KOME POGODUJE, A KOGA UNISTAVA ZVANICNI DEVIZNI KURS

Od januara 1994. izvrsena je jedna devalvacija dinara s indeksom povecanja kursa od 330. Istovremeno indeks povecanih cena na malo iznosi 732,8. Najveci ceh platili izvoznici, najvecu korist izvukli uvoznici i duznici, tvrdi dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Zvanicno se tvrdi da kurs od 3,3 dinara za marku ne treba menjati i da NBJ ima snage da ga odrzi. Nezvanicno, uglavnom strucnjaci, upozoravaju da je on neodrziv bez visoke cene koju ce platiti privreda ove zemlje. Sadasnji zvanicni kurs uspostavljen je visokom devalvacijom iz novembra 1995. godine (s indeksom povecanja od 330), dok inflacija, merena cenama na malo, od promovisanja Stabilizacionog programa januara 1994. godine do danas belezi indeks od 732,8. Uz ove podatke dr Jovan Rankovic objasnjava da je zbog takvog raskoraka izmedju stope devalvacije i inflacije u ovom periodu prvobitna vrednost jedne marke svedena na 45 feninga.

Ovakvo kretanje cena uslovilo je i porast troskova zivota, prouzrokujuci stalni pritisak na rast plata. Krajem 1994. masa plata je iznosila 5,73 milijarde dinara, sledece godine vec 10,36 milijardi dinara, krajem prosle godine 18,36 milijardi, da bi u prvom polugodistu ove godine masa isplacenih zarada dostigla 63 odsto one koja je bila isplacena u celoj 1996. Po proceni dr Rankovica, na kraju ove godine kod plata cemo imati rast od 500 odsto u odnosu na pocetnu 1994.

Ono sto se dogodilo u julu, avgustu i septembru govori da ce se zarade i dalje povecavati i prouzrokovati dalji rast cena. Povecanje plata, objasnjava ovaj ekonomista, logicno prati uvecanje nematerijalnih troskova, pre svega direktnih poreza. Do kraja ove godine samo plate, nematerijalni troskovi i amortizacija porasce za 25 milijardi dinara u odnosu na proslu godinu, a kraj 1997. cemo najverovatnije docekati s bruto gubicima u privredi od oko 20 milijardi dinara, prognozira ovaj ekonomista.

Ukupni prihod koji je stvarala privreda suvise je mali da sve to pokrije. Krajem 1994. on je iznosio 52,8 milijardi dinara, a naredne godine 99 milijardi. Krajem te godine izvrsena je jedina devalvacija, pa je u 1996. privreda ostvarila ukupni prihod od 191 milijarde dinara, da bi u provom polugodistu ove godine on bio za svega cetiri odsto veci nego u istom razdoblju lane. Ovakva slika prihoda, rashoda i gubitaka pokazuje da se tope obrtna sredstva i da zato raste zaduzenje privrede. To opet povecava troskove njenog (kreditnog) finansiranja i vrsi dalji pritisak na cene. Zato je, po misljenju dr Rankovica, apsurdno drzanje zakovanog deviznog kursa, jer se stalno uvecava jaz izmedju njega i cena. Taj jaz u najvecoj meri upropascava upravo izvoznike, stvara nove gubitke i cela spirala se ponavlja u zacaranom krugu, samo na visem nivou.

Zadrzavanje postojeceg deviznog kursa, po recima dr Rankovica, najpre odgovora deviznim duznicima, koji kupuju jeftine marke za manje dinara i tako se razduzuju, a zaradjuju kroz vise cene na domacem trzistu. Od toga koristi imaju i uvoznici, jer uvoze s jeftinim devizama i tu zaradu, takodje, uvecavaju preko visih domacih cena. I na kraju ovakav kurs odgovara i monetarnim vlastima, koje zahvaljujuci njemu uspevaju da zadrze relativnu stabilnost cena, ali uz rastucu opasnost od trosenja deviznih rezervi, ukoliko po svaku cenu budu nastojale da odrze sadasnji kurs dinara.