SLOBODAN MILOSEVIC U "NJUJORK TAJMSU"

U dvocasovnom razgovoru sa komentatorom Entoni Luisom, predsednik SRJ nastojao da objasni da su Srbi narod "cija je nacionalna osobina da se vredjaju kad ih neko na nesto tera". Milosevic podrzao jedinstvenu BiH i naglasio da je "potrebno da Krajisnik ode"

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U svim ovim godinama posle izbijanja ratova i krize na prostoru bivse SFR Jugoslavije, komentator "Njujork tajmsa" Entoni Luis bio je - ako se prisetimo ocena i reagovanja kontrolisanih beogradskih medija - jedan od najvecih srbomrzaca i nosilaca americke pisane i RTV kampanje protiv pravedne borbe naseg nebeskog naroda.

Sa tim istim (i takvim) Entoni Luisom, medjutim, predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic razgovarao je ovih dana puna dva sata u svojoj najnovijoj beogradskoj rezidenciji, prekidajuci time svoju visegodisnju praksu odbijanja susreta sa americkim novinarima. Entoni Luis je, sa svoje strane, procenio da ce citaocima "Njujork tajmsa" biti dovoljna i jedna prilicno sazeta verzija ove konverzacije, kojom su - sudeci prema onome sto se juce moglo procitati - dominirala nastojanja domacina da objasni gostu iz Amerike da su Srbi narod "cija je nacionalna osobina da se vredjaju kad ih neko na nesto tera".

U ovom konkretnom slucaju, to se, kako se navodi, pre svega odnosilo na ukazivanja Milosevica na kontraproduktivnost pritiska koji americka administracija sprovodi prema vlastima u Beogradu preko tzv. "spoljnog zida" medjunarodnih sankcija.

Milosevic je, kao primer, pomenuo i jak rezultat Vojislava Seselja na nedavnim srpskim predsednickim izborima, na kojima je bio u vodjstvu, ali koji su ponisteni zbog nedovoljnog ucesca biraca. Seselj je ucestvovao u zverstvima kao vodj paramilitarnih jedinica u hrvarskom i bosanskom ratu, a sad vodi kampanju za veliku Srbiju. Robert Gelbard, americki izaslanik za Balkan, nazvao ga je nedavno fasistom.

"Velika je greska drzati nas pod sankcijama" , rekao je Milosevic. "Rekao sam Gelbardu da ce to samo pomoci Seselju, tako je i bilo".

U razgovoru sa "Tajmsovim" komentatorom Entoni Luisom, Slobodan Milosevic rekao je da je za nesmetamo sprovodjenje Dejtonskog mirovnog ugovora potrebna smena Momcila Krajisnika sa mesta predstavnika Republike Srpske u zajednickom Predsednistvu Bosne i Hercegovine.

"Potrebno je da Krajisnik ode", citira "Tajms" ovu, kako je receno, "iznenadjujucu" Milosevicevu izjavu, uz koju je islo i propratno upozorenje da bi njegova smena u troclanom Predsednistvu BiH trebalo da ide preko izbora, "kao rezultat postepene promene stava, a ne spoljnim pritiskom".

"Njujork tajms", inace, navodi da je Milosevic u ovom razgovoru odlucno podrzao jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu (u skladu sa planom pripremljenim u Dejtonu), uz zamerku Klintonovoj administraciji da ne iskazuje potrebno razumevanje za njegova nastojanja da izmiri dve frakcije medju bosanskim Srbima i da ih ucini, kako je rekao,"civilizovanijim nego sto jesu".

Prenoseci Milosevicevu procenu da ce vreme i predstojeci izbori promeniti stvari u Bosni i marginalizovati protivnike Dejtona, Luis u jucerasnjem dopisu iz Beograda - citirajuci domacina iz Belog dvora da "Amerikanci to ne razumeju, sa svojim crno-belim gledanjem na zivot" - navodi i sledece:

"On je jasno stavio do znanja da je aktivno angazovan u poslovima bosanskih Srba. Premda se za njega mislilo da favorizuje Karadzicevu frakciju, naveo je nekoliko primera svojih pritisaka na njega. Rekao je, tim povodom, da je on ubedio Momcila Krajisnika, Karadzicevog saveznika koji je srpski predstavnik u kolektivnom bosanskom Predsednistvu, da saradjuje sa medjunarodnim snagama u reorganizaciji policije".

S druge strane, "Tajms" konstatuje da Milosevic ni u ovom razgovoru nije pokazao spremnost za saradnju sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu, ponavljajuci umesto toga zahtev da se optuzenima za ratne zlocine sudi u Jugoslaviji - a ne pred sudom za koji se smatra da se obracunava samo sa Srbima.

"Ekonomska politika g. Milosevica dovela je vremenom do ocajanja koje moze da se pretvori u ekstremizam. Tokom njegovih deset godina na vlasti, prosecni prihod smanjio se za vise od polovine. Nasilje fasisticke prirode manifestuje se i u vidu brutalnih napada na Cigane. Iskustvo je SAD da g. Milosevic saradjuje, u Bosni i oko ostalih pitanja, samo kad je izlozen pritisku. SAD zbog toga zadrzavaju takozvani spoljni zid sankcija, kojim se ogranicava pristup Srbije medjunarodnim finansijama" - zakljucuje Entoni Luis, prenoseci svoj zavrsni utisak iz Beograda da zasad niko ne bi trebalo da otpisuje Slobodana Milosevica, "koji jos uvek kontrolise armiju, policiju i najveci deo stampe i koji se, lukavstvom i silom, i ranije spasavao od haosa".