Dr Slobodan Petkovic, profesor Beogradskog univerziteta

"Posto je formalno-pravno sve bilo pokriveno, mislim da je otkaz koji mi je urucio dekan Sumarskog fakulteta samo paravan, jer je zeleo sa mnom da se obracuna, posto je osetio da je ugrozena njegova vlast"

Dr Slobodan Petkovic

Olga Nikolic

Dr Slobodan Petkovic, redovni profesor Sumarskog fakulteta u Beogradu i sef Katedre za bujice i erozije, dobio je otkaz jer se nije na vreme vratio na posao s godisnjeg odmora. Ovaj dogadjaj je univerzitetska javnost ocenila kao slucaj bez presedana, "ishitren i suprotan dobrim obicajima akademske zajednice". Kolege iz Udruzenja univerzitetskih profesora i naucnika Srbije stale su na stranu dr Petkovica i uputile apel prosvetnim vlastima i dekanu da se jos jednom preispita ovako rigorozna odluka. Povodom svega odrzan je i skup podrske dr Petkovicu na maticnom fakultetu, a u univerzitetskoj javnosti se pronose razne glasine o pravoj prirodi razloga za otpustanje s posla sefa Katedre za bujice i eroziju.

- Prema saznanju clanova Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije na nasem univerzitetu se jos nikad nije dogodilo da neki profesor dobije otkaz zbog nedolaska na posao. I s pravne tacke gledista moj otkaz je problematican, jer nije precizirano koji Zakon o radnim odnosima vazi za univerzitet, da li opsti ili onaj koji se odnosi na radne odnose u drzavnim organima. Po ovom drugom zakonu, koji prema tumacenju Ministarstva za rad vazi za univerzitet, ne mogu da dobijem otkaz zbog nedolaska na posao. Druga je stvar sto sam ja i za to kasnjenje imao "pokrice", jer sam preko katedre uputio zakhtev za produzenje godisnjeg odmora. Posto je s formalno-pravne tacke gledista sve bilo pokriveno, mislim da je sve paravan, jer je dekan zeleo sa mnom da se obracuna, kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" dr Slobodan Petkovic.

Da li su u pitanju razlozi licne prirode ili u pozadini svega mozda stoje vasa politicka uverenja?

- Mislim da nije pitanju ni sukob licne ni politicke prirode. Koliko znam, dr Dusana Jovica, dekana Sumarskog fakulteta, politika interesuje samo zato sto mu je potrebna podrska za nesmetano bavljenje biznisom. Sa mnom je poceo obracun kad je osetio da je ugrozena njegova vlast. Uveren sam da je sustina problema u tome sto je dr Dusan Jovic, koji je dekan Sumarskog fakulteta vec sedam godina, covek sklon zavodjenju strahovlade i pristalica apsolutistickog modela vlasti. On je jednostavno hteo da ima apsolutnu kontrolu u svojim rukama i u tom smislu njemu je bila vrlo znacajna kontrola nad Savetom fakulteta. Do sada je uvek imao kontrolu nad polovinom clanova saveta koje bira fakultet, sto znaci da su uvek bili birani ljudi koje je on predlagao. Pre tri meseca smo imali izbor za nove clanove saveta i desilo se da nijedan covek iz njegovog klana nije prosao. Ovoga puta smo se izborili za striktnu kontrolu izbora i rezultat glasanja je bio 10 prema nula u nasu korist.

Taj savet, koji je zabran 3. jula, do sada nije konstituisan, mada je to trebalo da bude uradjeno u roku od 15 dana. Dekan je sve stopirao jer savet u svojim ingerencijama ima mogucnost opoziva dekana. Drugim recima, dr Jovic je osetio da je u opasnosti njegova funkcija. A taj gubitak nije isti kao na drugim fakultetima. Nas fakultet je specifican na Beogradskom univerzitetu, jer raspolaze velikim privrednim resursima i potencijalima. U pitanju su dva velika sumska kompleksa, poklon kraljice Natalije, jedan u istocnoj Srbiji, kod Majdanpeka, drugi na Gocu.

