U ideologiji "krvi i tla" covek od "krvi i noza" namece se kao vodja

Valjana analiza bavi se politickom scenom koja omogucava njegovu pojavu, drustvenom situacijom koja mu pogoduje, gradjanima koji ga slede, njihovim zivotima, motivima njihovog politickog opredeljenja...

Pise: Srecko Mihailovic

Srpska radikalna stranka, sudeci prema izjavama njenih celnika koje imaju programski karakter, kao i po javnom delovanju, asocira na nacional-socijalizam. Doduse, njen vodja, imenovan kao "crveni vojvoda" (to je na pojedinacnom planu istoznacica nacional-socijalizmu), po svom mentalnom sklopu, lucidnosti, blagoglagoljivosti, paraderstvu i siledzijstvu u javnom ponasanju - vise podseca na Musolinija. Njegovo je pravo, uostalom, da lici na koga god hoce, kao i sto je pravo naroda da mu se taj lik dopada ili ne dopada. Ovi poslednji izbori ipak govore o prilicnoj omiljenosti "lika i dela" crvenog vojvode. On te glasove nije oteo, nije pokrao, legalno ih je dobio na legalnim izborima. Dakle, nije rec o cudu (pogotovo ne, trodnevnom), a ni o nekom posebnom iznenadjenju. Osim za "analiticare"!

Analiticari domacih politickih desavanja nemaju srece sa Seseljem i njegovim radikalima. Sve se cini da bi im se "Crveni Vojvoda" izmigoljio i kad bi bio vezan (ne daj Boze!) na operacionom stolu. Nije shvatan ozbiljno, ili, tacnije, shvatan je ozbiljnije svugde okolo osim u Srbiji. Ako se ljudi od javnosti nisu slagali s njegovom politikom, svoje protivljenje svodili su na pljuvanje, etiketiranje, omalovazavanje. Potcenjivan je, ili je shvatan kao strasilo. Analiticari su zapazili subaru na njegovoj glavi, razna oruzja na prsima i u rukama, pretnje i ovima i onima, prebijanje Barovica, zabranu onom malisanu ciji su roditelji Hrvati da ide u zabaviste... sve drugo osim cinjenice da takvog Seselja slede stotine hiljada ljudi, a nedavno smo videli da je uz njega vec cetvrtina birackog tela Srbije.

Kao da nam je iz pamcenja iscilelo secanje na civilizacijski katastrofalne posledice ovovekovnog potcenjivanja vodja i pokreta ovog tipa.

Seselj jednostavno nije showman, vec vodja. Zato je valjana ona analiza koja nije zaslepljena njegovom estradnom pojavom, kojom, inace, asocira na "postenog lopova" koji pricom mami nasu paznju, a istovremeno nam prazni dzepove. Valjana analiza bavi se politickom scenom koja omogucava njegovu pojavu, drustvenom situacijom koja mu pogoduje, gradjanima koji ga slede, njihovim zivotima, motivima njihovog politickog opredeljenja...

Medju gradjanima Srbije danas postoji pet znacajnijih, sve prepoznatljivijih, politickih orijentacija, a moze se reci da se tu radi o politickim grupama. Dve od njih nisu aktivno involvirane u politicki zivot, ali objektivno gledano one jesu deo ovdasnje politicke scene - rec je o kosovskim Albancima i stranacki neopredeljenim gradjanima.

Dakle, prvu grupu cine kosovski Albanci - oni su politicki samoorganizovani, ali se direktno ne ukljucuju u politicki zivot Srbije; za sebe traze status ravnopravnog partnera u odnosu na oficijelnu vlast Srbije. Drugu grupu cine stranacki neopredeljeni gradjani. To su najcesce politicki apstinenti (sto je nesto siri pojam od pojma izbornih apstinenata) - glavnina grupe sastavljena je od ljudi nedospelih do politike, koji zive svoj zivot izvan svega sto je politicko, potpuno nezainteresovani za vlast i promenu vlasti; manjinu pak cine depolitizovani gradjani koji su "digli ruke" od politike; oni se, iako imaju politicke stavove, samoiskljucuju iz politickog zivota. Trecu grupu cine pristalice Socijalisticke partije Srbije i JUL-a, cetvrtu pristalice Srpske radikalne stranke, i na kraju petu, pristalice demokratske opozicije. Serija empirijskih istrazivanja obavljenih u poslednjih nekoliko godina, potvrdjuje ovakvu podelu, iako se ti nalazi mogu i drukcije citati (ali to vec nije sfera nauke).

