IZBORI U SRBIJI I MOGUCNOSTI STRANIH INVESTICIJA: JEDAN EKSPERTSKI POGLED

Ni Lilic ni Seselj ne garantuju radikalne ekonomske reforme

"Mogucnost potencijalno veoma izrazene politicke nestabilnosti vuce na dole svako rejtingovanje atraktivnosti Srbije za strane investitore, na nizu poziciju nego sto bi ona inace bila", kazu Dejvid Djuker i Slavo Radosevic, eksperti Univerziteta u Saseksu u izvestaju specijalno napravljenom za "Nasu Borbu".

Tanja Jakobi

" Ne ocekujemo nikakvu znacajnu promenu u obimu stranih investicija u Srbiji, u smislu atraktivnosti zemlje za investitore. Takvu ocenu baziramo, izmedju ostalog, na ukupno niskoj atraktivnosti Istocne i Centralne Evrope za potencijalne investitore, tvrde u izvestaju posvecenom postizbornim sansama Srbije za privlacenje stranih investicija, specijalno napravljenom za "Nasu Borbu", eksperti Univerziteta u Saseksu Dejvid Djuker i Slavo Radosevic.

U svim ekonomijama u tranziciji do jula 1996. godine ukupan obim direktnih stranih investicija bio je oko 47,97 milijardi dolara. Sa izuzetkom Madjarske (13,8 milijardi dolara), Poljske (9 milijardi dolara) Rusije (6,5 milijardi dolara) Kazahstana (3,2 milijarde dolara) i Slovenije (2,8 milijardi dolara) i eventualno Estonije koja ima visok nivo stranih investicija po glavi stanovnika, u ostalim zemljama procenat stranih investicija bio je izuzetno nizak, navode pisci izvestaja. U Rumuniji, na primer, cak i posle pet godina tranzicije, iznos direktnih stranih investicija je svega 1,88 milijardi dolara.

Optimisticki scenario
Kakvu vrstu investicija bismo mogli ocekivati prema jednom optimisticnijem scenariju?
Cak i pod pretpostavkom radikalnih ekonomskih reformi koje bi vlada sprovodila i koje bi strani investitori ocenili kao takve, nekoliko lekcija izvucenih iz primera drugih istocnoevropskih zemalja mogu se primeniti sasvim dobro i na Srbiju.
a) U prvom talasu stranih investicija dominirace oni strani partneri koji su zainteresovani za domace trziste. Ocekujemo da bi to mogle biti trgovinske kompanije, zatim proizvodjaci prehrambenih proizvoda koji bi bili zainteresovani za koricenje sirovinske baze Srbije i za potrosace u Srbiji.
b) Veliki strani investitori najcesce dolaze iz razvijenih zemalja (SAD, Nemacka itd.) dok mali investitori najcesce stizu iz zemalja u susedstvu. U Srbiji mozemo ocekivati malu skalu uglavnom spekulativnog kapitala i investicija iz okolnih zemalja, uz jace prisustvo verovatno Grcke ili Madjarske.
c) U smislu posebne atraktivnosti odredjenih sektora u prvom talasu najveci interes investitora mogao bi biti u sektoru trgovine, finansijskom sektoru i telekomunikacijama. U sektoru industrije to bi mogle biti preostale "blu cip" industrije kao sto su proizvodjaci hrane i Zastava.
d) Strani investitori najcesce ne ulaze u radno intenzivne grane kao sto je tekstilna industrija. U tim kompanijama strane kompanije najcesce se opredeljuju za ugovorne odnose jer im tu nisu potrebni akcionarski udeli.
e) Strane investicije najcesce ne donose mnogo novih poslova. Ali u firmama u koje ulaze strani investitori unose visoku produktivnost, i obezbedjuju veci izvoz, ali i veci uvoz.
U tom kontekstu, sadasnja vladina politika obeshrabrivanja otpustanja viskova radnika, mogla bi biti veoma odbojna za strane investitore. Ali ako bi vlada u tom smislu promenila svoju politiku, to bi moglo ugroziti njenu vec dosta krhku politicku poziciju.

"Ono sto te brojke pokazuju je da zapadne kompanije smatraju taj region u tranziciji kao generalno neatraktivan za investicije. Na rang-listi regiona sa povoljnom biznis klimom koju pravi Ekonomist Intelidzens Junit, zemlje Visegradske grupe ocenjene su pod stavkom "dobro" ( prema "veoma dobro" sto vazi za sve industrijske zemlje), dok je ostatak istocnoevropskog regiona ocenjen kao "skroman" , izuzev Bugarske, gde je poslovno okruzenje oznaceno kao "siromasno", navode Radosevic i Djuker.