Na tim posedima postoje pilane, a drvna gradja, koja ima visoku cenu, izvozi se u Italiju i Grcku. Na zalost, fakultet nikad nije imao uvid u te prihode, sve je bilo pod strogom kontrolom dekana. Ne znamo tacno, ali mislimo da je u pitanju prihod od nekoliko miliona maraka. S druge strane, svi rashodi su padali na teret budzeta fakulteta. Najsprostije receno, dekan raspolaze prihodima, a mi rashodima. Pored te eksploatacije sume poceo je da se razvija i komercijalni turizam. To je jos jedan izvor prihoda koji je apsolutno izvan nase kontrole, a pod kontrolom dekana. Mi ne znamo sta se desava s tim prihodima i koliko je dekan zloupotrebljavao svoj polozaj. Nase insitiranje da imamo uvid u te prihode dekan je sedam godina ignorisao. On je fakultet tretirao kao svoju privatnu firmu u pravom smilsu te reci, raspolagao je s njim, cak je isao toliko daleko da je i svoje sinove ukljucio u taj posao, tako da je fakultet pretvorio u porodicni biznis.

Da li ste se obracali prosvetnim vlastima?

- Kolege s Fakulteta uputile su bezbroj zalbi Ministarstvu prosvete. Bilo je i pojedinacnih i grupnih zalbi, ali sve je proslo bez odgovora. Mozda zato sto je dekan bio u dobrim odnosima sa drzavno-partijskim establismentom, posto je Goc pretvorio u svoju privatnu altifundiju, tamo je cesto vodio ministre i ljude iz partijskog establismenta. Zato je racunao da uvek ima njihovu podrsku i da ne mora da se brine za svoju vlast.

Koliko je kolega stalo na Vasu stranu, kad ste otpusteni, a koliko lobira za interese dekana?

- Sama cinjenica da na izboru novih clanova Saveta fakulteta nije prosao niko iz njegovog klana, vec oni koji se protive njegovom modelu vlasti - govori da je dekan izgubio podrsku Fakulteta. Mislim da njega podrzava samo petina kolega na fakultetu.

Koliko je vas "slucaj" pokazatelj stanja na Univerzitetu?

- Mislim da smo na Beogradskom univerzitetu do sada ipak imali dekane koji nisu hteli ili nisu mogli da tako zloupotrebe vlast. Trebalo je da se nadje covek koji je dovoljno beskrupulozan da pokusa maksimalno da zloupotrebi vlast. Znaci, sve zavisi od dekana, ali i od strukture ljudi zaposlenih na fakultetu. Cinjenica je da je da je tako nesto na vecini fakulteta nezamislivo. To se moze objasniti i dugom tradicijom tih fakulteta i visim nivoom svesti ljudi. Na nasem fakultetu mislim da prevladava autoritarna svest, ljudi su i zastraseni, i ne pokusavaju da se bore za svoja prava. Dekan je to osetio i psiholoski procenio da moze da radi to sto je radio. Medjutim, kad je shvatio da postoje ljudi koji ne mogu vise da trpe ta ponizenja, dekan je osetio opasnost po svoju vlast.

On je, inace, dao sve od sebe da stalno vrsi zastrasivanje. Na primer, stvarao je policijsku atmosferu na fakultetu. Mi imamo evidenciju dolazaka na fakultet, ali ne zvanicnu, sa upisivanjem, nego tajnu. Zena koja radi na telefonskoj centrali krisom upisuje ko je dosao a ko nije. Kad sam razgovarao sa advokatom u vezi mog slucaja, on je rekao da to ne moze da se uzme kao validan sudski dokaz, ali, njemu je to bilo potrebno da bi zastrasivao ljude. Dr Jovic ima i razvijenu mrezu dousnika na fakultetu. Cini sve ono sto je moglo da utice da maksimalno zastrasi ljude i da ih obeshrabri u svakoj pomisli da se suprotstave njegovoj vlasti.

Da li po Vama na Beogradskom univerzitetu preovladjuje demokratska ili autoritarna svest?

- Duboko sam ubedjen, posto sam bio ucesnik protesta i raznih foruma nasih ljudi na Univerzitetu, da je vecina profesora na BU s demokratskom svescu, a manjina je autoritarne svesti. S tim sto taj odnos po fakultetima varira. Ima i fakulteta gde 95 odsto ljudi pripadaju kategoriji ljudi s demokratskom svescu, ali postoje i fakulteti gde je taj odnos malo drugaciji. Medjutim, sasvim je sigurno da i na Sumarskom fakultetu preovladjuju ljudi demokratske orijentacije. Cinjenica je da je i na Sumarskom fakultetu, koji je mozda bio paradigma autoritarne svesti na Univerzitetu, ipak doslo do budjenja svesti. To sto na izboru za Savet nije prosao nijedan njegov covek, pokazuje da su se ljudi ohrabrili da kazu sta misle i osecaju.

Ako je ta demokratska klima preovladjujuca na BU, kako Vi kazete, koliko je to u vezi s tvrdnjom da je autonomija na Univerzitetu ugrozena?

