ODLUKA SAVETA NATO

Pojacanje od 1.000 vojnika sa helikopterima usmereno na obezbedjivanje glasanja, primenu rezultata izbora, uspostavljanje kontrole nad specijalnim policijama i nastavak akcija u domenu medija

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Za novembarske parlamentarne izbore u Republici Srpskoj, Sfor ce dobiti "skromno i privremeno pojacanje" u ljudstvu i vojnoj tehnici. Formalnu odluku o tome doneo je juce Savet NATO nakon konsultacija sa svojih 20 "partnera" angazovanih u bosanskoj operaciji "stabilizacije mira". Prethodno, "skromno pojacanje" efektiva Sfor je podrzao i tzv. Stalni zajednicki savet NATO-Rusija, koji je juce pre podne odrzao svoju trecu sednicu na nivou ambasadora.

Prema jucerasnjoj odluci, Sfor ce - u cilju podrske misiji OEBS i stvaranja "bezbednosnog okruzenja" za parlamentarne izbore u Republici Srpskoj - biti pojacan sa oko 1.000 vojnika i izvesnim brojem helikoptera, neophodnih da se osigura pokretljivost trupa u mogucim zimskim uslovima. Visoki funkcioner NATO je, tim povodom, naglasio da se radi samo o "planskoj cifri" koju vrhovni komandant saveznickih snaga u Evropi, general Vesli Klark, moze revidirati - odnosno povecati ili smanjiti - u zavisnosti od razvoja situacije do izbora, zakazanih za 23. novembar.

Ukazujuci na ostale neposredne zadatke stabilizacionih snaga u narednom periodu, pomenuti funkcioner je u jucerasnjem razgovoru sa novinarima pod uobicajenim uslovom anonimnosti, naveo jos tri podrucja pojacanog angazovanja Sfor. Na prvo mesto je stavio punu implementaciju rezultata septembarskih lokalnih izbora u Bosni, odnosno uspostavljanje multietnickih opstinskih vlasti u gradovima kao sto su Drvar, Brcko, Mostar ili Srebrenica. Na nuznost toga se, inace, posebno ukazuje i u zajednickoj izjavi, objavljenoj nakon jucerasnje sednice Stalnog saveta NATO-Rusija. Uspostavljanje multi- etnickih opstinskih vlasti je, po oceni atlantskih saveznika i njihovih "partnera", bitan preduslov za pocetak znacajnijeg povratka izbeglica u sredine iz kojih su "etnicki ocisceni" na pocetku i tokom rata.

Kao drugi neposredan zadatak, isti funkcioner navodi nastavak procesa uspostavljanja kontrole nad tzv. specijalnim policijama, posebno u Republici Srpskoj. Komanda Sfor i visoki predstavnik Vestendorp su, naglasio je, odlucni da takve snage razoruzaju i raspuste, ili transformisu u "redovnu policiju", ili ih, konacno, kvalifikuju kao vojne jedinice i podvrgnu ogranicenjima iz vojnih aneksa Dejtonskih sporazuma. Razlog, po njemu, nije samo u tome sto "specijalci" obezbedjuju zastitu optuzenima za ratne zlocine, vec i u tome sto nisu "zastitnici reda, mira i ljudskih prava, cemu policije treba da sluze, vec su, naprotiv, medju najodgovornijima za krsenja ljudskih prava i zastrasivanje i zlostavljanje gradjana."

Konacno, treci neposredni zadatak Sfor, prema istom izvoru, je nastavak akcije u domenu medija. Snage Sfor i dalje ce zadrzati kontrolu nad zaposednutim predajnicima paljanske radio-televizije i vec su pocele popravku unistene ili ostecene opreme, kako bi te predajnike osposobili da emituju program na citavoj teritoriji Republike Srpske.