AMERICKO PRIZNANJE ZAGREBU I NOVO UPOZORENJE BEOGRADU I PALAMA

Vlada SAD direktno prozvala predsednika Milosevica da iskoristi svoj uticaj, kako bi i srpska strana u Bosni izrucila optuzene za ratne zlocine haskom Tribunalu. Steze se obruc oko Karadzica i Mladica

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Predstavnik za stampu Stejt dipartmenta Dzejms Rubin bio je u ponedeljak sasvim jasan:

"Pre dva meseca, na sastanku sa nasim specijalnim predstavnikom Gelbardom u Splitu, predsednik Tudjman obecao je da ce uciniti sve sto je u njegovoj moci da bi se Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine predali optuzeni Hrvati koji su se nalazili na slobodi. To obecanje sad je donelo konkretne rezultate. Odbijanje Beograda i Pala da ispune svoje obaveze iz Dejtona oko ratnih zlocinaca u potpunoj su suprotnosti sa ovim danasnjim zbivanjima u Hrvatskoj. Optuzeni bosanski Srbi, ukljucujuci Radovana Karadzica, Ratka Mladica i ostale, i dalje su na slobodi. To je neprihvatljivo."

Pomenuto Rubinovo upozorenje, medjutim, bilo je samo jedno od nekoliko koja su se cula u poslednjih 48 sati: na dva paralelna koloseka - preko svog specijalnog emisara u beogradskom Belom dvoru i preko svog predstavnika za stampu u Stejt dipartmentu - vlada SAD direktno je prozvala jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, trazeci da i on (po Tudjmanovom receptu u sredjivanju bosanskih Hrvata) "iskoristi svoj uticaj" kako bi i srpska strana ispunila svoju obavezu vezanu za saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine.

Prema informaciji objavljenoj u Vasingtonu, to je - pored razgovora o problemu sa RTV predajnicima, slobode stampe i reorganizacije policijskih snaga u Republici Srpskoj - bila glavna poruka koju je americki mirovni posrednik Robert Gelbard imao prekjuce za Milosevica, uz istovremeno ponovno izrazavanje nezadovoljstva Klintonove administracije zbog (kako je posebno naglaseno) daljeg odbijanja vlasti u Beogradu i na Palama da ispune svoju medjunarodnu obavezu oko izrucenja optuzenih za ratne zlocine Tribunalu u Hagu.

"Od predsednika Milosevica nije se culo nista novo oko tog pitanja" - sapsteno tim povodom u Stejt dipartmentu, u odgovoru na novinarsko pitanje kakvo je bilo reagovanje jugoslovenskog predsednika na ko zna koju po redu poruku ove vrste koja mu se, posredno i neposredno, upucuje u poslednje vreme iz Vasingtona. Istovremeno, kako je novinare izvestio Dzejms Rubin, svi optuzeni za ratne zlocine koji su jos uvek van domasaja haskih istrazitelja, "moraju da imaju na umu da SAD ostaju spremne da zadrze otvorenim sve moguce opcije koje ce uciniti da se oni nadju pred tuziocima Medjunarodnog tribunala".

Tim povodom, u Vasingtonu jos jednom je ponovljeno upozorenje da ce Jugoslavija ostati u medjunarodnoj izolaciji i van evropskih tokova sve dok vlasti u Beogradu ne ispune tu obavezu iz Dejtona.

"Sto se tice pitanja ratnih zlocinaca, Gelbardova poruka za Milosevica bila je - sad je na vas red, ukoliko zelite da se vasa zemlja vrati u medjunarodnu zajednicu. Ukoliko zelite da dobijete mogucnost da uzivate blagodeti nove Evrope koja se gradi, onda bi trebalo da obratite posebnu paznju i da se ugledate na ono sto je ucinio predsednik Tudjman upotrebljavajuci svoj uticaj kod bosanskih Hrvata. Odbijanje predsednika Milosevica da preduzme te korake ostavice ga i dalje izolovanim u medjunarodnoj zajednici, dok ce njegov narod nastaviti da trpi posledice izolacije koja ce prema Milosevicu i dalje biti primenjivana", culo se, pored ostalog, u saostenju Stejt Departmenta o Gelbardovim razgovorima sa predsednikom SRJ u Beogradu uz napomenu da se u Milosevicevom odgovoru na ovo ponovljeno upozorenje nije culo nista od onoga sto bi za americku stranu bilo novo ili ohrabrujuce.

Istovremeno, Franji Tudjmanu odato je u Stejt Departmentu posebno i gromoglasno priznanje za obezbedjivanje predaje Tribunalu u Hagu Daria Kordica i devetorice ostalih optuzenih bosanskih Hrvata - uz ocenu da taj korak predstavlja "znacajan napredak u sprovodjenju dejtonskog ugovora" i uz najavu da ce medjunarodne finansijske institucije i Evropska Unija imati u vidu "ovaj znacaj potez vlasti u Zagrebu".

A, sta bi to moglo konkretno da znaci, videlo se vec sinoc u Vasingtonu gde je nezvanicno saopsteno da je Svetska banka spremna da isplati Hrvatskoj vec ranije odobreni zajam u iznosu od 30 miliona dolara, ciju je realizaciju Amerika blokirala od proletos, zbog dojucerasnjeg Tudjmanovog pokusavanja da izbegne obavezu vezanu za saradnju sa Medjunarodnim tribunalom iz Haga.

"Visemesecni americki pritisak na Franju Tudjmana najzad se isplatio, ali taj pritisak zasad ne daje zeljene rezultate kad je rec o Slobodanu Milosevicu, patronu bosanskih Srba, koji se nasao na udaru svojih ultranacionalista" - izvestio je povodom hasko-hrvatskog proboja americki Nacionalni radio, konstatujuci da je "pocela da se steze mreza NATO-a oko Karadica i Mladica" i da bi njihovo hvatanje, kako se procenjuje, moglo da usledi neposredno posle skupstinskih izbora u RS, zakazanih za 15. novembar.