- Na Univerzitetu nam ocigledno predstoji borba za autonomiju. Pogotovu u situaciji kad se ovaj rezim, naravno, tome protivi iz sve snage. Plase nas donosenjem novog zakona o univerzitetu, u kome bi autonomija bila jos reduciranija. Medjutim, ja sam optimista iz vise razloga. Prvo, sto je sasvim jasno da ovaj rezim gubi oslonac u narodu, to su pokazali i ovi izbori, sto znaci da on vise ne moze da primenjuje takve represivne mere kakve je zamisljao. Recimo, ta pretnja novim zakonom o univrzitetu pitanje je i da li ce biti ostvarena u novoj konstelaciji snaga.

Skoro u isto vreme kad ste otpusteni, trebalo je da se odrze izbori na BU, ali je izborna sednica otkazana.

- Tu se upravo vidi koliki je uticaj politike u sve segmente drustva i narocito na Univerzitet. Ocigledno je da je deo ljudi na Univerzitetu, pocevsi od predsednika Saveta i clanova koji su delegirani od strane drzave - pod tolikim uticajem i u tolikoj zavisnosti od drzavno-partijskog establismenta da oni ne smeju da se posvete pitanjima univerziteta nezavisno od razvoja na politickoj sceni. Zato je bilo jasno da u situaciji, kad je sve konfuzno na politickoj sceni Srbije, nece da raspravljaju i donesu odluku o izboru rektora i prorektora. To je tragicno za nas sa Univerziteta i najbolji je dokaz da ne postoji autonomija. Kad bi postojala autonomija na univerzitetu, ne bi moglo ni da se zamisli da izbor rektora zavisi od trenutnih odnosa snaga na politickoj sceni Srbije.

Kako komentarisete osnivanje UK JUL-a na BU i delovanje organizacije SPS?

- To je u ociglednoj koliziji s nekim stavovima koje je zastupao ovaj rezim u depolitizaciji univerziteta. Oni govore o depolitizaciji uvek kad je u pitanju funkcionisanje nekih birokratskih foruma, ali nikad ne pominju depolitizaciju kad je u pitanju njihova uloga. Sama cinjenica osnivanja UK JUL-a ili delovanja SPS pokazuje koliko oni i dalje zele da imaju kontrolu nad univerzitetom. Potpuno je jasno kako oni zamisljaju autonomiju univerziteta na svoj nacin. Oni smatraju da univerzitet mora da bude potpuno izolovan od stvarnosti i dogadjaja na politickoj sceni. Da se bavi samo sobom i nekim svojim problemima. Ne dozvoljavaju da univerzitet reaguje na dogadjaje u drustvu. Ja s druge strane smatram da se radi o vrlo bitnoj ulozi univerziteta. On zaista treba da se bavi nastavom i naukom, ali univerzitet mora da bude i savest drustva, pogotovu zbog kvalifikacione strukture ljudi na univerzitetu i kreativnog potencijala ovog drustva, koji je upravo koncentrisan na univerzitetu. Taj segment drustva mora da ima znacajnu ulogu u onome sto se dogadja i mora uvek da reaguje na zloupotrebe vlasti, kao sto je to bilo u vezi izborne kradje prosle godine.

Na koji nacin je, po Vasem misljenju, moguca manipulacija univerzitetom?

- Mislim da postoje tri osnovna mehanizma manipulacije u ovom drustvu, to su mehanizmi obmanjivanja, zastrasivanja i korumpiranja. Obmanjivanje ide preko medija i to je mehanizam koji je u najsiroj primeni, ali koji se prakticno ne odnosi na univerzitet, zato sto je ono na takvom nivou da nijedan intelektualac ne moze da mu podlegne. Drugi mehanizam deluje i na univerzitet zbog ljudi koji su putem negativne selekcije dosli na univerzitet, a ta pojava je poslednjih desetak godina dozivela puni procvat. U tu kategoriju spadaju ljudi koji su dosli na univerzitet, iako po strucnim i moralnim kvalitetima to ne zasluzuju. Oni smatraju da svaka promena rezima dovodi u opasnost njihov opstanak na univerzitetu i zato uvek pruzaju podrsku aktuelnom rezimu.

Korupcijom se, po mom misljenju, manipulise ljudima koji imaju strucni i naucni ugled, ali nemaju morala. Za nas na univerzitetu je najbitnije da se broj zastrasenih i korumpiranih svede na minimum. Kolege treba da se oslobode straha, bez obzira na koji nacin su dosle na univerzitet.