KAKO DELUJE STUDENTSKI PARLAMENT NA LJUBLJANSKOM UNIVERZITETU

Posebnost ljubljanske studentske organizacije je njena autonomnost - finansira se iskljucivo iz sredstava Studentskog servisa i vlastitih aktivnosti

Steva Sicarov
dopisnik "Nase Borbe" iz Ljubljane

Oko 40.000 studenata na 26 fakulteta, visih i visokih skola Univerziteta u Ljubljani, juce i prekljuce biralo je 60 predstavnika za Studentski parlament Studentske organizacije (SOU). Izbori za Studentski parlament odrzavaju se svake godine, svako ko ima status studenta ima pravo da bira i bude biran, poslanicki mandat traje jednu godinu i neprofesionalan je, s tim sto studenti dobijaju nadoknadu za sednice parlamenta na kojima uzmu ucesce.

Parlament izabira i studentsku Vladu, sa desetak ministarstava, a pod okrilje SOU spadaju i razne sluzbe studentskih delatnosti, poput klubova, izdavastva.

Posebnost ljubljanske studentske organizacije je njena autonomnost, o cemu kazuje podatak da se SOU finansira iskljucivo iz sredstava Studentskog servisa, odnosno studentske zadruge, koja izdvaja deset odsto svog fonda za SOU, te preko vlastitih aktivnosti.

Studentska organizacija nije vezana za univerzitetske strukture, u kojima se prelamaju razliciti politicki interesi, ne ucestvuje niti daje misljenje pri izboru rektora, sto cini Studentski savet Univerziteta. Politika ipak ne zaobilazi studentsku organizaciju, pa, uprkos cinjenici da je vecina studentskih poslanika nezavisna i stranacki neopredeljena, s vremena na vreme u javnosti se pojave polemike oko toga da li prevagu u studentskom vrhu ima neka od dve glavne opcije u slovenackom politickom prostoru - liberalno-demokratska ili katolicko- socijaldemokratska.

Organizacija koja je u tranzicijskim vremenima transformisana iz nekadasnjeg UK SSO koristeci bogata iskustva levicarske tradicije iz sedamdesetih i civilno-drustvenih pokreta osamdesetih, je retko atraktivna za siru javnost, ali je ostala zabelezena akcija SOU kada je, pocetkom prosle godine, nekoliko hiljada studenata na protestnom skupu ispred zgrade Drzavnog zbora zahtevalo veca sredstva iz drzavnog budzeta za ishranu studenata.

Ovih dana se SOU, koja ima sediste u centru Ljubljane, u Kersnikovoj ulici broj 4, u javnosti ponovo pojavljuje povodom istog problema koji vec desetak godina raspaljuje strasti. Studentski klub, koji po sedistu nosi skracenicu "K4" i po tradiciji je srediste okupljanja alter-scene, ponovo se nasao na meti suseda koji se zale zbog glasne muzike do duboko u noc i galame mladih koji se okupljaju oko diskoteke. Sve su glasniji zahtevi za njegovo zatvaranje, kao i da brigu o javnom redu i miru u ulici preuzme policija.

SOU i nadalje radi na jacanju autonomnosti, pa je tako, kako nam je rekao predstavnik za stampu Roman Gustincic, nedavno usvojen i studentski Ustav, koji bi trebalo da bude uskladjen sa onim kojeg su usvojili studenti Univerziteta u Mariboru. Dva slovenacka najveca grada i univerzitetska centra, slicno kao i u vecini drugih stvari, tako se razilaze i po pitanju saradnje medju studentima.