Nedelja, 12. oktobar 1997.

MILORAD JEVRIC, LIDER KOSOVSKIH RADIKALA

Regularna intervencija policije

Prisustvo velikog broja stranih diplomata u Pristini, tokom demonstracija, po mom misljenju predstavlja dokaz postojanja nekog stranog scenarija, posto su te strane sile i razbile bivsu Jugoslaviju

Bila je to regularna intervencija policije. Policija mora da stiti ustavni poredak i red u zemlji, posto se u ovom slucaju radi o izmisljenim pravima i poslednjem adutu secesionista da preko skolstva izdejstvuju neki drugi status od onog koji pripada nacionalnim manjinama u svim zemljama sveta. Ne radi se ni o kakvim posebnim merama, osim o legalnom radu institucija sistema. Kada bi na celu drzave dosao pravi covek, znali bismo da je to drzava srpskog naroda i svih onih koji tu drzavu podrzavaju, a oni koji se suprostavljaju toj drzavi, naravno, naicice na legalnu represiju rezima.

Siptari kao nacionalna manjina mogu imati svoje univerzitete, ali samo privatne. U drzavnim univerzitetima, zna se koji je drzavni jezik, na tom jeziku je slobodan ulaz za sve ljude. Oni koji zele nesto posebno, mogu to da imaju, ali moraju posebno i da plate. Mogu da organizuju svoj univerzitet, ali za svoje pare.

To sto Rugova nije podrzao proteste, odnosno sto je sugerisao da se oni odloze, mislim da se radi o taktiziranju. Ta sugestija vezana je za izbore u Srbiji - jer se nadaju da ce pobediti neko meksi za njih - kao i o sukobu oko koncepcija u albanskom politickom vrhu. Jedna, nestrpljivija, opcija koja bi htela da u poslednji cas nesto popravi u svoju korist i druga koja ima neku dalekosezniju varijantu, misleci da ce vreme ici stalno na ruku seperatistickim teznjama. Vreme moze da im ide na ruku, ali moze da ide na ruku i rezimu koji jednostavno energicnim akcijama moze da i sasecanjem tim vidova seperatistickih i nacionalistickih delatnosti ostvari pravnu drzavu.

Prisustvo velikog broja stranih diplomata u Pristini, tokom demonstracija, po mom misljenju, predstavlja dokaz postojanja nekog stranog scenarija, posto su te strane sile i razbile bivsu Jugoslaviju.

Prema mojim saznanjima, Dogovor Milosevic - Rugova nije realizovan zbog nepopustljivosti albanske strane. Milosevic, kojeg ja ne podrzavam kao predsednika, zna da popusta i narocito da lavira kada su medjunarodni pritisci u pitanju. Tim Dogovorom Milosevic je ispoljio neku fleksibilnost, Rugovi i albanskoj alternativi ponudio je odredjene ustupke. Medjutim, oni su to odbili, jednostavno hoce maksimalnu kartu, a tu kartu Milosevic ne moze da prihvati. Sustina je u tome sto bi oni, preko skolstva, hteli drzavu. Milosevic ne moze da im da drzavu, to ne moze niko u Srbiji, pa cak ni medjunarodna zajednica. Kada bi neko to obecao i ovde plasirao, ovde bi bilo rata. I na medjunarodnoj sceni, situacija se malo promenila, tako da ni Rusija, verovatno ni Kina ne bi to mirno posmatrale sukob unutar legalnih granica Jugoslavije. Verovatno bi usledilo veto po bilo kom pitanju koje bi narusilo teritorijalni integritet i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije.

Rat ne odgovara Srbima, ali ako Srbija bude bila prinudjena na rat ona ce i da ga vodi. Radi se o pitanjima u kojima n.ema popustanja. Rat izaziva onaj koji dovodi u pitanje postojece granice. Mislim da granice treba relativizovati, da budu popustljivije, da moze lako da se predje iz jedne u drugu drzavu i da tako resimo pitanje nekih nacionalnih interesa, u onim segmentima nacionalnih manjina u drugim drzava. Konkretno to bi znacilo da se lakse prelazi u Albaniju, u Makedoniju, Grcku... Osim sto bi bio laksi protok roba i ljudi, otvorenije granice doprinele bi i spustanju tenzija na ovim prostorima.

B. C.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /