Sta ce stvaranje najvece svetske revizorske kuce znaciti za jugoslovensko trziste i kada se mozemo nadati dolasku stranih investitora

Kupers i Lajbrand i Prajs Voterhaus su dve ogromne kuce, manje-vise slicnih pozicija. Posle spajanja broj zaposlenih ljudi u novoj kompaniji bice 135 hiljada, sa 8.500 partnera, mrezom koja obuhvata 140 zemalja i prihodima koji ce samo u ovoj godini, po procenama, dostici 14 milijardi dolara

Tanja Jakobi

U jugoslovenskom okruzenju vest da su dve od sest najvecih svetskih revizorskih kuca - Kupers i Lajbrand i Prajs Voterhaus - najavile spajanje nije izazvala gotovo nikakve reakcije, bez obzira sto ce, makar i u relativno skromnom opsegu ipak imati uticaja i na promenu odnosa snaga i na domacem trzistu.

Vest je u svetskim ekonomskim krugovima odjeknula kao bomba iz najmanje dva razloga - jedan ugledni britanski casopis nazvao je to najbolje cuvanom vescu, jer pre 17. oktobra kada je objavljena, nije bilo ni nagovestaja da bi se tako nesto moglo dogoditi. I drugo, ako se kompanije zaista spoje (sto bi trebalo da postane jasno do kraja ove ili pocetkom iduce godine), njihovi prohodi merice se "dvocifrenim" iznosima, a u ovoj godini, dakle pre spajanja, procenjuju se na 14 milijardi dolara.

"Kod nas ta vest nije izazvala paznju jer nasa revizorska profesija nema taj znacaj koji bi trebalo da ima, nase trziste je potpuno nerazvijeno, mi smo tek na pocetku shvatanja drustvenog interesa koji ta profesija ima", kaze Nina Bulatovic partner u ofisu Kupersa i Lajbranda za Jugoslaviju.

Kupers i Lajbrand i Prajs Voterhaus su dve ogromne kuce, manje-vise slicnih pozicija. Posle spajanja broj zaposlenih ljudi u novoj kompaniji bice 135 hiljada sa 8.500 partnera i mrezom koja obuhvata 140 zemalja.

Do sada je bilo mnogo pokusaja spajanja velikih revizorskih kuca, ali je vecina njih propala, zato sto se partneri (koji predstvaljaju ove kompanije u pojedinacnim zemljama prim. aut.) ili klijenti nisu s tim slagali. Po nekim izvestajima u svetskoj stampi ni neki od vasih partnera nisu time bili zadovoljni?

- Bilo bi neozbiljno najavljivati spajanje ukoliko ne postoji konsenzus zainteresovanih strana za tako nesto. Mislim dakle na najvaznije zemlje koje predstavljaju u nasem poslovanju i sa stanovista ostvarenih prihoda i sa stanovista ljudi najvece i sa strane Kupersa i Lajbranda i sa strane Prajs Voterhausa. I zato je vrlo malo verovatno da do spajanja nece doci. Zapravo, ne usudjujem se da pomislim kakve bi efekte eventualno odustajanje od toga moglo da ima. To bi bili apsolutno negativni efekti i za jednu i za drugu stranu.

Desavalo se prilikom ranijih spajanja da se pojedine zemlje, odnosno ofisi koje su oni predstavljali nisu pripajali. To se moze desiti i sada, medjutim, sve vece zemlje, odnosno svi veci ofisi, a tu pre svega mislim na SAD, Veliku Britaniju, Nemacku, Francusku, dale su svoju saglasnost sto ce ipak diktirati i odluke drugih.

Dilojt Tus je na ovim prostorima najduze i drzi preko 50 odsto jugoslovenskog trzista. Oni smatraju da ih vase spajanje ovde ne moze ugroziti jer je broj klijenata veoma mali. Da li Vi smatrate da je jugoslovensko trziste zaista tako zanemarljivo za velike svetske revizorske kuce?

- Trziste jeste nerazvijeno, tacno je da nemamo posla koliko bi trebalo, imajuci u vidu nekadasnju razvijenost ovog trzista. Ali Jugoslavija ce apsolutno biti atraktivna. To ne zavisi od nasih akcija, vec od nekih drugih globalnih opredeljenja, ali sam apsolutno sigurna da to vreme dolazi. Sto se konkurencije revizorskih kuca tice mi smo ovde imali neprimerenu situaciju, koju je diktiralo okruzenje, nekakva politicka i ekonomska situacija i imali smo samo jednu firmu (Dilojt i Tus) koja je imala medjunarodno ime. Pojavom ovih drugih firmi velike sestorke stvari se delimicno menjaju. Ali, ne drasticno jer je potreban jedan duzi period. Za dve-tri godine stanje ce biti znatno primerenije normalnoj konkurentskoj situaciji, sto znaci da cemo se uravnoteziti. Razlike ce definitivno postojati, ali vise necemo imati jednog ogromnog komintenta koji drzi 50 odsto trzista i jos cetiri kuce koje drze ostatak.

Koliko vas posao u Jugoslaviji znaci osvajanje klijenata s obzirom da jedan Unilever, cija ste vi revizorska kuca, sigurno nece menjati to ni u jednoj zemlji, i da na taj nacin vama samo pridolaze oni klijenti koje vasa kuca vec ima u svetu?

- Sada inostrani klijenti vrlo slabo dolaze. Vama je jasno da se u ovih godinu dana nista nije desavalo, bez obzira sto smo mi ocekivali da ce, kad smo krenuli, doci do znacajnijeg otvaranja zemlje sto bi automatski dovelo i vise stranih klijenata. Nazalost, zbog raznih sticaja okolnosti to se nije desilo.

Slobodno mogu reci da su 90 odsto nasih klijenata domaci, sto ce se verovatno menjati u narednom periodu. Medjutim, lokalno trziste ce za nas i dalje ostati vazno.

Strani analiticari smatraju da ce ukoliko se nastavi politicka nestabilnost u Jugoslaviji, partneri iz sveta koji su cvrsto odlucili da ovde investiraju doci, ali da generalno to nije najpovoljnija atmosfera za njihov dolazak. Kakve su Vase procene?

- Procene su razlicite. Nas je interes da sto veci broj partnera dodje sto pre. Medjutim, bez namere da budem pesimisticna, jer mi to nije ni u prirodi, ne mislim da ce se nesto brzo desavati. Mislim da cemo imati pojedinacna ulaganja i da ce dolaziti firme koje su pre sedam-osam godina imale uporiste na ovim prostorima i koje se vracaju. Ali ne mislim da ce se desavati nesto krupno sto ce zaista dati pravi impuls privredi.

Procenjujem da se to nece desiti iduce godine, da je to sve veoma povezano sa povratkom u medjunarodnu zajednicu, kako u finansijske institucije tako i u Ujedinjene nacije i da ce to apsolutno odrediti i nivo ulaganja i broj inostranih partnera koji ce biti zainteresovani. Ne mislimo da ce se nesto desavati preko noci i da ce se dogoditi neki bum.

Mi smo u procenama dosta konzervativni i ocekujemo da se neki ozbiljniji pomak moze desiti tek 1999. godine.