JUGOSLOVENSKA DELEGACIJA OTPUTOVALA U PEKING DA SPASAVA BARTER ARANZMAN

Nasuprot gromoglasnim obecanjima o razmeni sa Kinom od milijardu dolara (ministar Dragan Tomic), ostvareno - 75 puta manje. Novi pokusaj unapredjenja razmene: doputovao savezni ministar Borislav Vukovic. Nista nije tako malo da ne bi moglo biti prevazidjeno.

Aleksandar Novacic
Dopisnik Nase Borbe iz Pekinga

U Peking je u nedelju doputovao savezni ministar za spoljnu trgovinu Borislav Vukovic. To je jos jedan pokusaj da se jugoslovensko-kineska privredna saradnja pomeri sa mrtve tacke. Ali, dok su ranije delegacije, a bilo ih je podosta, sklapale aranzmane i potpisivale ugovore, ministar Vukovic ce se suociti da tezim problemom: morace Kinezima da objasni zasto se potpisani ugovori ne realizuju i da kaze kada ce Jugoslavija poceti da ih ispunjava.

Kinezi su, kao sto je poznato, isporucili Jugoslaviji znatne kolicine nafte u zamenu za isporuke odredjenih roba.Nevoljno su pristali na barter poslove jer to vise ni sa jednom zemljom ne praktikuju. Potpisani su neki ugovori medju kojima je najveci bio o isporuci hiljadu jugoslovenskih traktora.

Do sada ni jedan traktor nije izvezen u Kinu, ako se ne racuna onaj koji je kao model prikazan na kineskoj izlozbi.

Za razliku od gromoglasnih obecanja o tome da ce 1996. biti ostvarena razmena sa Kinom u vrednosti od milijarde dolara ( sto je ponavljao ministar koordinator u srpskoj vladi Dragan Tomic ) ostvarena je 75 puta manja razmena. List Cajna dejli objavio je prilikom nedavne posete ministra spoljnih poslova Milutinovica Kini da je kinesko-jugoslovenka trgovinska razmena prosle godine iznosila 14,6 miliona dolara.

O pravim problemima jugoslovensko-kineske ekonomske razmene ni jedna od mnogobrojnih delegacija koje ovamo dolaze ne zele da javno progovore. A bez suocavanja s tim, ocigledno je da nece biti ni napretka u ovom domenu odnosa sa Kinom. Naravno, ako se pod napretkom ne racuna nivo razmene od 14,6 miliona dolara ,,sto je za 50 odsto vise nego u 1995. godini" - kako je primetio kineski list "Cajna dejli", mozda pomalo ironicno. Jer, nista nije tako malo da ne bi moglo biti prevazidjeno.

Slucaj je hteo da na dan kada je u Peking stigao ministar SRJ Vukovic, jedna velika kineska privredna delegacija otputuje u Sjedinjene Drzave. Ovo je za poslednjih sedam godina sesta po redu delegacija iz Kine koja stize u SAD sa razradjenim programom saradnje. Ovog puta cak i vec oprezni Kinezi pisu da ce delegacija potpisati poslovne aranzmane za najmanje 4 milijarde dolara.

Sjedinjene Drzave su prosle godine izbile na drugo mesto u trgovini sa Kinom, dok su Kinezi medju americkim partnerima na cetvrtom mestu. Ukupna razmena se procenjuje, prema kineskim izvorima, na 42,8 milijardi dolara, a prema americkim na 65 milijardi.

Svi koju posluju sa Kinezima znaju da trgovina s njima nije ni laka ni jednostavna. Pa ipak, poslednjih 10 godina spoljna trgovina Kine raste po stopi od 30 odsto godisnje i 1996. je dostigla 290 milijardi dolara. Najveci kineski partneri su velike zapadne privrede koje raspolazu kapitalom i najsavremenijom tehnologijom.

Kina je druga zemlja u svetu po prihvatu stranog kapitala i od pocetka reforme u ovu zemlju se slilo 327 milijardi dolara iz inostranstva (od cega je 150 milijardi dato kao krediti banaka).

U tako velikoj privredi verovatno ima mesta i za Jugoslaviju. Koliko - zavisi pre svega od nas samih.