DR OGNJEN PRIBICEVIC O REZULTATIMA PREDSEDNICKIH IZBORA U CRNOJ GORI

Prva pobeda reformske struje u SRJ. Pozitivne posledice za Srbiju. Predsednik SRJ primoran da pregovara s dva-tri coveka

Pobeda Mila Djukanovica na predsednickim izborima u Crnoj Gori direktno je ohrabrenje za demokratske snage u Srbiji jer je to prva pobeda reformske struje u SR Jugoslaviji, ne racunajuci pobedu koalicije "Zajedno" na proslogodisnjim lokalnim izborima, kaze za "Nasu Borbu" dr Ognjen Pribicevic iz Instituta za drustvena istrazivanja. "Veoma je vazno da Momir Bulatovic prizna da je porazen i vlast prepusti pobedniku, iako se ne radi o klasicnom transferu vlasti jer je Djukanovic zapravo sve vreme bio stvarna vlast u Crnoj Gori", smatra dr Pribicevic i dodaje da ne bi bilo dobro da Bulatovic prolongira smenu eventualnim osporavanjem izbornih rezultata.

Unatoc tome sto ce Djukanoviceva pobeda pozitivno delovati na demokratske snage u Srbiji, nastavlja dr Pribicevic, zabluda bi bilo ocekivati da se takva promena ponovi u nekom skorijem periodu u Srbiji. Po njemu, osnovni prepreka za to je nepostojanje reformske struje unutar Socijalisticke partije Srbije koja bi istovremeno bila na vlasti kao sto je bio slucaj sa Djukanovicevom strujom u Demokratskoj partiji socijalista.

To sto u SPS nema snage koja bi donela pozitivne promene, smatra dr Pribicevic, rezultat je stava Slobodana Milosevica, koji je u poslednjih deset godina sklanjao iz partije svoje potencijalne rivale "tako da je to danas partija bez drugog, treceg, cetvrtog coveka. Postoji samo Milosevic, jedna velika praznina iza njega i masa partijskih funkcionera u kojoj nema nijedne licnosti koja bi mogla da zauzme njegovo mesto". On istice da su, za razliku od SPS, crnogorski socijalisti imali tri jake partijske licnosti - Milu Djukanovica, Momira Bulatovica i Svetozara Marovica.

Jos jednu prepreku slicnim reformskim promenama u Srbiji dr Pribicevic vidi u ovdasnjim drustvenim prilikama na koje su sankcije teze delovale nego na crnogorske. Osim toga, napominje on, koreni nacionalizma i primitivizma u Srbiji su mnogo dublji.

"Pobeda Djukanovica po Srbiju ce imati veoma vazne, pozitivne posledice jer je ovo siguran pokazatelj da se definitivno rusi Miloseviceva ideja o stvaranju jake pozicije predsednika savezne drzave. Ovo je definitivna erozija Miloseviceve pozicije i na republickom i na saveznom nivou jer su u kratkom periodu porazena dva njegova pulena - Zoran Lilic i Momir Bulatovic", kaze dr Pribicevic i dodaje da se, dugorocno gledano, Miloseviceva pozicija saveznog predsednika ljulja.

Argumentujuci ovu tezu, dr Pribicevic istice da se posle parlamentarnih izbora menja sastav srpske delegacije u Vecu republika Skupstine SRJ te da uskoro slede i crnogorski parlamentarni izbori "koji ce, sudeci po rezultatima predsednickih izbora, opet doneti prevagu Djukanoviceve linije. Pri tom, Milosevic vise nije gazda ni u Republici. Iako, naravno, ne mozemo biti zadovoljni tolikim uspehom radikala, time sto je Srpski pokret obnove prosao slabije od radikala i sto deo opozicionih stranaka nije ucestvovao u izborima, Milosevic je sada primoran da sedne i pregovara sa dva- tri coveka - sto je pozitivan pomak u demokratizaciji Srbije. A to je nastavak procesa deligitimizacije rezima koji je zapocet proslogodisnjim demonstracijama protiv izbornih kradja. Djukanoviceva pobeda jos je jedan dokaz za tvrdnju da je urusavanje Milosevicevog rezima - nezaustavljiv proces".

Olja Mamuzic