DODELJENA NOBELOVA NAGRADA ZA MIR ZA 1997. GODINU

Akcija koja se vodi vec pet godina privukla je punu globalnu paznju tek posle avgustovske pogibije njenog velikog pobornika - britanske princeze Dajane

Sajmon Hejdon
izvestac Rojtersa iz Osla

Medjunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina (ICBL) i njen koordinator, Amerikanka Dzodi Vilijams, dobili su Nobelovu nagradu za mir za 1997, objavio je juce norveski Nobelov komitet.

U svojevrsnom udaru na svetske supersile - posebno SAD - koje su odbile da potpisu sporazum o zabrani i uklanjanju mina, Komitet je odao priznanje grupi osnovanoj 1992. godine.

Vilijams - koja je u cetvrtak proslavila 47. rodjendan - rekla je da ce telefonirati predsedniku Bilu Klintonu da bi zatrazila od njega da potpise medjunarodni ugovor protiv nagaznih mina cije je pot pisivanje planirano za decembar u Otavi. Dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Medjunarodnoj kampanji za zabranu nagaznih mina i Dzodi Vilijams, americkom koordinatoru te kampanje, nece medjutim prome niti americku politiku o minama, saopstila je juce Bela kuca.

Vilijams sebe opisuje kao "klasicno dobro dete". Drustveno angazovanje pocela je zalaganjem da "americka javnost stekne svest o politici SAD u Centralnoj Americi". Bila je aktivna i u americkom udruzenju veterana iz vijetnamskog rata. Kampanju za zabranu protivpesadijskih mina u svetu pocela je na predlog predsednika tog udruzenja.

Nobelov komitet saopstio je da je nagradu dodelio Vilijams i ICBL za "njihov rad na zabrani i uklanjanju protivpesadijskih mina". "ICBL i Dzodi Vilijams zapoceli su proces koji je u roku od nekoliko godina pretvorio zabranu protivpesadijskih mina iz vizije u dostiznu realnost", pise u saopstenju komiteta.

Kampanja za zabranu nazagnih mina, koja je jacala pet godina, privukla je veliku medjunarodnu paznju posle avgustovske pogibije britanske princeze Dajane koja se zalagala za isti cilj. Predsedavajuci komiteta Frensis Sejersted kazao je da nagrada nema niceg direktno u vezi sa princezom Dajanom ali je dodao: "Veoma smo svesni da ima mnogo licnosti i grupa koje su doprinele procesu u velikoj meri".

Norveski premijer Bjorn Tore Godal rekao je da ce nagrada ici u prilog cilju totalne zabrane nagaznih mina: "Ovogodisnja nagrada je veliko ohrabrenje za snazniji rad kako bi se dobila najsira moguca podrska sporazumu. Apelujem na sve zemlje sveta da se prikljuce ovoj sirokoj koaliciji da bismo imali svet bez nagaznih mina".

ICBL, koji je 1992. poceo sa sacicom nevladinih organizacija sada ujedinjuje vise od hiljadu njih u skoro 60 drzava koje se zalazu protiv smrtonosnih protivpesadijskih mina - koje, procenjuje se, godisnje ubiju ili rane 26.000 ljudi.

Na kljucnoj konferenciji proslog meseca u Oslu vise od 100 drzava potrosilo je 18 dana radeci na tekstu globalnog sporazuma za delegalizovanje protivpesadijskih mina. Nagrada se smatra i nacinom da supersile poput SAD, Rusije i Kine budu primorane da promene misljenje i ratifikuju sporazum.

"Glavna prepreka je predsednik Klinton", naglasila je Vilijams dodavsi da Vasington pokusava da sebe predstavi kao lidera u naporima da se uklone nagazne mine. "Kako mozete biti lider ako niste deo procesa?", upitala se u izjavi za norvesku televizijiu datu iz kuce u americkoj drzavi Vermont.

Nobelov komitet je saopstio da "zeli da izrazi nadu da ce proces u Otavi zadobiti jos siru podrsku".

Medju drzavama koje se protive uslovima predlozenim sporazumom su SAD, Rusija, Kina, Kuba, Irak, Iran i Severna Koreja.

Radnici na uklanjanju mina sirom planete odusevljeni su nagradom od 7,5 miliona svedskih kruna - skoro milion americkih dolara. Priznanje ce biti dodeljeno na ceremoniji 10. decembra u Oslu i samo je deo iz fonda zaduzbine svedskog naucnika Alfreda Nobela.