Glavno obelezje date podele, katastrofalno po buducnost ove zemlje, jeste to sto ta podela ide po savovima etnickih sastava i sto se konsenzus u okviru etnikuma postize jedino na planu nacionaliteta. Istost etnicke pripadnosti i politicke pripadnosti gotovo automatski cine zemlju nestabilnom i svakako nedemokratskom. S druge strane, ekskluzivni konsenzus zasnovan na krvnom srodstvu najcesce se zavrsava prolivanjem svoje i tudje krvi. I na trecoj strani, kombinacija istovetnosti etnicke i politicke pripadnosti sa ekskluzivnim etnickim nacionalizmom na svakoj strani kao svojevrsnim svetim konsenzusom, cini datu zemlju pogodnom za jednog, nacionalnog, vodju, i za ostvarivanje fasizma, te najslavnije rasisticke utopije. Istrazivacki nalazi, na primer, govore da je postotak gradjana koji se slazu sa tvrdnjom da svu vlast treba dati jakom vodji, porastao sa 28 odsto u maju 1996. na 48 odsto u maju ove godine. - I upravo je ovde, u ovim etnickim raskolima, u slozi oko "krvi i tla", otvorena prva najveca kapija za Seselja i njegove Radikale. Ako imamo hegemoniju ideologije "krvi i tla", onda se covek od "krvi i noza", namece kao vodja.

Druga Seselju otvorena kapija vezana je za konstelaciju glavnih politickih orijentacija i grupa. Prethodno pomenutih pet orijentacija, sa stanovista politickih mogucnosti, pa i same moci, u ovom trenutku nalaze se u ravnotezi. Sledbenici tih orijentacija su politicki organizovani (osim, naravno, politickih apstinenata), a grupe sledbenika unutar sebe prilicno homogene. Nedavno istrazivanje na Kosovu i Metohiji pokazuje da je bez premca homogenost kosovskih Albanaca i njihovo "svrstavanje" uz Ibrahima Rugovu i DSK. Ne moze se, s druge strane, ni potcenjivati intenzitet vezanosti za vodju i stranku ni u slucaju Seselja i njegovih radikala, Draskovica i njegovih srpskih obnovitelja, pa i Milosevica i njegovih prepakovanih komunista. Intenzitet te vezanosti sastavni je deo pomenute ravnoteze.

Medjutim, politicka ravnoteza nije izvedena do kraja i na planu politickog organizovanja. U stvari, bila je nedavno (proletos?) uspostavljena kratkotrajnim postojanjem stranacke grupacije "Zajedno". Sada je pak ravnoteza bitno narusena segmentiranom politickom organizacijom pristalica demokratske opozicije. Dakle, sve aktivisticke orijentacije, odnosno pristalice tih orijentacija, jedinstveno su (a na Kosovu i cvrsto) politicki organizovane, osim pristalica demokratske opozicije cija je politicka moc rasuta na nekoliko znacajnijih i nekoliko stranaka koje opstoje samo preko pres-konferencija. - Upravo je ta segmentiranost politickog organizovanja demokratske opozicije poremetila pozeljno stanje ravnoteze, i time je otvorena druga velika kapija za Seselja i njegove radikale.

Treca velika kapija za Seselja i njegove Radikale otvorena je svekolikom katastroficnoscu situacije u kojoj se ova zemlja nalazi. U istrazivanju obavljenom krajem maja ove godine, istrazivaci Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje nasli su da gradjani u 80 odsto slucajeva negativno ocenjuju privredu, a u 74 odsto svoj porodicni standard, 68 odsto negativno ocenjuje aktuelni politicki sistem, 64 odsto smatra da stvari u ovoj zemlji idu u losem pravcu, a 62 odsto je nezadovoljno razvojem demokratije. Ovim pokazateljima se moze dodati i sesti - mnjenje o funkcionisanju politickog sistema: samo 4 odsto ispitanika misli da on dobro funkcionise, 38 odsto smatra da ima mnogo mana ali da ipak funkcionise, a cak 45 odsto tvrdi da je sistem sve gori i da uskoro nece moci ni da funkcionise.

Na pitanje o tome sta ih cini nesigurnim i nespokojnim, samo 1,6 odsto ispitanika kaze da se tako ne oseca, a oni koji navode razloge svoje nesigurnosti, najcesce navode male i neredovne plate (34 odsto), porast nasilja i kriminala (26 odsto), stalne pretnje miru u Srbiji i Jugoslaviji (12 odsto), politicku krizu i nemogucnost dogovora politickih stranaka (11 odsto)... Upravo na ovakvom tlu (i bez ikakvih plakata i drugih izbornih kampanja), Seselj i njegovi Radikali najbolje uspevaju.

To je tlo na kojem jedan trkac i pre starta ima nekoliko koraka prednosti - imidz (image) stvoren u javnosti o tipu vodje sposobnog da nas izvede iz provalije u kojoj smo se nasli, daje veliku prednost siledziji/fajteru, kako u odnosu na guslara/narodnog pevaca, tako i u odnosu na vazala/slobica.