REKLI SU: VILFRID GRUBER, AMBASADOR SR NEMACKE U JUGOSLAVIJI

Povodom zlocina nemackog Vermahta zelim da izrazim svoje duboko zaljenje i stid. Streljanje talaca u Kraljevu 1941. pokazuje na kakve su zlocine spremni ljudi pod totalitarnom vladavinom, rekao g. Vilfrid Gruber

Parastosu streljanim u Kraljevu 1941, pored 3.000 domacih, prisustvovali su i uvazeni gosti, izmedju ostalog, predstavnici diplomatskih predstavnistava i ambasadori SAD, Rusije, Nemacke, Francuske i Poljske. Pre izlaska na groblje, ambasador SR Nemacke u nasoj zemlji, gospodin Vilfrid Gruber je izjavio:

"Zahvalan sam gospodinu predsedniku SO Kraljevo na pozivu da prisustvujem ovoj komemoraciji. Znam da nije sasvim po sebi razumljivo da i meni uputite poziv na ovu manifestaciju. Dozvolite mi da svoje vidjenje naseg danasnjeg skupa sazmem u tri odrednice: podsecanje, pomirenje i zajednicko izgradjivanje buducnosti.

Najpre o podsecanju: Mi se danas secamo onih gradjana Kraljeva koje su u oktobru 1941. godine, kao taoce, streljali pripadnici nemackog Vermahta. Oni su reprezentativni za sve one gradjane vase zemlje koji su postali zrtve Hitlerovog agresivnog rata protiv Jugoslavije. Nemci u svojoj ogromnoj vecini ne zele da potisnu mracna poglavlja svoje novije istorije. Da je to tako potvrdjuje i velika paznja na koju nailazi izlozba o zlocinima Vermahta koja se u Nemackoj prikazuje vec nekoliko meseci. Dobar deo te izlozbe posvecen je i zlocinima nemackih okupacionih jedinica u Srbiji. Povodom tih zlocina zelim da izrazim svoje duboko zaljenje i svoj stid prema svima koji su izgubili clanove svoje rodbine koji su bile zrtve streljanja talaca.

Sad nesto da kazem o pomirenju: Za nas je vazno da se stalno suocavamo sa svojom istorijom. Pri tome ne zelimo niti da iz svoje svesti nesto potisnemo, niti da nesto ulepsamo, ali ne bi trebalo da se zaustavimo na samom podsecanju.

U nasim odnosima sa Francuskom, Izraelom, a sada i sa Poljskom i Rusijom, mi Nemci smo stekli dobra iskustva, jer smo naucili da je izmirenje sa drugim narodima moguce, ukljucujuci tu i narode sa kojima su nasi odnosi na najtezi nacin bili optereceni. Ja se nadam i molim da je to moguce i izmedju Srba i Nemaca.

I konacno, moja treca misao o zajednickom izgradjivanju buducnosti. Streljanja talaca od strane nemackog Vermahta, u oktobru 1941. godine pokazuju na kakve su zlocine sposobni ljudi pod totalitarnom vladavinom. Iz strahovitog iskustva sa posledicama, do kojih moze dovesti totalitarna perverzija moci, mi smo u Nemackoj pokusali da izvucemo pravilne pouke i da svoju drzavnu zajednicu izgradimo na novim osnovama. Tvorci naseg Ustava su nam nalozili da postujemo i zastitimo dostojanstvo coveka. Stoga u priznavanju nepovredivih i neotudjivih ljudskih prava mi vidimo i osnovu za mir i pravednost u svetu.

Pominjanje zlocina iz proslosti mora da nam danas predstavlja impuls da angazujemo svu svoju energiju u korist saradnje i mira u Evropi. Mi Nemci zelimo da saradjujemo sa Srbijom na stvaranju slozne, bogate i slobodne Evrope, u kojoj ce i vasa zemlja naci svoje uvazeno mesto."

I. Rajovic