TOMAS STANKOVIC, POTPREDSEDNIK ZA FINANSIJE ICN ZA ISTOCNU I CENTRALNU EVROPU

Cena akcija ICN Framasjutikls porasla je od pocetka godine za preko 150 odsto, sto radnike bivse "Galenike" koji nisu prodali deonice kandiduje za najpazljivije citace izvestaja Njujorske berze. Kako se to dogodilo i da li ce taj uspno biti nastavljen

Tanja Jakobi

Dva puta iz tehnickih razloga u "Nasoj Borbi" nije se u redovnom terminu sredom, pojavila lista akcija stranih kompanija. Drugog cetvrtka, javio se jedan ljutiti glas pitajuci da li ce se lista pojavljivati ubuduce ili ne i kolika je cena akcija ICN.

Iako je Jugoslavija udaljena s medjunarodnih finansijskih trzista, a u zemlji dosadasnji napori nisu ucinili berzanske izvestaje opstenarodno citljivim i upotrebljivim, bar par hiljada Jugoslovena, ima razloga da motri na skracene liste podataka sa Njujorske berze.

Iako dividende na akcije - sudeci po gundjanju u redovima deonicara ICN Jugoslavije koji su pre par meseci cekali svoje isplate, po atraktivnosti, nemaju mnogo veze sa onim zamasnim iznosima koji su dobijani u Dafiment banci, vlasnici imaju dobrih razloga da se raduju. Ovlasan pogled dovoljan je da se vidi da na listi 31 svetske kompanije kotirane na Njujorskoj berzi koju objavljuje "Nasa Borba", ICN, po rastu cene akcija od pocetka godine, tuce sve rekorde. O razlozima koji su doveli do skoka akcija ICN na svetskim berzama i planovima ICN Jugoslavija, razgovarali smo sa Tomasom Stankovicem, potpredsednikom za finansije ICN za Istocnu i Centralnu Evropu.

Analiticari oprezni

Tomas Stankovic: Ima mnogo razloga za rast cena akcija, ali je najvazniji, izjava naseg partnera "Sering Plau" da njihov "interferon" i nas preparat "ribavarin" imaju velikog uspeha u lecenju hepatitisa C. Svi analiticari ocekivali su vest da je pronadjena nova terapija za HC, ali cena akcija je skocila tek posto je to zvanicno objavljeno. To je samo pocetak. Sada cekamo jos licencu FDA, americke Agencije za hranu i lekove, kako bi lek mogao biti komercijalizovan. Postoje, medjutim, i drugi razlozi zbog kojih verujemo da ce rast na berzi biti nastavljen.

NB: Kad je ICN kupio Galeniku, akcija na Njujorskoj berzi porasla je zbog dobrog poslovnog poteza. Sada imate veliki broj fabrika u Istocnoj i Centralnoj Evropi. Koliko su te kupovine imale uticaja na rast akcija?

TS: Te akvizicije imale su velikog uticaja. Analiticari vide da smo se mi fokusirali na taj deo sveta, na nova trzista i nameravamo i dalje da ulazemo u kupovinu i razvoj novih fabrika na tom podrucju. Ali ipak to nije bilo odlucujuce, jer ekspanzija u Istocnoj Evropi istovremeno znaci i ulaganja sa visokim rizikom. Zato su analiticari oprezni i uvek cekaju konkretne rezultate tih nasih poduhvata.

Sto se tice Jugoslavije, zaista su tada znacajno skocile akcije ICN na Njujorskoj berzi. Sada nas put vodi u Rusiju, tamo smo do sada imali tri fabrike, cetvrtu smo upravo kupili, a petu cemo kupiti u narednih mesec dana.

NB: S obzirom da su najveci troskovi farmaceutskih kompanija u onom delu dok traje ispitivanje novih lekova, i da je FDA veoma stroga, a proces dobijanja dozvole dugotrajan, da li ste i koliko istrazivackih aktivnosti preneli u vase kompanije na Istoku i koliko to ima uticaja na troskove i profit kompanije?

TS: Kada smo privatizovali "Galeniku" 1991. godine, u nju smo preneli cetiri proizvoda, cetiri molekula sa obecavajucim potencijalom, te se ovde ne rade studije vezane za razvoj tih lekova. Poredeci kvalitet istrazivanja u SAD i ovde, mogli bismo da kazemo da je on na istom, visokom nivou, ali troskovi su ovde od sedam do deset puta manji, sto automatski ima pozitivan uticaj na profit firme.

