Portret Vojislav Seselj, predsednik Srpske radikalne stranke

Svetska stampa nazvala je Seselja "Frankenstajnom koga je stvorio Milosevic". U svakom slucaju, cinjenica je da obojica mnogo znaju jedan o drugom i da ce se uzajamno cuvati od naglih politickih pote za. A ako taj period medjusobnog stvaranja i (p)odrzavanja nazovemo, recimo, pijanstvom onda nikoga ne treba da cudi sto ce mamurluk za mnoge iz te price (ukljucujuci, svakako, i simpatizere i glasace) - biti preteska bolest

Velimir Ilic

Mozda je lider radikala, sekuci tortu nazvanu "Velika Srbija" (namenjenu nesudjenom pobednickom slavlju na predsednickim izborima), nozem "odsekao" i svoj nacionalno-teritorijalni kredo o granicama od Karlobaga do Virovitice? Onima koji su, prateci Seseljevu predizbornu kampanju - i nace uglavnom lisenu uobicajene netolerancije, ksenofobije i svakojakih pretnji - pomislili da u tom cinu ima i neke simbolike, odgovor je - ne. Jer, posle Milosevicevog potpisa u Dejtonu (koji je i Seselj prihvatio kao realnost ali ga od prvog dana naziva "izdajom srpskih nacionalnih interesa") lider radikala je, silom prilika, samo okoncao jednu etapu svog politickog rada, mahom zasnovanog na nacionalizmu, sovinizmu i ratnohuskackim manirima.

Seselj je, ako se izuzme njegov disidentski staz iz osamdesetih, u noviju politicku istoriju uplivao na talasu nacionalromantizma podstaknutog Milosevicevom gazimestanskom retorikom. Za razliku od Mi losevica kome je nacionalizam, udahnut srpskom populusu, bio samo sredstvo - Vojislav Seselj ga je pretvorio u sovinizam kao metod i cilj, prihvatajuci istovremeno da i on sam bude Miloseviceva alatk a i verbalna pesnica u potonjim "radovima" na tlu bivse Jugoslavije. Predsednik Srbije mu je svojevremeno cak napravio "kisobran" izjavom da ga "najvise ceni od svih opozicionih politicara jer je dosledan i ne prima pomoc iz inostranstva". Iz Seseljevog ugla to izgleda ovako: "Mi smo Milosevica podrzaval i dok je zastupao srpske nacionalne interese".

U praksi je ta uzajamno uzvracana ljubav, izmedju ostalog, bila uocljiva u ne malom broju situacija i slucajeva. Recimo, Vojislav Seselj je, cak poprilicno dugo, mogao nesmetano da govori i radi sve sto je u tom trenutku bilo kurentno ili za takozvane nacionalne interese ili za potporu Miloseviceve vlasti. Najavljivao je klanje Hrvata zardjalim kasikama u televizijskim emisijama, pretio im depor tacijom raspirujuci nacionalnu mrznju, potezao pistolj na studente za vreme Studentskog protesta '92, obracunavao se sa prosvetnim radnicima dok su strajkovali, njegov telohranitelj je (iz oruzja za koje se u ovoj zemlji - ako nije sluzbeno - ne izdaju dozvole za nosenje) pucao u vazduh a Seselj udario taksistu tokom strajka taksista ispred Skupstine, fizicki je napao fotoreportera "Srpske reci" u skupstinskom restoranu dok ga je slikao za ruckom sa urednikom RTS Dragoljubom Milanovicem, pravio je spsikove "za odstrel" novinara, po njegovom misljenju, nepocudnih zbog nacionalne, verske ili politicke pripadnosti... I sve je to proslo nekaznjeno, ni po sluzbenoj duznosti ni po nebrojenim privatnim krivic nim prijavama. Milosevicu je pomogao da svrgne predsednika SRJ Dobricu Cosica i premijera Milana Panica. Tikva je nekoliko puta pucala - dopao je zatvora posle incidenata sa pljuvanjem (Radomana Bozovica) i kidanjem kablova i mikrofona u Skupstini SRJ a Socijalisticka partija Srbije ga je svojevremeno ('93) optuzila i za "formiranje paravojnih formacija u RS i RSK, zlocine nad Muslimanima, Srbima i Hrvatima i kriminal u kome ucestvuje zajedno sa svojim saradnicima". Uzvratio je da z a svoje tvrdnje socijalisti nemaju dokaze(?!), izjavio da je "Milosevic najveci kriminalac u Srbiji" i dodao da ce "ako radikali uskoro dodju na vlast socijalisti dobiti najmanje 2000 godina robije".