Nijedna od bivsih jugoslovenskih republika uopste nije rangirana. Zemlje koje bi, grubo, po nivou direktnih stranih investicija mogle biti poredjene sa Srbijom, prikupljaju oko 500 do 600 miliona dolara, stranih investicija. Srbija sada ulazi u borbu za strane investitore sa zemljama koje vec imaju iskustva u tome. S obzirom da je Srbija na samom pocetku tog procesa, prema najoptimisticnijim prognozama mozemo ocekivati da obim direktnih stranih investicija u naredne dve godine nece preci 500 miliona dolara. To je daleko ispod ocekivanja srpske vlade koja ocekuje investicije u visini od oko dve milijarde dolara, napominju Radosevic i Djuker.

Poruke
Opste iskustvo zemalja u tranziciji, a posebno onih medju njima koje su uspesnije, pokazuje da direktne strane investicije ne resavaju nijedan problem same po sebi. Kad zemlja jednom stvori takav ekonomski i politicki sistem koji je stabilan, i za koji se ocekuje da ce tu stabilnost ocuvati, domaca proizvodnja i domace investicije, izvoz i direktne strane investicije pocinju istovremeno da rastu.
"Nema razloga da se veruje da bi Srbija mogla biti izuzetak u tom pogledu. Zato bi za Srbiju bilo prioritetno da resi unutrasnje sistemske probleme. Jednom kad se to dogodi, strane investicije "desice se same po sebi", smatraju eksperti Univerziteta u Saseksu Dejvid Djuker i Slavo Radosevic.

Drugi krucijalni faktor je politicka nestabilnost: sigurnost investicija je stranim investititorima daleko znacajniji faktor od bilo kakvih direktnih podsticaja, a opsta politicka stabilnost je veoma vazan element za ocenu sigurnosti investiranja. Mnoge od istocnoevropskih zemalja su u odeljku politicka stabilnost ocenjene mnogo bolje nego kada je mereno ukupno poslovno okruzenje - tako da je njihov ukupan rezultat bio visi zahvaljujuci politickoj stabilnosti. Sto se Srbije tice tu je situacija obrnuta, smatraju autori ovog izvestaja.

"Mogucnost potencijalno veoma izrazene politicke nestabilnosti vuce na dole svako rejtingovanje atraktivnosti Srbije za strane investitore, na nizu poziciju nego sto bi ona inace bila", kazu Djuker i Radosevic. Percipiranje Srbije kao u sustini jedne nereformisane komunisticke zemlje, sadasnja politicka previranja u samoj Srbiji i bomba koja otkucava na Kosovu - sve to obeshrabrije siroku skalu potencijalnih investitora.

Treci kljucni faktor je ekonomska nestabilnost: Srbija je tek na pocetku tranzicije privrede i nalazi se na samom zacelju u odnosu na svoje susede u pogledu ekonomskih reformi. Sam zakon o stranim investcijama nije posebno los, ali ukupna makroekonomska situacija, pogotovo zbog jakih hiperinflatornih impulsa, jeste faktor odvracanja. Drugi problem je to sto novi srpski zakon o privatizaciji favorizuje insajdere, cime se znacajno smanjuje broj kompanija koje bi direktno mogle biti prodate stranim partnerima, tako da ce deo kolaca koji ce njima biti ponudjen biti relativno mali.

Tek u kasnijim stadijumima tranzicije, kada domace trziste kapitala proredi, ta otezavajuca okolnost insajderske privatizacije mogla bi biti neutralizovana. Od pocetka do zaokruzivanja procesa privatizacije domacih kompanija treba da protekne oko pet godina.

Realisticni scenario
Pod realisticnim scenarijem, o kome ovde govorimo, podrazumevamo da se u narednom periodu ne mogu ocekivati znacajne promene u stavovima stranih investitora. U nekim drugim zemljama promena vlade moze igrati ulogu u promeni stavova investitora. U slucaju Srbije, pak, nema indikatora koji bi pokazivali da ce novi predsednik (bio to Seselj ili Lilic) promeniti situaciju toliko radikalno u pravcu trzisnih reformi - ili da ce inicirati bilo kakav optimizam u pogledu evolucije politickog sistema, smatraju eksperti Univerziteta u Saseksu.
Naravno, kazu autori izvestaja, uvek postoji mogucnost prodaje strancima, kao u slucaju Telekoma. To znaci da moze biti dalje prodaje akcija Telekoma, ili akcija u nekim drugim sektorima, ako vlada da jake garancije za takve poslove. Medjutim, ukoliko takvih prodaja i bude, mozemo biti prilicno sigurni da investitori nece biti vodece evropske ili kompanije iz SAD, vec pre "drugorazredni" investitori koji su, da bi se pojavili na srpskom trzistu, spremni da prihvate visok rizik.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /