MISIJA PREDSEDNISTVA EU DANAS U BEOGRADU

Delegacija koju predvodi ambasador Iber Virt pokusace precizno da objasni zahteve "petnaestorice" Beogradu i uspostavi direktni dijalog sa vlastima i opozicijom, umesto dosadasnjeg "dijaloga gluvih"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Delegacija luksemburskog predsednistva EU, koju predvodi ambasador Iber Virt, pokusace da u naredna dva dana srpskim vlastima i drugim politickim snagama precizno izlozi i pojasni sta, zapravo, evropska "petnaestorica" traze i ocekuju od Beograda. Evropski je utisak, naime, da u Beogradu - ne samo u vlasti, vec i u opoziciji - imaju izvesnih poteskoca u citanju i razumevanju poruka koje im, u manje- vise redovnim vremenskim intervalima, upucuje Savet ministara EU. Te da zbog toga, tj. "nerazumevanja", ne cine nista, ili barem ne dovoljno, da bi udovoljili evropskim zahtevima i ocekivanjima, te time zasluzili pogodnosti, tj. "sargarepe", koje im se nude zauzvrat.

Ambasador Virt je, inace, aktuelni predsedavajuci tzv. ad-hok grupe za bivsu Jugoslaviju, kojoj je Savet ministara 6. oktobra u Luksemburgu poverio "domaci zadatak" da, zajedno sa Evropskom komisijom, razradi elemente "koherentnog pristupa" EU Srbiji, tj. SR Jugoslaviji. Prihvatajuci se prosle sedmice tog posla, ad-hok grupa je zakljucila kako ne bi bilo lose da se sa Beogradom - umesto dosad vodjenog "dijaloga gluvih" - uspostavi direktni dijalog o evropskim zahtevima i ocekivanjima. Ambasador Virt bi, dakle, trebalo da u naredna dva dana svojim beogradskim sagovornicima objasni sta, tacno, znace evropski zahtevi za otvaranje Biroa EU u Pristini i povratak misije OEBS na Kosovo; zatim sta se podrazumeva pod "punom realizacijom" famoznih Gonsalesovih preporuka i kakav se znacaj pridaje njegovoj novoj misiji; pa kakva se kooperativnost trazi od Beograda u pregovorima o sukcesiji; te sta se od SRJ ocekuje na planu saradnje sa haskim Tribunalom...

Izvori "Nase Borbe" u Predsednistvu EU ukazuju da su svi ti zahtevi vrlo precizno definisani u brojnim deklaracijama i drugim dokumentima Saveta ministara. Nabrajaju samo one najnovije: Politicku deklaraciju od 29. aprila ove godine kojom su SR Jugoslaviji pod odredjenim uslovima odobrene tzv. autonomne trgovinske mere; zatim dokument Saveta ministara od istog datuma kojim se razradjuju principi "politike uslovljavanja" za sve drzave bivse Jugoslavije; pa Deklaracija Predsednistva EU od 31. jula 1997. kojom se - povodom inauguracije novog saveznog predsednika - upozorava da se SRJ nalazi na raskrscu sa kojeg vode dva puta: jedan ka "demokratiji, ekonomskoj obnovi i integraciji u medjunarodnu zajednicu", te drugi u pravcu "produzene konfrontacije sa ostatkom sveta". Navode, konacno, i zakljucke dva poslednja zasedanja Saveta ministara, od 16. septembra i 6. oktobra, u kojima su od Beograda trazeni neki konkretni koraci na Kosovu, kao i realizacija Gonsalesovih preporuka i saradnja u implementaciji mirovnih sporazuma. Nevolja je, kazu tim povodom nasi sagovornici, sto "kada god podsetimo na nase stare zahteve... u Beogradu misle da im postavljamo nove uslove". Sto ih sve navodi na vec pomenuti zakljucak da u Beogradu "ne razumeju sta hoce Evropa."

Poteskoce u citanju i razumevanju evropskih poruka, medjutim, ne odnose se samo na ono sto Evropa hoce od Beograda, vec i na ono sta mu, zauzvrat, nudi. U Beogradu, smatraju nasi sagovornici, "misle da je sargarepa predaleko i da je nedostizna... a to je pogresno." Novi politicki dokument koji ce 10. novembra usvojiti Savet ministara bi, po njima, trebalo da vrlo precizno izrazi kako evropske uslove za produbljivanje odnosa sa EU, tako i ono na sta bi Beograd mogao da racuna u slucaju da napravi neke pozitivne korake. Najavljujuci da bi tu moglo biti i izvesnih "iznenadjenja", naravno pozitivnih, nas izvor u Predsednistvu EU nagovestava da se "ponuda sargarepa" nece ograniciti na produzavanje vaznosti autonomnih trgovinskih mera, tj, izvoznih povlastica, vec bi mogla ukljuciti i "saradnju u medjunarodnim organizacijama" (sto je sifra za skidanje suspenzije SRJ u OEBS), kao i mogucnost pristupa programu PHARE, iz kojeg se finansiraju politicke i ekonomske reforme u bivsim socijalistickim zeljama. Za sta je, naravno, preduslov da se takve reforme pokrenu.