Podrzavao je pa potom optuzivao vlasti i u Krajini i u RS a i jedni i drugi su mu, zavisno od njihovih tadasnjih odnosa sa Milosevicem, uzvracali optuzbama za "izdaju i dezertersku misiju" i tvrdili da je "takva odbrana srpstva velika bruka". Trazio je i nudio se da sam ode u Hag, odbrani se od optuzbi da je ratni zlocinac i svedoci u korist Karadzica, tvrdio i tvrdi da "srpski cetnici nisu imal i paravojne formacije". Jedna od najnovijih Seseljevih izjava je da u njegovom dosjeu "nema dokaza o ratnim zlocinima". Najavljivao je i da ce bombardovati vojne baze u Italiji ako usledi vojna inter vencija NATO u Bosni i obecavao kako ce u tom slucaju "licno predvoditi napad na Sarajevo". Sled i ishod dogadjaja je poznat.

Bije ga glas da se osiono ponasa i preti samo kad oko sebe ima telohranitelje ili podrsku i da je, u sustini, slabic. Potvrdu za ovakve tvrdnje mnogi su nasli u cinjenici da je posle tv-incidenta u studiju BK Seseljeve pretnje advokatu Nikoli Barovicu batinanjem "isporucio" telohranitelj lidera SRS.

U vreme zestokih optuzbi iz SPS u svom dnevniku (DUGA, 5.11.'93) Mira Markovic je zapisala: "Umesto sto se po beogradskim ulicama seta sa pistoljem o pasu vise bi mu pristajalo da sa oruzjem ode na n eko od ratista u Bosni umesto da se junaci po konferencijama za stampu u pres centru". Seselj je uzvratio optuzbom (tadasnjeg) SK-PJ "za zlocine, terorizam i naoruzavanje Muslimana u BiH".

Nesumnjivo inteligentan i verbalno nadmocan u duelima sa mnogim politickim protivnicima i neistomisljenicima, Seselj svoju "ratnu" i ne samo tu retoriku i dnevnopoliticki pragmatizam menja shodno pri likama i okolnostima. Broj osvojenih glasova na minulim parlamentarnim i (neuspelim) predsednickim izborima nesumnjivo ide u prilog ovoj tvrdnji jer je Seselj vrlo vesto upotrebio u narodu zaostalu i nerciju nacionalne euforije i egzaltacije i, koristeci sve greske i slabosti svojih protivnika, povratio neke stare i pridobio nove simpatizere. Zanimljivo je, recimo, da je - uprkos ranijim stavovima o koalicijama (koje, inace, nikada nije pravio niti im pristupao) - posle izbora u Srbiji nudi isto sto su nudili i predstavnici JUL-a: koalicionu vladu SPS-SRS-SPO-JUL. Osim toga, Seseljevi radikali u Crnoj Gori pozvali su svoje pristalice da u drugom krugu predsednickih izbora glasaju za Mo mira Bulatovica, sto je utoliko pre zanimljivo ako se zna da je jula '94. upravo Bulatovic potpisao "naredbu" da se posle mitinga u Herceg Novom i "uvreda crnogorskog rukovodstva" - Seselj protera iz Crne Gore.

Medjutim, bez obzira na sve dosadasnje promene i novonastale okolnosti, ni u zemlji ni u inostranstvu mnogi nemaju bas isti odnos prema Seseljevom minulom i aktuelnom "politickom" i politickom radu. Stav medjunarodne zajednice preneo je, izmedju ostalih, i predstavnik Stejt dipartmenta G elbard ("Mislim da necemo moci da radimo sa g. Seseljom. On nije demokrata, smatram da je on fasista"). Svetska stampa okarakterisala je minule izbore kao biranje "izmedju kuge i kolere" a Seselja na zvala "Frankenstajnom koga je stvorio Milosevic". U svakom slucaju, cinjenica je da obojica mnogo znaju jedan o drugom i da ce se uzajamno cuvati od naglih politickih poteza. Ako taj period uzajamnog stvaranja i (p)odrzavanja nazovemo, recimo, pijanstvom onda nikoga ne treba da cudi sto ce mamurluk za mnoge iz te price (ukljucujuci, svakako, i simpatizere i glasace) - biti preteska bolest.