NB: "Galenika" je najveci jugoslovenski proizvodjac lekova i bilo je logicno da je bilo interesa za kupovinu. Ali kakvi su vasi interesi za ulaganja u Makedoniji, na primer, gde je trziste daleko manje, a "Alkaloid" ima neprikosnovenu poziciju. Slicno vazi i za Crnu Goru?

TS: "Galenika" je vec tamo imala mali biznis i uz manje investicije, procenili smo da tamo mozemo da prosirimo posao. Za nas je bitno da tamo prosirimo trziste i ime ICN Jugoslavija. Tamo postoji traznja za nasim proizvodima. Ne mozemo da isporucimo kolicine nasih preparata koje to trziste trazi. I za Crnu Goru imamo planove za investiranje, jedan pogon smo uradili, ali cemo intenzivirati nas angazman pocetkom iduce godine.

NB: Sa vasom investicijom ovde u Beogradu bilo je problema, pauza i odlaganja rokova?

TS: Mi ovde gradimo dve velike fabrike. Posle jednog perioda nesigurnosti i sankcija, kada je svaka investicija unosila rizik u poslovanje, mi sada smatramo da mozemo da to nastavimo. A dve nove fabrike u Zemunu umnogome ce povecati proizvodni kapacitet ICN-a u Jugoslaviji. S obzirom da ce domace trziste postati malo za plasman svih nasih lekova, mi vec uveliko razvijamo nasu marketinsku i prodajnu mrezu u Istocnoj Evropi, preko koje cemo prodavati svoje proizvode.

NB: Gde cete izvoziti?

TS: Taj izvoz cemo usmeriti pre svega u Rusiju. Ove fabrike ce biti GMP (najvisi industrijski standard za farmaceutske industriju) sto znaci da ce proizvodi koji ce se tu raditi moci potencijalno da se izvoze i na Zapad.

NB: Kada vi ocekujete zavrsetak fabrika u Beogradu?

TS: Nesto od toga trebalo bi da se zavrsi, vec krajem 1998. godine.

NB: S obzirom na takve planove, da li je rad ICN blokiran sadasnjim nepovoljnim polozajem Jugoslavije u odnosu na medjunarodne finansijske organizacije?

TS: ICN je najveca kompanija na farmaceutskom trzistu Jugoslavije, i pokriva vise od 50 odsto trzista. To je jedna od bitnih stavki za procenu uspesnosti naseg rada ovde. Druga je da smo do sada vec puno investirali ovde, i zelimo da taj kapital bude zasticen. Jugoslavija bi sigurno morala da se trudi da se vrati u ove institucije i to ce doci. I za nas biznis to bi bilo bolje, i za zemlju. Ali tada istovremeno dolaze i problemi. Dolazi mnogo konkurencije. Mi to zelimo jer je to i za Jugoslaviju i za nas dobro, ali za sada mozda ni Jugoslavija, a ni mi nismo sasvim spremni za to. No, to ne znaci da ne mislimo o tome, jer nije poenta na primer, da se udje u EU, vec da se udje spreman.

NB: Koliko je ICN Jugoslavija angazovana na trzistui parafarmaceutike, kozmetike, drugih dopunskih preparata, koje se ocigledno siri?

TS: U poslednje vreme skoncentrisali smo se na dopunski program vitamina i dijetetskih proizvoda jer je traznja za tim proizvodima velika. Videli smo da ima prostora da tu povecamo svoj angazman i od pocetka ove godine smo se fokusirali na to i nameravamo da i dalje sirimo ovaj asortiman. Upravo sa nasim strucnjacima za marketing i prodaju razgovaramo koje proizvode treba da plasiramo na to trziste u 98. godini.

NB: S druge strane svi veliki proizvodjaci imaju problema zbog toga sto im zdravstvo mnogo duguje. U medjuvremenu je bilo nekoliko aranzmana. Kako sada stoje stvari?

TS: Imali smo veoma velike probleme sa nenaplacenim potrazivanjima od zdravstva Srbije. Posle pregovora sa Fondom, dali smo zdravstvu dva kredita, svaki od 50 miliona dolara, kojima su regulisana nasa stara potrazivanja. Zavrsili smo i jedan ugovor o kreditu na 200 miliona dolara, na godinu dana. Po tom ugovoru mi cemo trziste snabdeti lekovima u sledecih godinu dana, a bice nam placeno za 12 meseci. Mislim da smo time napravili dobar posao za sve: obezbedjeni su lekovi, zasticena nasa potrazivanja, i obezbedjen minimalni priliv novca za nastavak proizvodnje.