima moze se odrzati samo ako centralna banka "baci u vatru" devizne rezerve i tako poveca spoljnotrgovinski deficit i povuce visak dinara. Sada je vreme za prelaz na kontrolisani fluktuirajuci kurs, preporucuju u ovom Institutu

U avgustu nije doslo do nominalnog povecanja samih zarada, vec do ubrzanih isplata zaostalih plata u prosveti, zdravstvu, upravi i drugim delatnostima iz javnog sektora, a prema vazecoj metodologiji, to ce sada za sobom povuci nuzno i rast penzija. Zato bi nominalne penzije za septembar morale da budu uvecane za 27,4 odsto, sto je nova neravnoteza koju je sebi na vrat natovarila tekuca ekonomska politika, konstatuju u MAP Instituta ekonomskih nauka. Ovakva bujica novca (krajem avgusta stanje novcane mase je preslo 8,7 milijardi dinara) jos uvek nije izazvala ozbiljniji pokret cena, ali je zato crni kurs, uprkos intervencijama u menjacnicama ogranicenog dometa, "pobegao" od zvanicnog za preko 20 odsto, a ta razlika nedvosmisleno ukazuje na buduci uzlet inflacije. Pri tome treba imati u vidu da su sredstva od prodaje "Telekoma" za ovu godinu verovatno "pri kraju", a da se na najavljene efekte na proizvodnju i izvoz jos ceka.

Dogodilo se jos nesto, izgubljeno je letos uspostavljeno krhko poverenje u dinar, kada je bilo zabelezeno da se deo transakcija iz sive devizne zone preselio u poslovanje sa domacom valutom. Zato je i novcana masa mogla biti povecana bez inflacije. Medjutim, sada imamo ponovo obrnut tok, jer se preteralo sa kreiranjem dinara, i poslovne transakcije se vracaju u devize, odnosno sve se opet obracunava u stranoj valuti. U takvim uslovima visak dinara vrsi snazan pritisak na cene.

Zanimljivo je da su se ovog puta strucnjaci Instituta ekonomskih nauka uzdrzali od prognoza bliske ekonomske buducnosti, zato sto se u osnovi ne zna kakva ce se ekonomska politika voditi u narednim mesecima, kao sto se ne zna ni kakva ce se vlada formirati posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Uz primedbu da nijedan kabinet nece biti dugog veka, Stojan Stamenkovic, istice da je otvoreno pitanje kolika ce biti stabilnost bilo koje vlade zasnovane na sada mogucim koalicijama, pri cemu ne treba iskljuciti ni mogucnost da uopste ne dodje do koalicionog sporazuma. Parlamentarna kriza je moguca - ako ne danas, onda u bliskoj buducnosti.

Zato se otvara dilema da li ce u narednim mesecima uopste postojati interes da se odrzi ekonomska stabilnost. Jedini moguci nacin za to je prodaja deviznog stoka koji je stvoren u NBJ, kako za povecanje deficita u robnoj razmeni i robne ponude tim putem, tako i za povlacenje viska novcane mase koji se zatekao u rukama stanovnistva. Ako tog interesa ne bude, svi ostali instrumenti koji stoje na raspolaganju Centralne banke nece biti dovoljni da se izbegne ulazak u novu inflacionu spiralu, konstatuju u MAP-u. I prognoziraju, (prema kolicini emitovanog novca), da su se tokom poslednja tri meseca devizne rezerve sa kojima rukuje NBJ povecale za 620 do 640 miliona maraka, ili za oko 350 miliona dolara. Barem bi tako trebalo da bude.

U Institutu ekonomskih nauka smatraju da je sada pravi momenat da se predje na kontrolisano fruktuirajuci devizni kurs, jer Centralna banka ima dovoljne rezerve za njegovo odrzavanje u omedjenim granicama. Poslo bi se od sadasnjeg nivoa trzisnog kursa. U prodaji deviza radi ocuvanja stabilnosti cena, i drzanja novcane mase na prihvatljivom nivou, po grubim procenama, na ovaj nacin ustedelo bi se najmanje oko 100 miliona maraka, u odnosu na to koliko bi ista operacija kostala pri zadrzavanju postojeceg fiksnog kursa, uvereni su u ovom Institutu.

Bojana Jager